ДУГОГОДИШЊЕ ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ У ВАРНИ
СВИ СМО ЉУДИ АЛИ...
О.Г. наводи да је насиље почело још када је била трудна са сада петнаестогодишњом ћерком. После батина које је претрпела у фебруару остала јој је трајна дислокација ребра. Изузетно сам уплашена за свој живот, јер ми је више пута стављао нож под грло када смо сами и претио да ће ме убити
Након 16 година физичке и психичке тортуре, уцењивања и претњи, О. Г. је скупила храбрости и подигла глас против мужа насилника. Сломљена рука и бројни подливи последица су батина које је претрпела у прошлу недељу.
Наводи да је насиље почело још када је била трудна са сада петнаестогодишњом ћерком. Каже да је до сада преко 40 пута звала полицију која је уредно подносила пријаве против њеног невенчаног супруга З.М. из Варне. Међутим, она их је све повлачила јер је руска држављанка, а он јој је претио протеривањем из земље и тиме да више неће видети децу.
-Дошао је кући из кафане мртав пијан и умокрен, јер се унередио колико је попио. Одмах је почео да ми псује оца и мајку, пљунуо ме је и лагао да спава на тераси. Тражила сам да се пресвуче да га деца не гледају таквог, али он је заспао. Иначе, када се умокри, ја морам да га намажем дечјим бојицама по ногама, тако да он када дође себи мора да се окупа, јер је то једини начин да га натерам да се пресвуче, прича О.Г.
Наводи да је он када се пробудио почео пред децом да је туче оклагијом, а затим упалио ауто и јурио је по путу да је погази. Успела је да се сакрије у жбуње поред пута, а након неког времена се вратила кући јер је мислила да се смирио. Међутим, агонија се наставила.
-Гађао ме је ножем и комадима цигле. Онда ме је ухватио за косу и свукао низ степенице у довриште где ме је шутирао по глави и телу и ударао штапом који је био у дворишту. На крају је почео да ме дави. Успела сам да са децом побегнем код комшије који је позвао полицију и хитну помоћ. Мене је хитна одвела код доктора и вратила кући, а њега је одвела полиција, прича О.Г.
Каже да се плаши и за своју децу јер их назива “руским копиладима“ и иако их до сада није тукао, страхује да не почне. После батина које је претрела у фебруару остала јој је трајна дислокација ребра. Тада му је “разлог“ да је тучео био тај што му је смањена сатница на послу, јер је долазио пијан на радно место.
-Изузетно сам уплашена за свој живот, јер ми је више пута стављао нож под грло када смо сами и претио да ће ме убити. Стално ми прети да ће срушити споменик мог оца у Варни, да ће његове кости бацити на пут, а мене протерати из Србије јер сам страни држављанин. Мене је Србија одгајила. Ту живим од своје девете године. Молим надлежне да ме заштите, јер немам куће сем ове у којој живим и у коју сам уложила цео свој живот.
О.Г. је после свега отишла у Амбасаду Русије и покренула поступак за добијање српског држављанства. Позива све жене да не трпе насиље годинама као она, већ да реагују после првог ударца.
-Поједини пријатељи, за које сам се залагала упркос својој тешкој ситуацији, сада су ми окренули леђа. Сви смо људи, али је тешко бити човек, каже О.Г.
Мене је Србија одгајила. Ту живим од своје девете године. Молим надлежне да ме заштите.
Гађао ме је ножем и комадима цигле. Онда ме је ухватио за косу и свукао низ степенице у довриште где ме је шутирао по глави и телу и ударао штапом који је био у дворишту. На крају је почео да ме дави.
Захвалност за пружену помоћ
О.Г. се посебно захвалила Зорану Тешићу, полицајцу из Шапца и Милошу Николићу, полицајцу са Волујца јер су, како каже ризиковали свој живот док су савладавали њеног мужа. Поред тога, захвална је и докторкама са Ургентног пријема Опште болнице, др Мирјани Илић и др Бранкици, које су, поред медицинске помоћи имале и изузетан људски приступ према њој. Такође, истиче и да су јој инспектори Александар Петровић и Саша Стеванић пружили несебичну моралну подршку.
Наводи да је насиље почело још када је била трудна са сада петнаестогодишњом ћерком. Каже да је до сада преко 40 пута звала полицију која је уредно подносила пријаве против њеног невенчаног супруга З.М. из Варне. Међутим, она их је све повлачила јер је руска држављанка, а он јој је претио протеривањем из земље и тиме да више неће видети децу.
-Дошао је кући из кафане мртав пијан и умокрен, јер се унередио колико је попио. Одмах је почео да ми псује оца и мајку, пљунуо ме је и лагао да спава на тераси. Тражила сам да се пресвуче да га деца не гледају таквог, али он је заспао. Иначе, када се умокри, ја морам да га намажем дечјим бојицама по ногама, тако да он када дође себи мора да се окупа, јер је то једини начин да га натерам да се пресвуче, прича О.Г.
Наводи да је он када се пробудио почео пред децом да је туче оклагијом, а затим упалио ауто и јурио је по путу да је погази. Успела је да се сакрије у жбуње поред пута, а након неког времена се вратила кући јер је мислила да се смирио. Међутим, агонија се наставила.
-Гађао ме је ножем и комадима цигле. Онда ме је ухватио за косу и свукао низ степенице у довриште где ме је шутирао по глави и телу и ударао штапом који је био у дворишту. На крају је почео да ме дави. Успела сам да са децом побегнем код комшије који је позвао полицију и хитну помоћ. Мене је хитна одвела код доктора и вратила кући, а њега је одвела полиција, прича О.Г.
Каже да се плаши и за своју децу јер их назива “руским копиладима“ и иако их до сада није тукао, страхује да не почне. После батина које је претрела у фебруару остала јој је трајна дислокација ребра. Тада му је “разлог“ да је тучео био тај што му је смањена сатница на послу, јер је долазио пијан на радно место.
-Изузетно сам уплашена за свој живот, јер ми је више пута стављао нож под грло када смо сами и претио да ће ме убити. Стално ми прети да ће срушити споменик мог оца у Варни, да ће његове кости бацити на пут, а мене протерати из Србије јер сам страни држављанин. Мене је Србија одгајила. Ту живим од своје девете године. Молим надлежне да ме заштите, јер немам куће сем ове у којој живим и у коју сам уложила цео свој живот.
О.Г. је после свега отишла у Амбасаду Русије и покренула поступак за добијање српског држављанства. Позива све жене да не трпе насиље годинама као она, већ да реагују после првог ударца.
-Поједини пријатељи, за које сам се залагала упркос својој тешкој ситуацији, сада су ми окренули леђа. Сви смо људи, али је тешко бити човек, каже О.Г.
Мене је Србија одгајила. Ту живим од своје девете године. Молим надлежне да ме заштите.
Гађао ме је ножем и комадима цигле. Онда ме је ухватио за косу и свукао низ степенице у довриште где ме је шутирао по глави и телу и ударао штапом који је био у дворишту. На крају је почео да ме дави.
Захвалност за пружену помоћ
О.Г. се посебно захвалила Зорану Тешићу, полицајцу из Шапца и Милошу Николићу, полицајцу са Волујца јер су, како каже ризиковали свој живот док су савладавали њеног мужа. Поред тога, захвална је и докторкама са Ургентног пријема Опште болнице, др Мирјани Илић и др Бранкици, које су, поред медицинске помоћи имале и изузетан људски приступ према њој. Такође, истиче и да су јој инспектори Александар Петровић и Саша Стеванић пружили несебичну моралну подршку.
М. М.
Најновији број
25. април 2024.
