Svi se pitaju, ministar ćuti

Sa kakvim Zakonom o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima će Srbija dočekati 1. septembar 2017. kada po odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji strani državljani dobijaju mogućnost da ga kupuju, zna se samo u kabinetu ministra poljoprivrede.
Srbija se, po ovom sporazumu, od 1. septembra 2013. godine obavezala da će u naredne četiri godine usklađivati svoje zakonodavstvo kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta. I dalje se ipak samo nagađa koje je najbolje rešenje da se onemogući, što je malo verovatno, ili bar odloži na duži rok prodaja oranica strancima.
Ukoliko se ne izmeni ništa u sadašnjem zakonu Srbija će biti jedina država koja će pre prijema u EU, za koji ne znamo kada će i da li će ga i biti, morati da omogući prodaju svoje zemlje strancima.
Većina evropskih zemalja odložile su prodaju zemljišta i posle ulaska u Uniju, naročito nove države članice koje su u EU ušle sa ozbiljnim kompleksima državnog zemljišta, a sa druge strane sa poljoprivrednicima nespremnim da izdrže ekonomsku konkurenciju iz inostranstva. U Slovačkoj je prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za još četiri godine, a u Poljskoj je devetogodišnji prelazni period produžen za još tri, od ulaska u Evropsku uniju. Hrvatska je uspešno ispregovarala da poljoprivredno zemljište neće morati da prodaje do 2020. godine, sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je Ustavom trajno zabranila stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište, pošto joj je prethodno isticao jedanaestogodišnji moratorijum na prodaju zemlje.
Slovenija je u propise ugradila nekoliko ograničenja za sticanje prava nad zemljištem. Kupac, na primer, mora da bude državljanin ove zemlje najmanje pet godina. Prednost pri kupovini imaju vlasnici susednih parcela, kao i mladi poljoprivrednici koji formiraju novo gazdinstvo ili proširuju postojeće posede, kao i ljudi koji već imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Branislav Bograoški, prethodni pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo se zdušno zalagao da se u Zakon unesu potrebne izmene. On je predlagao slovački model po kome svako može da kupi poljoprivredno zemljište, ali samo ako živi u Slovačkoj najmanje deset godina.
On vidi rešenje u tome što ako ne dozvoljavate prodaju državnog zemljišta svojima, ne dozvoljavate je nikome. Sa druge strane, ako dozvolite svojima, morate da dozvolite i državljanima zemalja članica EU. Kaže da su to odškrinuta vrata jer po tome državljanima zemalja članica EU moramo da damo pravo na sticanje vlasništva nad nepokretnostima pod istim uslovima kao državljanima Srbije, ali se ne kažu koji su to uslovi. Dakle, ako ne želite da prodajete državno zemljište svojima, nećete prodati ni njima. Niko vas na to ne tera. Ali, ako svojima prodajete po određenim uslovima, onda morate i njima.
Deo rešenja i zaštite naših poljoprivrednika od špekulanata, koji ne investiraju u poljoprivredu već samo kupuju zemljište da bi ga preprodali kada mu skoči cena, je da se unese odredba da zemlju mogu da kupuju samo oni koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.
I bez realizacije SSP, kupovinom ovdašnjih preduzeća, mahom iz oblasti agrara, u ruke stranaca je do sada otišlo i oko 18.000 hektara naših oranica. Među vlasnicima su firme iz Irske, Hrvatske, Mađarske.
Iako je još početkom godine najavio izmene zakona koje će ići u korist naših poljoprivrednika, ministar Nedimović do danas nije obavestio javnost dokle se stiglo u pripremama tih famoznih izmena. O tome da se pokrene javna rasprava na ovu izuzetno značajnu temu nema ni nagoveštaja.
Osim Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja se žustro zalaže za izmene postojećeg zakona i zaštitu domaćih poljoprivrednika, ostatak političke scene ovu temu skoro potpuno ignoriše.
Po svemu sudeći o tome šta je urađeno, ili nije urađeno saznaćemo kada već bude kasno, a posle ispravki nema. Zato - Srećan 1. septembar 2017. svima koji slave.