ДАНАК ПОСКУПЉЕЊУ СВЕЖЕГ МЕСА
МЕСО СВЕ РЕЂЕ НА ТРПЕЗИ
Организације за заштиту потрошача сматрају да су прерађивачи меса и трговци искористили скок цена товљеника да неоправдано високо подигну цене меса у малопродаји.
Из године у годину, у Србији се, просечно, једе све мање меса. Од 2009. када је потрошња по становнику износила око 50 килограма, у 2015. потрошња је смањена на 39 килограма. Грађани Европске уније, са друге стране, конзумирају скоро дупло више, односно 69 килограма. Недавно поскупљење свињског меса, од скоро 50 одсто, упозорава да ће месо све ређе бити на менију у српским домовима.
- Центар потрошача Србије сматра да је овако велико поскупљење меса неоправдано. Основне животне намирнице, у које великим делом спада и месо, у Србији чине 40 одсто потрошачке корпе, за разлику од земаља Европске уније и осталих развијених делова света, где основне животне намирнице чине тек 17 одсто потрошачке корпе. То нажалост говори колико је лош економски положај и животни стандард потрошача у Србији, наводи Вера Вида, председница Центра потрошача Србије.
Држава мора да реагује, и помоћ усмери ка, пре свега, пољопривредним произвођачима, сматра наша саговорница.
- Апелујемо на Владу Србије да реши овај проблем. Економија захтева велике резове, а у конкретном случају може се размишљати о интервенцији из робних резерви. Дугорочно, наша држава мора више да субвенционише пољопривредне произвођаче, као што је то пракса у земљама Европске уније. Само на тај начин ће основне животне намирнице бити приступачне грађанима, наводи Вида.
Проблем представљају и високе марже, односно велика разлика у ценама меса у малопродаји.
- У Србији постоји слободна трговина и слободно формирање цена и на то се не може утицати. Ипак, трговци би морали добро да размисле да ли грађани могу да купују месо по овако високим ценама. Плаши нас и могућност залеђавања и поновне понуде, ако продаја по актуелним ценама не буде ишла у складу са очекивањима трговаца. Поред тога, велике разлике у ценама истих производа у различитим продавницама говоре да су поједини трговци марже повећали драстично, упозорава наша саговорница.
АНКЕТА: КАКО КОМЕНТАРИШЕТЕ ПОСКУПЉЕЊЕ МЕСА
„Пре неколико дана свињски бут у једном великом маркету на акцији је коштао 430 динара за килограм, а у локалној касапници 560 динара. Због стандарда купујем јефтиније месо, али се плашим да је то роба која је давно залеђена.“
„Драго ми је због сељака да коначно могу нешто да зараде од производње свиња, али мислим да су трговци осетили тренутак и покушали да зараде што више.“
„Немам проблем са поскупљењем меса. Са пензијом од 18. 000 динара током последњих неколико година сам стекао навику да га скоро уопште не једем.“
„Сваке године остављамо месо у замрзивач. Некада је то скупље, некада јефтиније, али барем знамо ша једемо.“
Из године у годину, у Србији се, просечно, једе све мање меса. Од 2009. када је потрошња по становнику износила око 50 килограма, у 2015. потрошња је смањена на 39 килограма. Грађани Европске уније, са друге стране, конзумирају скоро дупло више, односно 69 килограма. Недавно поскупљење свињског меса, од скоро 50 одсто, упозорава да ће месо све ређе бити на менију у српским домовима.
- Центар потрошача Србије сматра да је овако велико поскупљење меса неоправдано. Основне животне намирнице, у које великим делом спада и месо, у Србији чине 40 одсто потрошачке корпе, за разлику од земаља Европске уније и осталих развијених делова света, где основне животне намирнице чине тек 17 одсто потрошачке корпе. То нажалост говори колико је лош економски положај и животни стандард потрошача у Србији, наводи Вера Вида, председница Центра потрошача Србије.
Држава мора да реагује, и помоћ усмери ка, пре свега, пољопривредним произвођачима, сматра наша саговорница.
- Апелујемо на Владу Србије да реши овај проблем. Економија захтева велике резове, а у конкретном случају може се размишљати о интервенцији из робних резерви. Дугорочно, наша држава мора више да субвенционише пољопривредне произвођаче, као што је то пракса у земљама Европске уније. Само на тај начин ће основне животне намирнице бити приступачне грађанима, наводи Вида.
Проблем представљају и високе марже, односно велика разлика у ценама меса у малопродаји.
- У Србији постоји слободна трговина и слободно формирање цена и на то се не може утицати. Ипак, трговци би морали добро да размисле да ли грађани могу да купују месо по овако високим ценама. Плаши нас и могућност залеђавања и поновне понуде, ако продаја по актуелним ценама не буде ишла у складу са очекивањима трговаца. Поред тога, велике разлике у ценама истих производа у различитим продавницама говоре да су поједини трговци марже повећали драстично, упозорава наша саговорница.
АНКЕТА: КАКО КОМЕНТАРИШЕТЕ ПОСКУПЉЕЊЕ МЕСА
„Пре неколико дана свињски бут у једном великом маркету на акцији је коштао 430 динара за килограм, а у локалној касапници 560 динара. Због стандарда купујем јефтиније месо, али се плашим да је то роба која је давно залеђена.“
„Драго ми је због сељака да коначно могу нешто да зараде од производње свиња, али мислим да су трговци осетили тренутак и покушали да зараде што више.“
„Немам проблем са поскупљењем меса. Са пензијом од 18. 000 динара током последњих неколико година сам стекао навику да га скоро уопште не једем.“
„Сваке године остављамо месо у замрзивач. Некада је то скупље, некада јефтиније, али барем знамо ша једемо.“
М.С.М.
Најновији број
25. април 2024.
