Prisutni tamo gde je podrška najpotrebnija

Više od 300 Šapčana trenutno koristi uslugu terenski saradnik Primus centra za prevenciju. Kako bi postali korisnici, građanima je dostupno nekoliko načina: direktnim izlaskom na teren samih terenskih saradnika i obilaskom staračkih domaćinstava, samoinicijativnim javljanjem korisnika putem transparentnosti usluge i dostupnosti na društvenim mrežama i vebsajtu organizacije, upućivanjem od strane sistema socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, kao i preporukama drugih udruženja građana. Rukovodioci i terenski saradnici su veoma angažovani i posvećeni, često radeći i vikendom, uprkos velikom opterećenju i brojnim obavezama van terena.

Radojka i Jovan Ćalić, Foto: Glas Podrinja

Dolazimo do onih kojima je pomoć potrebna
- Ima nekoliko načina kada je terenski saradnik u pitanju. Prvi osnovni način, jeste metodologija rada van institucionih okvira, da mi izađemo na teren ukoliko odredimo, recimo, da ćemo tog dana ili te sedmice raditi sa staračkim ili domaćinstvima na seoskom području. Idemo po selima i tražimo takva domaćinstva, bukvalo, nekad od kuće do kuće, ili po parametrima koje smo izgradili prethodne dve decenije. Drugi način je da nam se korisnici sami jave, zato što je naša usluga vrlo transparentna. Mogu nas kontaktirati putem društvenih mreža, sve informacije su dostupne i na vebsajtu kako našem tako i Centra za socijalni rad s obzirom da je usluga terenski sardnik zvanična po odluci Uprave grada Šapca. Često se dešava da sami korisnici ne dođu do nas, ali da nas kontaktira neko od komšija ili porodice. Treći način je slanje uputa od strane institucija, iz sistema socijalne zaštite, obrazovanja, sistema zdravstva. Osim državnih sistema, svoje korisnike nam šalju, odnosno preporučuju da odemo da ih posetimo, izvršimo skrining procenu, i udrženja građana poput Udruženja obolelih od multipla skleroze, Karitasa, Humanog srca Šapca, Udrženja slepih i slabovidih, Udrženja osoba s invaliditetom, Udruženja invalida rada. I četvrti način dosezanja do korisnika, je kada mi sami dođemo u neku ustanovu koju smo opredelili da ćemo posetiti tog dana. Odemo na primer u Zdravstveni centar i ukoliko vidimo da je starija osoba sama, procenimo po nekim karakteristikama da je došla iz ruralnog područja, ili čak na autobuskim stanicama stanemo, pitamo da li možemo pomoći tako da su to sve mogućnosti za dosezanje korisnika, kako bi ostvarili uslugu terenskog saradnika. Naši korisnici su različite životne dobi, različitog materijalnog statusa, zdravstvenog stanja, ali je svima zajedničko da im treba, zbog raznih stanja i okolnosti, naša pomoć i podrška – ističe Aleksandar Prica, direktor Primus-a.

Vera i Vladan Mićić, Foto: Glas Podrinja

Posvećen i stručan tim
Tim trenutno broji šest terenskih saradnika, dva zdravstvena radnika i stručnog radnika iz socijalne zaštite, a raspolažu sa tri specijalizovana kombi vozila, sanitetskim vozilom i pet putničkih vozila. Zbog finansijskih ograničenja broj timova je smanjen sa tri na dva.

- Prošle godine smo imali tri tima, ali izbog finansijskih ograničenja, da bi uslugu održali, ove godine morali smo da smanjimo na dva tima, plus rukovodioci, ali uglavnom idemo svi na teren. U ovom trenutku imamo šest terenskih saradnika, prošle godine je bilo osam, dva zravstvena radnika koji su na 30 odsto radnog vremena i stručnog radnika iz sistema socijalne zaštite, koji radi sa nama. Imamo tri specijalizovana kombi vozila, dva su za osobe sa invaliditetom, ali i mobilnu laboratoriju, gde možemo raditi i savetovanja i testiranja, bukvalno su kao kancelarije. Imamo jedno sanitetsko vozilo, koje je opremljeno za prevoz nepokretnih pacijenata – navodi Prica.

Foto: Glas Podrinja

Od najmlađih do najstarijih
Uslugu terenski saradnik finansira Grad Šabac. Iako postoji saradnja sa pojedinim farmaceutskim kompanijama, do sada nije bilo značajnije podrške lokalnih privrednika za ovu uslugu mada, kako sami priznaju, nisu je ni tražili. Plan je da se uspostavi saradnja, kako bi eventualno, kroz donacije, došli do hrane, lekova, pelena ili higijenskih sredstava za korisnike.

