ODRŽAN 16. ŠABAČKI „INTERNACIONALNI BLUZ I DžEZ FESTIVAL“
LEPŠE JE UZ DžEZ
Lepa tradicija nastavljena i ove godine. Oktobar, hladniji nego prethodnih godina, sluti dolazak zime, a već po tradiciji, poslednji vikend ovog meseca, sjajnom muzikom uveo nas je u najhladnije godišnje doba
U istoriji džeza na ovim prostorima, naš grad zauzima i te kako važno mesto. Šapčani su jedni od prvih u Kraljevini Jugoslaviji mogli da slušaju džez. Iako su mnoge decenije od tada prošle, a ovaj muzički pravac daleko od „main streama“ i komercijalne muzike bliske širokim narodnim masama, tradicija za početak 30-ih godina prošlog veka, traje i danas u gradu kraj Save, a jedni od najzaslužnijih za to su članovi „MT Džez“ benda. Upravo Mirko Tomić na gitari, Vlada Nedeljković na bas gitari, Dejan Stojanović za bubnjevima i Svetlana Selakov ispred mikrofona, otvorili su ovogodišnji Festival. Desetak kompozicija najpoznatijih džez vokala u Svetlaninom izvođenju, ali džez obrada stare pesme „Bolujem ja“ razgalili su nekoliko stotina prisutnih u Šabačkom pozorištu, pripremivši ih za zvezdu večeri i festivala, našeg gosta iz Amerike.
Naš sugrađanin i jedan od najboljih i najpoznatijih džez muzičara Srbije, Vlada Maričić, doveo je pred Šapčane svoj poznati kvartet. Nekoliko kompozicija sa albuma „Vrelo“ stare poklonike je podsetilo, a novije uvelo u njegovo stvaralaštvo, da bi, potom, uz Vladinu najavu, na binu izašao simpatičan čovek sa šeširom i svojim „svetlim oružjem“. Na izgovaranje imena „Brajan Linč“ prolomio se aplauz, a zbog čega je posebno najavljen, pokazao je već sa prvim zvucima svoje trube. Za njegovu otadžbinu kolokvijalno kažemo „tamo preko bare“, ali ni ta „bara“ nije distanca koja će stvoriti bilo šta više od fizičke udaljenosti, tako minorne za umetnost. Improvizacija je bit ove muzike. Ne postoji melodija koja ne može imati svoju džez obradu. Linča je fasciniralo Žikino kolo, a ko je bio u pozorištu pre šest dana, mogao je da čuje kako ono zvuči u njegovom izvođenju, njegovom i kvartetu Vlade Maričića. Uz balkanske, latino ritmove, kao i pre dve godine, nije izostao solo perkusioniste sa Kube Lazara Del Toro Vege, stalnog člana „Vladine četvorke“.
Vremeplov još nije konstruisan, ali niko kao muzika ne ume da vodi kroz prethodne godine, decenije i vekove. „Kapetan“ vremeplova sačinjenog od džez ritmova, u prohladnoj subotnjoj večeri bio je Aleksandar Dujin, jedan od najboljih evropskih džez pijanista. Do takvog epiteta doveo ga je četrdesetogodišnji rad kroz koji je prisutne proveo zajedno sa svojim kvartetom. Klavijature, bas, bubnjevi i saksofon bili su pravi sastojak jesenjih večeri bilo da smo slušali lagane, sporije ili brze ritmove, planirane kompozicije, solo performanse ili improvizacije podstaknute atmosferom. Većinu članova kvarteta poznajemo sa koncerata i iz spotova Đorđa Balaševića, ali sada je bila prilika da demonstriraju svoju umetnost.
Prezime Maljoković posebno se ceni na domaćoj džez sceni. Prethodne godine, za „čivijaše“ je svirao Jovan Maljoković, a ove jeseni, kao deo „Belgrade Jazz connection“ ““ a, za bubnjevima je bio njegov brat, Miodrag Đino Maljoković. Nekako u skladu sa oktobarskom melanholijom, uvod su bili lagani zvuci kojima dominira saksofon, da bi potom svoje „minute“ dobijali kontrabas, klavijature, uz pratnju kolega. To je to, nadamo se, samo za ovu jesen. Vreme brzo prolazi, ubrzo će i novi oktobar.
Kako prodaje karata nije bilo, ne možemo govoriti o tačnoj poseti. Ipak, svaki od četiri koncerta ispratilo je između 250 i 350 slušalaca. Teško je preneti na papir i lične utiske, a još teže procenjivati tuđe. Ipak, na svakom nastupu, publika je aplauz “ubacivala“ i tokom melodija, impresionirana majstorstvom izvođača, što svedoči da je vredelo doći i na 16. Festival. Bar zbog njih se nadamo da će tradicija trajati još decenijama i da će se i sledeće godine, u Šabačkom pozorištu svirati bluz i džez.
