ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА КРАЈИШКИХ СРБА
КРАЈИНА У СРЦУ И МИСЛИМА
Прошлог четвртка навршила се 21 година од хрватске акције „Олуја“, у којој је подручје некадашње Републике Српске Крајине готово у потпуности етнички очишћено
У Саборној цркви Светих апостола Петра и Павла, прошлог петка одржан је парастос жртвама „Олује“. Пре 21 годину хрватске оружане снаге протерале су више од 200.000 Срба са подручја Републике Српске Крајине, убиле око 2.000 људи, спалиле 80 цркава и уништиле 180 гробаља. У „Олуји“ је опљачкано и уништено више хиљада домаћинстава и привредних објеката. Свештеници шабачке цркве, које је током прошлонедељног парастоса предводио владика шабачки Лаврентије, истичу да дубоко саосећају са патњама кроз које су прошли крајишки Срби.
- Ако постоји нека константа која може повезати све тачке наше историје онда је то страдање. Овај пут се сећамо једног од страдања нашег народа, погрома који је неко назвао „Олуја“. Из својих домова, школа и цркава, са својих гробаља тада је протерано 200.000 људи. Километарске колоне и избеглиштво које траје више од 20 година су обележили ово страдање. На првом месту, молитвом и парастосом, сећамо се оних који су у том погрому невино страдали, дали своје животе, а таквих је скоро 2.000. Молећи се за њих, сећамо се њихових жртава за веру, истовремено дубоко осећајући да будући живот, односно Царство божије, не може да нам одузме ниједан силник нити моћник. То царство припада страдалницима, јер Царство божије не могу да наследе џелати ни мучитељи, него само жртве и мученици. Они који су са Христом пострадали, са Христом ће и васкрснути, реако је протојереј Илија Митрић.
Многи прогнани Срби спас од „Олује“ нашли су у Шапцу и околним местима. Највећи невољници су од 1995. године боравили у избегличком центру у „Варни“. Велики број становника овог центра се од маја ове године налази у згради колективног становања у заштићеним условима, у улици Зеке Буљубаше у Шапцу.
- Сећања не бледе ни после више од 20 година. Са породицом сам из Глине 4. августа у колони кренуо за Србију, оставивиши за собом читав свој живот на Банији. Добро се сећам и бомбордовања колоне у којој смо се налазили и невиних цивилних жртава. По одласку у Србију смо лутали од једног до другог избегличког кампа, док се нисмо сместили у Варну. Од пре пар месеци имамо далеко боље услове за живот, али ране које су настале пре 21 годину никако не могу да зацелим, каже један од прогнаних Срба.
Пре „Олује“ Срби су чинили 12.2 одсто становништва Хрватске, при чему су у великом броју општина у Лици, северној Далмацији, Кордуну, Банији и Славонији имали апослутну већину. По резултатима пописа из 2011. године, рачунајући и све повратнике у завичај, чине тек нешто више од 4 одсто становништва Хрватске.
- Ако постоји нека константа која може повезати све тачке наше историје онда је то страдање. Овај пут се сећамо једног од страдања нашег народа, погрома који је неко назвао „Олуја“. Из својих домова, школа и цркава, са својих гробаља тада је протерано 200.000 људи. Километарске колоне и избеглиштво које траје више од 20 година су обележили ово страдање. На првом месту, молитвом и парастосом, сећамо се оних који су у том погрому невино страдали, дали своје животе, а таквих је скоро 2.000. Молећи се за њих, сећамо се њихових жртава за веру, истовремено дубоко осећајући да будући живот, односно Царство божије, не може да нам одузме ниједан силник нити моћник. То царство припада страдалницима, јер Царство божије не могу да наследе џелати ни мучитељи, него само жртве и мученици. Они који су са Христом пострадали, са Христом ће и васкрснути, реако је протојереј Илија Митрић.
Многи прогнани Срби спас од „Олује“ нашли су у Шапцу и околним местима. Највећи невољници су од 1995. године боравили у избегличком центру у „Варни“. Велики број становника овог центра се од маја ове године налази у згради колективног становања у заштићеним условима, у улици Зеке Буљубаше у Шапцу.
- Сећања не бледе ни после више од 20 година. Са породицом сам из Глине 4. августа у колони кренуо за Србију, оставивиши за собом читав свој живот на Банији. Добро се сећам и бомбордовања колоне у којој смо се налазили и невиних цивилних жртава. По одласку у Србију смо лутали од једног до другог избегличког кампа, док се нисмо сместили у Варну. Од пре пар месеци имамо далеко боље услове за живот, али ране које су настале пре 21 годину никако не могу да зацелим, каже један од прогнаних Срба.
Пре „Олује“ Срби су чинили 12.2 одсто становништва Хрватске, при чему су у великом броју општина у Лици, северној Далмацији, Кордуну, Банији и Славонији имали апослутну већину. По резултатима пописа из 2011. године, рачунајући и све повратнике у завичај, чине тек нешто више од 4 одсто становништва Хрватске.
М.С.М.
Најновији број
25. април 2024.
