ИСТОРИЈА ДУГА 107 ГОДИНА

Када би зидови могли да говоре, црква у Прњавору би имала да исприча много тога. Храм Светог пророка Илије је током 107 година постојања био сведок разарања, паљевина и страдања народа. Мештани Прњавора и свештеници сваке године, прослављајући дан Светог Илије сећају се и ових догађаја. Тако је било и прошлог уторка, на дан обележавања храмовне славе.
- Света литургија одржана је у јутарњим сатима, након чега је обављен опход око храма, са читањем четири јеванђеља и молитвама. Домаћини овогодишње славе, односно кумови наше цркве потом су изнели славски колач, жито и свећу, а свештеници су обавили свечани обред. Била је припремљена и свечана трпеза, којом смо послужили све наше госте. Драго нам је да смо осим мештана Прњавора угостили људе и из других места, који су са радошћу учествовали у нашој светковини. Почаствовани смо и што су свештеници из других црквених општина дошли да са нама прославе наш празник. Заједно смо одржали праву духовну смотру и доказали да смо достојни наследници наших предака који су обележавали овакве дане кроз историју. Све молитве које се приносе од 1909. године до данас су на понос наших Прњавораца, који живе у мученичком месту. Наше место је страдало у Првом, али и у Другом светском рату. Непријатељ је, у оба случаја, био исти. Свега пет година после изградње цркве, Аустроугарска војска је после Церске битке у знак одмазде због пораза искалила бес и мржњу над мештанима Прњавора, у ком су тада већину чинили жене и деца. Незапамћени терор, клања, спаљивања живих људи и најстрашније малтретирање до смрти, обележило је страдање које је описао диван човек и велики пријатељ српског народа др Арчибалд Рајс. Он је на најбољи начин описао страшне судбине наших мештана, у злочину каквог до тада није било. Тада је страдао и локални поп, а иста судбина је задесила и свештеника Драгутина, који је убијен у Другом светском рату, када су немачке снаге од цркве направиле затвор. Наша црква је, уз Божију помоћ и подршку мештана, све то преживела и дочекала да се у њеној порти и данас окупљају неке нове генерације, које не заборављају какву су голготу, у више наврата, прошли њихови преци, каже протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић из Храма Светог пророка Илије у Прњавору.
Храм Светог пророка Илије задужбина је Михајла и Драге Самуровић. Почела је да се гради 1907. године, а освештао ју је епископ Сергије 1909. године. Самуровићу су цркви тада, осим храма, поклонили и 20 хектара земље у близини обале Дрине.