Naravno, potpuni „ugođaj“, celinu šabačkog Internacionalnog bluz i džez festivala upotunio je „džem sešn“ u klubu Šabačkog pozorišta. Posle festivalskih koncerata, svirka je bila prilika da se uz džez uživa i u klupskoj atmosferi.
Kalendarski, zima je još daleko, vremenski jako blizu, no nekako, „tačka preloma“ je vraćanje na zimsko računanje vremena. Imali smo u noći subote na nedelju sat više vremena, neki su odlučili da ga posvete duhovnoj hrani, notama. Satove smo vratili, a pre toga uživali u muzici.
Naš sugrađanin i jedan od najboljih i najpoznatijih džez muzičara Srbije, Vlada Maričić, doveo je pred Šapčane svoj poznati kvartet. Nekoliko kompozicija sa albuma „Vrelo“ stare poklonike je podsetilo, a novije uvelo u njegovo stvaralaštvo, da bi, potom, uz Vladinu najavu, na binu izašao simpatičan čovek sa šeširom i svojim „svetlim oružjem“. Na izgovaranje imena „Brajan Linč“ prolomio se aplauz, a zbog čega je posebno najavljen, pokazao je već sa prvim zvucima svoje trube. Za njegovu otadžbinu kolokvijalno kažemo „tamo preko bare“, ali ni ta „bara“ nije distanca koja će stvoriti bilo šta više od fizičke udaljenosti, tako minorne za umetnost. Improvizacija je bit ove muzike. Ne postoji melodija koja ne može imati svoju džez obradu. Linča je fasciniralo Žikino kolo, a ko je bio u pozorištu pre šest dana, mogao je da čuje kako ono zvuči u njegovom izvođenju, njegovom i kvartetu Vlade Maričića. Uz balkanske, latino ritmove, kao i pre dve godine, nije izostao solo perkusioniste sa Kube Lazara Del Toro Vege, stalnog člana „Vladine četvorke“.
Vremeplov još nije konstruisan, ali niko kao muzika ne ume da vodi kroz prethodne godine, decenije i vekove. „Kapetan“ vremeplova sačinjenog od džez ritmova, u prohladnoj subotnjoj večeri bio je Aleksandar Dujin, jedan od najboljih evropskih džez pijanista. Do takvog epiteta doveo ga je četrdesetogodišnji rad kroz koji je prisutne proveo zajedno sa svojim kvartetom. Klavijature, bas, bubnjevi i saksofon bili su pravi sastojak jesenjih večeri bilo da smo slušali lagane, sporije ili brze ritmove, planirane kompozicije, solo performanse ili improvizacije podstaknute atmosferom. Većinu članova kvarteta poznajemo sa koncerata i iz spotova Đorđa Balaševića, ali sada je bila prilika da demonstriraju svoju umetnost.
Prezime Maljoković posebno se ceni na domaćoj džez sceni. Prethodne godine, za „čivijaše“ je svirao Jovan Maljoković, a ove jeseni, kao deo „Belgrade Jazz connection“ ““ a, za bubnjevima je bio njegov brat, Miodrag Đino Maljoković. Nekako u skladu sa oktobarskom melanholijom, uvod su bili lagani zvuci kojima dominira saksofon, da bi potom svoje „minute“ dobijali kontrabas, klavijature, uz pratnju kolega. To je to, nadamo se, samo za ovu jesen. Vreme brzo prolazi, ubrzo će i novi oktobar.
Kako prodaje karata nije bilo, ne možemo govoriti o tačnoj poseti. Ipak, svaki od četiri koncerta ispratilo je između 250 i 350 slušalaca. Teško je preneti na papir i lične utiske, a još teže procenjivati tuđe. Ipak, na svakom nastupu, publika je aplauz “ubacivala“ i tokom melodija, impresionirana majstorstvom izvođača, što svedoči da je vredelo doći i na 16. Festival. Bar zbog njih se nadamo da će tradicija trajati još decenijama i da će se i sledeće godine, u Šabačkom pozorištu svirati bluz i džez.
Naravno, potpuni „ugođaj“, celinu šabačkog Internacionalnog bluz i džez festivala upotunio je „džem sešn“ u klubu Šabačkog pozorišta. Posle festivalskih koncerata, svirka je bila prilika da se uz džez uživa i u klupskoj atmosferi.
Kalendarski, zima je još daleko, vremenski jako blizu, no nekako, „tačka preloma“ je vraćanje na zimsko računanje vremena. Imali smo u noći subote na nedelju sat više vremena, neki su odlučili da ga posvete duhovnoj hrani, notama. Satove smo vratili, a pre toga uživali u muzici.
D. Blagojević Foto: J. Radojević
Najnoviji broj
11. april 2024.
