Nova knjiga Ivana Glišića „Šapule“ iz Pule
Moje knjige, moji snovi
„U nedoumici sam gde da svrstam ovu moju knjigu. Može biti esej, autobiografska, bibliografska. Po meni je Dokument o jednom vremenu, i o mentalitetu toga vremena. Priča o tome kako su moje knjige nastajale, objavljivane i prihvatane, bez obzira da li je to poezija ili proza“, kaže autor
Kada je u pitanju šabački književnik, i nekadašnji novinar, Ivan Glišić, s pravom možemo reći da je biblioteka u malom. To dokazuje i njegov književni opus od preko pedeset knjiga poezije i proze. Svaka od njih je svet za sebe, tematski jezički, stilski. Neke svrstavaju u hermetizam, neke u umetnost radi umetnosti, neke u socrealizam, arkadijske idile, fantastiku, dadaizam, fovizam, ekspresionizam, nadrealizam, verizam, realizam, popart, humor i satiru, rok ili pank književnost, pa čak i u nadgradnju fanzina. Skoro u svakoj njegovoj knjizi prisutan je strip, crtež, priča i pesma stvaraoca iz sveta avangarde. Ipak, po mišljenju autora, sve one su zaboravljeni pravac u umetnosti ““ nubizam.
Upravo ta stvaralačka raznolikost našla je svoje mesto u nevelikoj, ali vrednoj, nedavno objavljenoj, knjizi „Moje knjige, moji snovi“. Prošlogodišnja saradnja sa Izdavačkom kućom „Šapula“ iz Pule urodila je i ove godine plodom. Posle knjige „Moje pesme, moji snovi“, u kome je autor opisao preko osamdeset ploča, snimljenih na njegove stihove, u novom delu nudi svojevrsnu bibliografiju, s kraćim ili dužim, pojašnjenjima o svakoj od njih sedamdeset, bilo da ih je pisao samostalno ili kao koautor.
Od „Najlepših stihova“, objavljenih krajem šezdesetih godina prošlog veka, „Svadbarenja“, preko romana početkom sedamdesetih „Jer znala je mama, mene će skrckati levi element“, rukopisa „Zdravo Kolumbo, ovde Amerika“, psihološkog portreta „Krleža protiv Krleže“, „Smorvila“, ćiriličnih knjiga „Ratni album“, „Mačvanke“, i „Az buki vjedi“, pank romana „Deca ulice“, pa do dela poput „Šabački grafiti“ „Pasja vremena“, „Deca ulice“, „Šabac moje mladosti“, „Čizme slobode“ i poslednje dve knjige, prešao je Glišić dug književni put.
A taj put nikada nije bio posut ružama. Trnje recenzija, osporavanja, političkih nepodobnosti ondašnjeg i današnjeg vremena, bolo je dušu i telo, ugnjetavalo glas razuma, koji je ipak pronalazio put do čitalaca i poklonika Glišićevog stvaralaštva.
Tome svedoči i primer prvog Glišićevog romana „Jer znala je mama, mene će skrckati levi element“, na temu o progonu rokera kod nas od strane vlasti. Trebalo je da bude objavljen početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Nezavisnim izdanjima Slobodana Mašića. Ali, posle hapšenja Ivana Ivanovića, Mašićevog pisca, zbog romana „Crveni kralj“, o korupciji i kriminalu u jugoslovenskom fudbalu, državne službe zaplenile su i ostale rukopise, pa i Glišićev. Objavljen je odlomak, uz „rnr dobacivanja“ Branislava Moskovljevića, najavljena knjiga, ali i tu je stavljena zabrana, a rukopis uništen. Svetlost dana ugledala je petnaest godina kasnije kod Mašića ali verzija koju je Glišić napisao po sećanju na originalnu.
Slična priča vezana za muke oko objavljivanja nastavila se iz godine u godinu. Prva zvanična Glišićeva knjiga „Svadbarenje“, u izdanju Kluba zavičajnih studenata Šapca, 1974, iako su u njoj ljubavne pesme, stopirana je, jer ju je ilustrovao Milić od Mačve, recenzent bio Mika Antić, a štampana u Loznici, u maloj umetničkoj radionici slikara Miće Popovića. Sva trojica bili su pripadnici tadašnjeg Crnog talasa u umetnosti.
Glišić napominje da nije bio samo on na udaru. Zbog studentskih i socijalnih previranja širom nekadašnje Jugoslavije, stopirani su u Šapcu, do tada jednom od najliberalnijih gradova, Čivijada, Klub mladih stvaralaca, grupa „Boje i reči“, knjiga poezije i slikarstva mladih šabačkih umetnika „Zbor zborili. Ukinuti časopisi „U stvari“, „Plamen“, „Korak“, „Susreti“, „Kolokvijum“, a pred Brozovu smrt, i Klub zavičajnih studenata. Rajmond Ruić je od pesama iz sačuvanog primerka „Svadbarenja“ komponovao lp „Pastir kraj vatre“. U sred snimanja neko je dojavio za zabranu, pevač Darko Domijan i muzičari dobiju poziv za vojsku, osamnaest meseci u Kičevu. Snimanje je nastavljeno posle skoro dve godine.
