КАФАНА МИРАМАРЕ: НЕКАД И САД
ДУХ СТАРОГ ШАПЦА
Зграда у Масариковој 24, подигнута је почетком двадесетог века. Њена вредност је обавезујућа, јер, према речима историчарке уметности Татјане Марковић, вишег кустоса Народног музеја у Шапцу, “ово је један је од неколицине објеката у граду који на својој фасади садржи елементе сецесије, која је у локалној варијатни примењена на свега неколико здања“.
У тој згради, која је евидентирана као непокретно културно добро, дуго је постојала “Мирамаре“, једна од чувених шабачких кафана. Године 1933., ту је пресељена Шабачка народна књижница и читаоница, којом је руководио Живорад Жика Поповић.
- Тадашњи власници кафане, Даница и Михајло Грујић, уступили су ШНКЧ један део просторија у ком је данас КУД “Абрашевић“. Под истим кровом су били и Француски клуб у Шапцу, као и удружења пријатеља Велике Британије и Америке. У оквиру рада ШНКЧ у то време су постојали Позоришни одсек, Народни универзитет и Музеј. Од 1933. до 1954. године, зграда “Мирамаре“ је била интелектуални и културни центар града. Године 1950. године, Грујићи су простор поклонили Библиотеци, која се касније изместила у Владичански двор, а у приземни део некадашње Гимназије уселио се Музеј, који је, почетком шездесетих, добио целу зграду на располагање, каже Марковићева.
Кафане су некада играле важну улогу у јавном животу. Прва представа “Ђидо“ Јанка Веселиновића одиграна је у шабачкој кафани “Касина“, која се налазила у главној улици, преко пута данашњег Културног центра. На истом месту је одиграно десет извођења ове представе, а тек након тога је била премијерно одиграна у Народном позоришту у Београду.
- У време када је зидана зграда Народног позоришта у престоници, ансамбл је, обилазећи градове у Србији, дошао и у Шабац. Идеја је била да петнаест дана играју представе у кафани хотела “Европа“, али су их одушевљени Шапчани задржали још неколико недеља. У чувеном хотелу “Париз“, осим позоришних представа, гостовале су разне опере, концерти озбиљне музике и џез оркестри, додаје Марковићева.
Овог лета, дух старог Шапца, вратио се у обновљену кафану „Мирамаре“. Поред музике уживо у извођењу КУД „Абрашевић“, „Бисернице“, ВИС „Као некад“, присутни су и други садржаји, као што су позоришне представе, књижевне вечери и игранке са слоганом „Кафана је рокенрол“. Ова дешавања имају и хуманитарни карактер - приход од улазница прве игранке која је оганизована, дониран је Шабачкој гимназији. У протеклу суботу, Шапчани су били у прилици да уживају у највећим домаћим хитовима из седамдесетих и осамдесетих година, а приход је намењен за помоћ деци из ОШ „Свети Сава“.
У тој згради, која је евидентирана као непокретно културно добро, дуго је постојала “Мирамаре“, једна од чувених шабачких кафана. Године 1933., ту је пресељена Шабачка народна књижница и читаоница, којом је руководио Живорад Жика Поповић.
- Тадашњи власници кафане, Даница и Михајло Грујић, уступили су ШНКЧ један део просторија у ком је данас КУД “Абрашевић“. Под истим кровом су били и Француски клуб у Шапцу, као и удружења пријатеља Велике Британије и Америке. У оквиру рада ШНКЧ у то време су постојали Позоришни одсек, Народни универзитет и Музеј. Од 1933. до 1954. године, зграда “Мирамаре“ је била интелектуални и културни центар града. Године 1950. године, Грујићи су простор поклонили Библиотеци, која се касније изместила у Владичански двор, а у приземни део некадашње Гимназије уселио се Музеј, који је, почетком шездесетих, добио целу зграду на располагање, каже Марковићева.
Кафане су некада играле важну улогу у јавном животу. Прва представа “Ђидо“ Јанка Веселиновића одиграна је у шабачкој кафани “Касина“, која се налазила у главној улици, преко пута данашњег Културног центра. На истом месту је одиграно десет извођења ове представе, а тек након тога је била премијерно одиграна у Народном позоришту у Београду.
- У време када је зидана зграда Народног позоришта у престоници, ансамбл је, обилазећи градове у Србији, дошао и у Шабац. Идеја је била да петнаест дана играју представе у кафани хотела “Европа“, али су их одушевљени Шапчани задржали још неколико недеља. У чувеном хотелу “Париз“, осим позоришних представа, гостовале су разне опере, концерти озбиљне музике и џез оркестри, додаје Марковићева.
Овог лета, дух старог Шапца, вратио се у обновљену кафану „Мирамаре“. Поред музике уживо у извођењу КУД „Абрашевић“, „Бисернице“, ВИС „Као некад“, присутни су и други садржаји, као што су позоришне представе, књижевне вечери и игранке са слоганом „Кафана је рокенрол“. Ова дешавања имају и хуманитарни карактер - приход од улазница прве игранке која је оганизована, дониран је Шабачкој гимназији. У протеклу суботу, Шапчани су били у прилици да уживају у највећим домаћим хитовима из седамдесетих и осамдесетих година, а приход је намењен за помоћ деци из ОШ „Свети Сава“.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
