ЦЕРСКИ МАРШ ОКУПИО ОКО 1.500 УЧЕСНИКА
СРБИЈА ЈЕ ДАНАС НА ЦЕРУ
У славу Војводе Степе, од Трга шабачких жртава, преко Варне, Слатине, Бојића, Синошевића, Волујца до Текериша и Цера, Шапчани и гости из свих градова Србије и Републике Српске, у недељу, 14. августа, по седми пут прошли путем победе церских јунака
Врелина на асфалту, сунце изнад глава, а у душама поштовање према сенима предака. Тако се у једној реченици може описати атмосфера на 7. Церском маршу одржаном прошле недеље у организацији Удружења грађана „Церски марш“. Око 1.500 учесника из Шапца и гостију из целе Србије и Републике Српске са Трга шабачких жртава, после молитве за путнике коју је служио свештеник Војислав Петровић, кренуло је на пут дуг тридесет шест километара.
На десетом километру, у дворишту ОШ „Лаза Лазаревић“ у Варни, на заједничком доручку затекли смо и најстаријег учесника Ратка Петровића.
- Имам снаге и сувише. Могао бих да се вратим пешке отуда иако имам седамдесет четири године ““ каже без имало знака сумње старина из Мале Врањске.
Снаге су имали и они најмлађи, попут Филипа Илића из Шапца, који је са мамом и татом кренуо на овај пут, из поштовања. Сличног мишљења била је већина у колони која се против врућине и умора борила одлучношћу да се настави даље. Међу њима нашао се и Ужичанин Сретен Витезовић.
- Презадовољан сам организацијом али изненађен и бројем људи. Мислио сам да ће учесника бити много мање ““ каже Сретен хватајући корак са остатком групе.
Много је и потомака оних који су своје животе оставили у току Церске операције. Један од њих је и Дарко Стевановић из Дубоке код Петровца на Млави, који каже да је фасциниран, организацијом, самим маршом и тиме колико је младих људи.
Око 15 часова и 30 минута чело колоне је стигло на највишу тачку марша, код Крста, коју су предводила двојица младића обучених у униформе из Првог светског рата. Тренутак за памћење, уз звуке „Марша на Дрину“, око 1.500 људи, изгорелих на сунцу и видно преморених, поносно, са неком снагом која просто зрачи, брзим и одлучним корацима, умарширало је у Текериш, праћени аплаузом и сузама.
После парастоса славним војсковођама и јунацима у званичном делу програма обратио се и Љубиша Ивановић, који је дошао на идеју за одржавање ове манифестације, као и Лозничани који су се ове године први пут придружили маршу, и председник УГ „Церски марш“ Божидар Катић.
ПЛАКЕТЕ
На крају званичног програма на Текеришу директор ОШ „Степа Степановић“ доделио је плакете Граду Шапцу и „Удружењу грађана Церски марш„ за дугогишње уложене напоре у реализацији овог пројекта, као и граду Лозници и друштву за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године из Лознице, за прво учешће.
„Србија је данас на Церу! Желим да Вам се у име УГ „Церски марш“, у име оних који су били пре нас, нас којих јесмо, и пре свега и изнад свега у име оних који ће доћи после нас, захвалим на свему што сте урадили данас. Показали смо данас лепо лице Србије. Погледајте у човека поред себе, погледајте у ове људе, погледајте ова насмејана лица после четрдесет пређених километара. То је Србија. Није Србија ни Жикина шареница, ни риалити шоу, ни она срамотна скупштина. То је Србија, ви сте Србија. Још једном желим да вам се захвалним на томе што сте показали не само инат, већ снагу, упорност, заједништво, оне особине које су красиле наше претке, оне гене које имамо сви ми који јесмо данас, и то су они гени који ће нас на крају и спасити. Хвала вам што сте показали да Србија, у инат свему, у пркос свему данас, више неко икада има, и да ће Срба и Србије, у инат свему и у пркос свему, увек бити. Бог вам добро дао!“, узвикнуо је Божидар Катић, председник Удружења.
На десетом километру, у дворишту ОШ „Лаза Лазаревић“ у Варни, на заједничком доручку затекли смо и најстаријег учесника Ратка Петровића.
- Имам снаге и сувише. Могао бих да се вратим пешке отуда иако имам седамдесет четири године ““ каже без имало знака сумње старина из Мале Врањске.
Снаге су имали и они најмлађи, попут Филипа Илића из Шапца, који је са мамом и татом кренуо на овај пут, из поштовања. Сличног мишљења била је већина у колони која се против врућине и умора борила одлучношћу да се настави даље. Међу њима нашао се и Ужичанин Сретен Витезовић.
- Презадовољан сам организацијом али изненађен и бројем људи. Мислио сам да ће учесника бити много мање ““ каже Сретен хватајући корак са остатком групе.
Много је и потомака оних који су своје животе оставили у току Церске операције. Један од њих је и Дарко Стевановић из Дубоке код Петровца на Млави, који каже да је фасциниран, организацијом, самим маршом и тиме колико је младих људи.
Око 15 часова и 30 минута чело колоне је стигло на највишу тачку марша, код Крста, коју су предводила двојица младића обучених у униформе из Првог светског рата. Тренутак за памћење, уз звуке „Марша на Дрину“, око 1.500 људи, изгорелих на сунцу и видно преморених, поносно, са неком снагом која просто зрачи, брзим и одлучним корацима, умарширало је у Текериш, праћени аплаузом и сузама.
После парастоса славним војсковођама и јунацима у званичном делу програма обратио се и Љубиша Ивановић, који је дошао на идеју за одржавање ове манифестације, као и Лозничани који су се ове године први пут придружили маршу, и председник УГ „Церски марш“ Божидар Катић.
ПЛАКЕТЕ
На крају званичног програма на Текеришу директор ОШ „Степа Степановић“ доделио је плакете Граду Шапцу и „Удружењу грађана Церски марш„ за дугогишње уложене напоре у реализацији овог пројекта, као и граду Лозници и друштву за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године из Лознице, за прво учешће.
„Србија је данас на Церу! Желим да Вам се у име УГ „Церски марш“, у име оних који су били пре нас, нас којих јесмо, и пре свега и изнад свега у име оних који ће доћи после нас, захвалим на свему што сте урадили данас. Показали смо данас лепо лице Србије. Погледајте у човека поред себе, погледајте у ове људе, погледајте ова насмејана лица после четрдесет пређених километара. То је Србија. Није Србија ни Жикина шареница, ни риалити шоу, ни она срамотна скупштина. То је Србија, ви сте Србија. Још једном желим да вам се захвалним на томе што сте показали не само инат, већ снагу, упорност, заједништво, оне особине које су красиле наше претке, оне гене које имамо сви ми који јесмо данас, и то су они гени који ће нас на крају и спасити. Хвала вам што сте показали да Србија, у инат свему, у пркос свему данас, више неко икада има, и да ће Срба и Србије, у инат свему и у пркос свему, увек бити. Бог вам добро дао!“, узвикнуо је Божидар Катић, председник Удружења.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