I tako, korak po korak, uz neizostavne prepreke i barijere, ali sa voljom i entuzijazmom, išao je Glišić svojim zacrtanim književnim putevima. Ne odustaje ni danas kada je teško naći izdavača u svom rodnom gradu. Nastavlja uporno sa svojim samizdat izdanjima, a o tome svedoči i knjiga u pripremi „Fanzini“, kako sam kaže, svojevrsni buklet o njegovom uplivu u pank, uz pojašnjenja vezana za pokret, način življenja, stil u umetnosti i odakle vuče korene. Ali, ni tu nije kraj.
Upravo ta stvaralačka raznolikost našla je svoje mesto u nevelikoj, ali vrednoj, nedavno objavljenoj, knjizi „Moje knjige, moji snovi“. Prošlogodišnja saradnja sa Izdavačkom kućom „Šapula“ iz Pule urodila je i ove godine plodom. Posle knjige „Moje pesme, moji snovi“, u kome je autor opisao preko osamdeset ploča, snimljenih na njegove stihove, u novom delu nudi svojevrsnu bibliografiju, s kraćim ili dužim, pojašnjenjima o svakoj od njih sedamdeset, bilo da ih je pisao samostalno ili kao koautor.
Od „Najlepših stihova“, objavljenih krajem šezdesetih godina prošlog veka, „Svadbarenja“, preko romana početkom sedamdesetih „Jer znala je mama, mene će skrckati levi element“, rukopisa „Zdravo Kolumbo, ovde Amerika“, psihološkog portreta „Krleža protiv Krleže“, „Smorvila“, ćiriličnih knjiga „Ratni album“, „Mačvanke“, i „Az buki vjedi“, pank romana „Deca ulice“, pa do dela poput „Šabački grafiti“ „Pasja vremena“, „Deca ulice“, „Šabac moje mladosti“, „Čizme slobode“ i poslednje dve knjige, prešao je Glišić dug književni put.
A taj put nikada nije bio posut ružama. Trnje recenzija, osporavanja, političkih nepodobnosti ondašnjeg i današnjeg vremena, bolo je dušu i telo, ugnjetavalo glas razuma, koji je ipak pronalazio put do čitalaca i poklonika Glišićevog stvaralaštva.
Tome svedoči i primer prvog Glišićevog romana „Jer znala je mama, mene će skrckati levi element“, na temu o progonu rokera kod nas od strane vlasti. Trebalo je da bude objavljen početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Nezavisnim izdanjima Slobodana Mašića. Ali, posle hapšenja Ivana Ivanovića, Mašićevog pisca, zbog romana „Crveni kralj“, o korupciji i kriminalu u jugoslovenskom fudbalu, državne službe zaplenile su i ostale rukopise, pa i Glišićev. Objavljen je odlomak, uz „rnr dobacivanja“ Branislava Moskovljevića, najavljena knjiga, ali i tu je stavljena zabrana, a rukopis uništen. Svetlost dana ugledala je petnaest godina kasnije kod Mašića ali verzija koju je Glišić napisao po sećanju na originalnu.
Slična priča vezana za muke oko objavljivanja nastavila se iz godine u godinu. Prva zvanična Glišićeva knjiga „Svadbarenje“, u izdanju Kluba zavičajnih studenata Šapca, 1974, iako su u njoj ljubavne pesme, stopirana je, jer ju je ilustrovao Milić od Mačve, recenzent bio Mika Antić, a štampana u Loznici, u maloj umetničkoj radionici slikara Miće Popovića. Sva trojica bili su pripadnici tadašnjeg Crnog talasa u umetnosti.
Glišić napominje da nije bio samo on na udaru. Zbog studentskih i socijalnih previranja širom nekadašnje Jugoslavije, stopirani su u Šapcu, do tada jednom od najliberalnijih gradova, Čivijada, Klub mladih stvaralaca, grupa „Boje i reči“, knjiga poezije i slikarstva mladih šabačkih umetnika „Zbor zborili. Ukinuti časopisi „U stvari“, „Plamen“, „Korak“, „Susreti“, „Kolokvijum“, a pred Brozovu smrt, i Klub zavičajnih studenata. Rajmond Ruić je od pesama iz sačuvanog primerka „Svadbarenja“ komponovao lp „Pastir kraj vatre“. U sred snimanja neko je dojavio za zabranu, pevač Darko Domijan i muzičari dobiju poziv za vojsku, osamnaest meseci u Kičevu. Snimanje je nastavljeno posle skoro dve godine.
I tako, korak po korak, uz neizostavne prepreke i barijere, ali sa voljom i entuzijazmom, išao je Glišić svojim zacrtanim književnim putevima. Ne odustaje ni danas kada je teško naći izdavača u svom rodnom gradu. Nastavlja uporno sa svojim samizdat izdanjima, a o tome svedoči i knjiga u pripremi „Fanzini“, kako sam kaže, svojevrsni buklet o njegovom uplivu u pank, uz pojašnjenja vezana za pokret, način življenja, stil u umetnosti i odakle vuče korene. Ali, ni tu nije kraj.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