- U ovu godinu smo ušli sa 260 korisnika. Do sredine marta meseca otvoreno je novih 54 dosijea. Više od 30 lica je trenutno na listi čekanja. Pojedinim korisnicima smo recimo, potrebni samo četiri puta godišnje, dok neke obilazimo i više puta u toku nedelje. Imamo i čitave porodice kojima pomažemo, a najbrojnija ima 12 članova, u drugoj je njih sedmoro. Deca su različitog uzrasta, i mi brinemo o svima. Ima predškolaca, dece školskog uzrasta, imamo malu decu koja, recimo, možda nisu vakcinisana i onda za svakog moramo da otvorimo poseban dosije. Pratimo i vodimo računa o svakom ponaosob - da li idu redovno u školu, da li su uredno imunizovana, da li idu redovno na zdravstvene preglede i tako dalje – objašnjava i dodaje: „Humanost za nas nije ideja, već praksa. Briga o ljudima nije obaveza, već izbor. Tako gradimo zajednicu u kojoj niko nije zaboravljen“, navodi Aleksandar Prica u ime svih koji čine Primus, a koji delima to svakog dana i dokazuju.

O velikoj empatiji i požrtvovanosti svih terenskih saradnika svedoče i korisnici. Različiti razlozi su ih doveli do Primusa, ali je zadovoljstvo isto, a reči hvale slične.

Boško Pantelić iz Žabara živi sam od kada mu je supruga smeštena u Dom za stara lica. Ima 78 godina i dosta zdravstvenih problema.

Foto: Glas Podrinja

- Mnogo mi znači ova usluga, da im Bog da i zdravlja i sreće. Šta bih ja radio kad jedva hodam? I za suprugu koja je bolesna i slepo lice puno su pomogli oko papirologije za smeštaj. Nikad im ne mogu vratiti šta su sve učinili i čine i dalje. I da odu po lekove, odvedu na pregled, odvezu me da posetim suprugu. Sve, šta god mi treba. Ja nisam više sposoban. Hvala im od neba do zemlje. Sve mi završavaju oni. Ja nemam reči hvale a to i nije hvala, već cela istina. To ne može da se plati. Oni su jedini prozor u svet i jedino društvo.

Vera Mićić iz Pocerskog Pričinovića član je Udruženja obolelih od MS. Terenski saradnici pomažu joj u podizanju terapije u Kliničkom centru u Beogradu.

Foto: Glas Podrinja

- Kad sam prvi put čula koje sve usluge pružaju, to je bilo fantastično. Ali je ipak bila jedna doza nepoverenja da tako nešto može da postoji. I prvi put, kad sam koristila njihove usluge, priznajem da sam bila iznenađena, i suprug i okolina, svi. Neverovatno je da postoji neko ko vam pomaže, a da ne traži ništa za uzvrat. Sada, evo, prošlo je izvesno vreme. Kao deo porodice su mi svi, oni su uvek tu. Ne moram da angažujem vozača da mi donese lekove iz Beograda po koje mora da se ode na svakih 28 dana. Znači, oni su tu. Nekad ih kad dođe vreme da se ide po novu turu terapije, pozovem da ih podsetim a oni kažu, „ništa ne brinite, imamo sve zapisano“. Ja ne mogu da verujem da oni o svakom korisniku vode računa i znaju kad šta treba. Za ovu uslugu sam saznala preko Udruženja i prvi susret je i bio na zajedničkom druženju, kada je članovima prestavljena usluga.

Verin suprug Vladan preuzeo je mnoge kućne obaveze i velika je pomoć i podrška supruzi.
- Puno znači usluga. Oni su odgovorni, poslovni, sve je na vreme, tačno kako kažu tako je. Lako se dogovorimo o svemu što treba.

Radojka Ćalić iz Jevremovca je onkološki pacijent i jedno vreme je bila nepokretna.
- Stvarno mnogo znači. Nemam reči da kažem, nađu se u, što se kaže, svim situacijama, i kad god smo ih tražili, izađu nam u susret. Išla sam na terapije i dok još nismo znali za njih, muž me je nosio bukvalno na rukama i jedva me stavljao u auto. I onda iz auta do bolnice isto tako, to je stvarno bilo maltretiranje jer sam bila skoro sasvim nepokretna. Ćerka je saznala da oni postoje, stupila sa njima u kontakt i počeli su da dolaze. U kolica me stave i onda u kombi. Vozili su me na terapije, na kontrole. Postali smo prijatelji, kao rod rođeni. U svako doba možemo da im se obratimo. Ja nisam verovala da to postoji, ali stvarno postoji. Mislim, i ovako su kao ljudi jako prijatni i hoće da pomognu i šta ih pitamo upute nas.

Foto: Glas Podrinja

Radojkin suprug Jovan je sve vreme pomagao kako bi ona dobila redovno terapije i išla na preglede.
- Mnogo nam znači to što nam pomažu. Ja nisam verovao da to postoji u Šapcu. Puno korisnika imaju, pa uglavnom žure da stignu kod svakog i to je jedina zamerka, što nemaju vremena ni kafu da popiju. Ali objasnili su nam, dok bi oni pili kafu kod nas, neko možda čeka, pa razumem.

S.G.

„Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.