Fotografija: FB stranica Prihvatilište za pse Šabac-VOLONTERI
BUDI PRIJATELj PRIJATELjU
Vreme je za akciju
Prema podacima dobijenim od JKP „Stari grad“ -Zoohigijena Šabac, na teritoriji grada je oko 1.000 pasa lutalica. Anketa Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ pokazala je da čak 94% naših sugrađana želi da se ovaj problem reši, ali nemaju dovoljno informacija. Lokalni mediji sporadično izveštavaju o ovoj temi, tek ako se dogodi neki incident. U skladu sa navedenim naš cilj je da u saradnji sa nadležnim gradskim institucijama i relevantnim udruženjima, preko serije tekstova posvećenih opisu problema i primerima dobre prakse njegovog rešenja, objavljenim na sedmičnom nivou u štampanom izdanju „Glasa Podrinja“ i društvenim mrežama unapredimo stepen znanja i informisanosti sugrađana po ovom pitanju sa akcentom na temu odgovornog vlasništva
Slogan „Budi prijatelj prijatelju“ nastao je pre nekoliko godina, kada se u gradu Šapcu desio svojevrstan presedan: grupi zaštitnika pasa dozvoljeno je prisustvo u gradskom prihvatilištu za pse. Tog trenutka krenuo je ozbiljan rad, da ne kažemo borba, da se problem pasa lutalica u našem gradu reši na adekvatan način, poštujući pravo na život svih četvoronožnih bića osuđenih bahatošću ljudi na ulicu.
Upravo, „Pravo na život“, postaće ime Udruženja, koje se često uhvati u koštac i sa vetrenjačama ne bi li svakom prijatelju našlo aedkvatan dom, psima u Prihvatilištu povratilo veru u ljudsku dobrotu, kao i edukovalo mlade naraštaje po pitanju odgovornog držanja pasa. Sa druge strane, i klima u gradskom Prihvatilištu se promenila. O psima se počelo adekvatnije brinuti, misliti o njihovoj dobrobiti.
Međutim, uprkos ogromnoj uloženoj energiji, različitim akcijama i projektima, broj pasa lutalica na šabačkim ulicama se nije značajno smanjio. Broj neodgovornih je mnogo veći od broja onih kojima je stalo.
Prema Izveštaju za 2022. godinu koji je uradila Zoohigijena JKP „Stari grad“ Šabac, na teritoriji grada nalazi se oko 1.000 pasa lutalica. Broj prijavljenih ujeda tokm prethodne godine iznosio je 238, zbog čega je iz gradske kase izdvojeno 7.251.000 na ime odštete. Velike odštete su isplaćena i na seoskom području, zbog oštećenja stočnog fonda.
Kao što smo već naveli, na teritoriji grada postoji Prihvatilište za pse, gde može da se smesti 140 napuštenih životinja. U trenutku pisanja projekta u Prihvatilištu je ih boravilo 108, udomljenih je bilo 87, na gradsku površinu vraćeno 47, a zabeleženo je 35 uginuća.
Za potrebe međunarodnog projekta, Udruženje za zaštitu pasa „Pravo na život“, uradilo je sredinom protekle godine anketu među Šapčanima sa gradske i seoske teritorije i dobilo podatak da je čak 94 odsto ispitanika za rešenje ovog problema, ali da veoma mali procenat (20 odsto) od tog broja ima dovoljno informacija o načinu na koji se to može uraditi. Takođe, Udruženje je pokrenulo seriju edukativnih radionica među decom osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, kako bi mlađim naraštajima objasnilo značaj ove teme i time napravilo dobar osnov za rešenje ovog pitanja u budućnosti.
Lokalni mediji se zainteresuju za ovo pitanje tek kada se dogodi neki incident i o njemu izveštavaju uglavnom na senzacionalistički način, dublje anlaize problema i ukazivanja na eventualna rešenja nema.
Najveći deo problema pasa lutaluca odnosi se na neodgovorno vlasništvo. Psi se ne čipuju i često kada zasmetaju vlasnicima završe na ulici ili atarima. Čipovanje, odnosno obeležavanje pasa je prvi korak u rešenju problema, jer je prema postojećim podacima u Šapcu danas obeleženo tek 20 odsto pasa. Ako uzmemo u obzir da jedan par pasa godišnje dobije u proseku 10 štenadi, dolazimo do računice da tokom pet godina, od tog jednog para i njefovih potomaka nastane 12.000 pasa. Zbog toga je sterilizacija prioritet, ali na žalost među našim sugrađanima još nije razvijena svest o njenom značaju.
Da bi na ovom polju bilo pomaka, ključna je volja građana. Kako smo već naveli, Udruženje za zaštitu pasa „Pravo na život“, otpočelo je edukaciju mlađih naraštaja, ali ta deca će tek u budućnosti moći da utiču na konkretne odluke. Da bi se stvari pokrenule danas, neophodna je podrška i zalaganje srednje generacije koja se još uvek po ovom pitanju drži nekih ustaljenih uverenja i nema dovoljno informacija o veličini ovog problema, a ni o načinima njegovog rešavanja. Zbog toga smatramo da je upravo prisutnost ovakvog sadržaja u medijima važna karika u povećanju stepena informisanosti građana i povećanja njihove spremnosti da reaguju i sarađuju sa nadležnim gradskim preduzećima i udruženjima u cilju smanjenja broja pasa na ulicama.
Značajnu ulogu u podizanju nivoa informisanosti o ovoj temi građana trebalo bi da imaju prvenstveno štampani mediji, jer su konzumenti njihovog sadržaja uglavnom predstavnici populacije od 40 plus godina, generacije koja danas može da utiče na rešavanje problema. Zbog toga, do kraja godine u seriji tekstova pod zajedničkim nazivom „Budi prijatelj prijatelju“, obrađivaćemo ovu temu iz svih mogućih uglova, sa akcentom na onome što mi kao pojedinci možemo da uradimo da bi našim četvoronožnim prijateljima omogućili dostojanstven život. T.T.
