Uzroci dugotrajne nezaposlenosti žena starijih od 50 godina

Žene starije od 50 godina i dalje predstavljaju jednu od najugroženijih grupa na tržištu rada u Srbiji. Iako je njihovo učešće u radnoj snazi u porastu, brojne strukturne prepreke i dalje značajno ograničavaju njihove mogućnosti zapošljavanja. Posebno je pogođen region Beograda, gde gotovo polovina ukupnog broja nezaposlenih žena pripada ovoj starosnoj grupi, dok se više od četiri petine suočava sa dugotrajnom nezaposlenošću. Ovakvi trendovi ukazuju na potrebu za hitnim, koordinisanim i dugoročnim merama javnih politika – navodi se u studiji.

Strukturne prepreke
Istraživanje pokazuje da većina žena starijih od 50 godina poseduje značajno radno iskustvo, a veliki broj njih ima srednje ili više obrazovanje. Ipak, dugotrajna nezaposlenost ostaje izražen problem.

Foto: print skrin

Razlozi su višestruki: gubitak posla, zdravstveni problemi, porodične obaveze, diskriminacija na osnovu starosti i ograničene mogućnosti za ponovno uključivanje na tržište rada. Mnoge žene istovremeno brinu o starijim članovima porodice ili unucima, što dodatno smanjuje njihovu dostupnost za standardne oblike zaposlenja.

Kada govore o svojim potrebama, žene starije od 50 godina najčešće ističu važnost stabilnog i
dostojanstvenog zaposlenja, fleksibilnih oblika rada, mogućnosti rada od kuće, stručnih obuka i kvalitetnog karijernog savetovanja

- Poseban izazov predstavljaju nedostatak digitalnih kompetencija, slabo poznavanje stranih jezika i ograničen pristup savremenim obukama. Poslodavci često pokazuju manju spremnost da ulažu u starije radnike, dok postojeći sistemi podrške nisu dovoljno prilagođeni specifičnim potrebama ove populacije. Programi zapošljavanja i samozapošljavanja često zahtevaju uslove koje mnoge žene ne mogu da ispune, poput finansijskih garancija ili prethodnog iskustva u preduzetništvu.

Barijere i poteškoće
Dugotrajna nezaposlenost ima i ozbiljne psihosocijalne posledice. Česta odbijanja prilikom konkurisanja za posao utiču na pad samopouzdanja, smanjenje motivacije i osećaj socijalne isključenosti. Finansijska nesigurnost dodatno povećava zabrinutost, naročito zbog neizvesnosti u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju – objašnjava se u istraživanju.

Kada govore o svojim potrebama, žene starije od 50 godina najčešće ističu važnost stabilnog i dostojanstvenog zaposlenja, fleksibilnih oblika rada, mogućnosti rada od kuće, stručnih obuka i kvalitetnog karijernog savetovanja. Posebno naglašavaju potrebu za obukama iz oblasti digitalnih veština, rada na računaru i komunikacionih kompetencija, koje smatraju ključnim za ponovno uključivanje na tržište rada, dodaje se.

Neophodne mere podrške
Rezultati istraživanja ukazuju da su neophodne ciljane mere podrške. To podrazumeva razvoj personalizovanog karijernog savetovanja, proširenje kratkih i praktičnih programa obuka, priznavanje neformalno stečenih znanja i unapređenje saradnje između institucija, poslodavaca i lokalnih zajednica. Važno je razvijati fleksibilne modele rada, subvencionisati zapošljavanje starijih žena i jačati programe psihosocijalne podrške kroz savetovanje, motivacione radionice i grupe podrške.

Snažnija institucionalna koordinacija i prilagođene politike zapošljavanja mogu značajno doprineti smanjenju dugotrajne nezaposlenosti žena 50+, povećanju njihove finansijske sigurnosti i većem uključivanju u društveni i ekonomski život Srbije, ističe se u delu preporuka za kreatore javnih politika navedenih u Pilot istraživanju.

SG/Izvor NSZ

„Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.