ПРИПРЕМА ПРЕД УСПЕЊЕ

Заповест о посту саставни је део Закона који је Господ, преко пророка Мојсија, предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, пред ратном опасношћу и страдањем, увек кад је требало измолити Божју милост. Древни пророци су поучавали да је сврсисходан и Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржањем од злих дела, речи и мисли. Спаситељ је постио четрдесет дана пре почетка мисије.
У давној прошлости, пост је подразумевао уздржање од било какве хране, да би у православљу добио смисао уздржања од “мрсне“ хране, односно оне која у себи не садржи масноће животињског порекла. У одређеним данима, као што је прва недеља Часног поста, среда и петак у сваком посту, припрема се храна која не садржи ни масти биљног порекла - воће, поврће, житарице и плодови.
Госпојински пост је најкраћи од четири годишња поста. Траје само петнаест дана, од 14. до 28. августа, али је строжији од Божићног и Апостолског. Представља духовну припрему уочи празника Успења Пресвете Богородице. Из поштовања према Пресветој Мајци, поједини хришћани посте све дане “на води“, осим суботе и недеље, када постоји разрешење на уље и вино. У току ове две недеље, риба је дозвољена једино на празник Преображења Господњег, 19. августа. У нашем народу постоји веровање да не би требало јести младо грожђе до Преображења, јер се тог дана, у црквама, грожђе благосиља и дели свима.
Свети Јован Златоусти пише: „Кажеш да постиш. Увери ме то у својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш с непријатељима својим, измири се са њима. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“