ISPOVEST ŽRTVE PORODIČNOG NASILjA
KAD SE OTUPI NA BATINE
Prvi šamar mi je udario dok sam bila trudna. Kada sam odlazila, a brojala sam odlaske do osmog puta, vraćala sam se jer sam kao i svaka žrtva nasilja imala neku nadu da će se nešto promeniti. Jedan od policajaca me je pitao zašto sve to trpim. Mojim roditeljima nije odgovaralo što sam se ja vratila kod njega, a nije im odgovaralo ni kad sam kod njih bila
Od 1. juna 2017. godine na snagu stupa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji će umnogome pomoći žrtvama porodičnog nasilja ukoliko ga svi državni organi budu doslovce poštovali i primenjivali. Prvi put se u ovom zakonu predviđa i udaljenje počinioca, a ne žrtve, iz njihovog stana ili kuće. Nasilje u porodici je konstantan problem naše svakodnevnice, koji sa sobom nosi brojne posledice. Ugroženi najčešće nemaju pomoć najbližih, a institucije zadužene za rešavanje ovog problema ne posvećuju dovoljno pažnje istom.
Žrtve su među nama
Naša sagovornica, majka šesnaestogodišnjeg deteta, jedna je od žena koje su godinama trpele psihičko i fizčko nasilje.
- Sa mužem koji me je zlostavljao i psihički i fizički živela sam 16 godina. Zabavljali smo se od 1999, dete smo dobili 2001. a venčanje je usledilo 2003. Prvi šamar mi je udario dok sam bila trudna. Tada, kada mu se ruka ”otkačila” u svakoj narednoj svađi bio je sve agresivniji.
Ističe da razlog za batine uopšte nije postojao. Kako god bi se ponašala njemu nije odgovaralo. Sada shvata da je tražio labilne i nestabilne osobe sa kojima će moći da radi šta god hoće.
-Hteo je da mi izmeni svest. Recimo, ja sam po završetku ekonomske škole upisala višu u Valjevu. On nije mogao to da podnese. Kao da je svaki moj uspeh doživljavao kao svoj neuspeh. Naterao me je da se ispišem i pošto je išao sa mnom da to uradim, na putu do kuće me je šamarao i čupao. Uradila sam ono što je hteo, a on je opet digao ruku na mene. U tim situacijama, imala sam utisak dok gledam kako mu oči postaju crvene, da se pretvara u zver. Nije mogao da se kontroliše ni pred detetom.
Ćerka je sve to jako traumatično doživljavala. Naša sagovornica kaže da je neretko dizao ruku na nju pred detetom, a kada bi ćerka pokušala da je odbrani dobila bi i ona batine.
Osim batina, priređivao im je i razna druga “iznenađenja”. Jednom ga je ćerka zatekla u ekspclicitnoj pozi u kući sa ljubavnicom.
-Ono što je interesantno je da nije nikad hteo da me oblikuje po nekom modelu, već kako god da bih se ja ponašala njemu to ne bi odgovaralo i uvek je tražio razlog za svađu. Ja sam zbog očaja bežala u religiju. Tu sam tražila utehu. Kad god sam bila isprebijana kupila sam ikonu.
Bez ičije podrške
Kaže da prave prijatelje, koji bi odreagovali kada bi videli njene podlive ispod očiju, nije imala, a ni od roditelja nažalost nije imala podršku. Navodi da su se ponašali po principu – šta si tražila, to si i dobila.
-Kada sam bila trudna, imala sam utisak kao da sam u klopci. Kada sam odlazila, a brojala sam odlaske do osmog puta, vraćala sam se jer sam kao i svaka žrtva nasilja imala neku nadu da će se nešto promeniti. Roditelji su mi dozvoljavali da boravim kod njih kada bih želela da ga napustim, ali privremeno. Jednom čak nisu želeli moje dete tu, pod izgovorom da ga nisam rodila da bi bilo sa njima već sa svojim roditeljima. Takva situacija je u sredini u kojoj sam ja odrasla, sramotna - žena kad se uda ne treba da ostavlja muža, šta god on radio. Okruženje u kojem sam vaspitavana je zatucano, i uvek sam kao žensko dete bila ponižavana. Mislim da sam čak zbog roditelja i takvog odrastanja razvila veliku toleranciju koju sam koristila u braku. Kod njih sam trpela psihičko maltretiranje, a kod njega uglavnom fizičko.
Navodi da se bivši muž, svaki put kada bi otišla kod roditelja, primirivao i molio da se vrati. Za sve to vreme dok je odlazila, on bi dovodio druge žene u kuću. Prema rečima naše sagovornice, jedna od tih žena ga je takođe prijavila za nasilje.
Zašto se trpi
Nasilnika su prvi put prijavili njegovi otac i maćeha, 2011. godine.
-Živeli su u susednoj kući i čuli galamu i vrisku. Prišli su da me odbrane, a on je onda počeo da tuče oca. Oni su pozvali policiju. Ja nisam preduzimala ništa, jer mi je samopouzdanje bilo totalno srozano, ne samo zbog fizičkog maltretiranja, nego i zbog degradiranja svega što sam želela da uradim.
Navodi da je policija tada obavila saslušanje i upozorila ga da će oni podneti krivičnu prijavu protiv njega ako se to još jednom ponovi. Mećutim, iste godine se ponovo desilo.
-Tukao me je u toku noći, pa sam ja pozvala policiju. Jedan od policajaca me je pitao zašto sve to trpim. Problem je što niko ne može da shvati da nije jednostavno u takvoj situaciji izaći iz braka. Živite tu, steknete krov nad glavom, sigurnost i dete. Pogotovo kad ste izolovani tako da zavisite od njega i njegovog dinara. Meni se samopouzdanje toliko srozalo da nisam bila sposobna da shvatim da mogu da nađem posao i da se osamostalim.
Tada su počeli problemi sa sistemom. Sigurna kuća u Šapcu nije imala mesta i predložili su joj Kragujevac, što za nju nije bila opcija. Istovremeno je shvatila da je i kuća u kojoj se rodila postala tuđa za nju. Roditelji su pristali da je prime samo privremeno, na mesec-dva dok se ne snađe.
-Policajci su me odvezli kući da pokupim stvari i sve vreme su bili uz mene. Moji roditelji su se brinuli oko toga šta će da kaže familija i okolina, po principu – raspuštenica u kući. Na taj način se jasno pokazuje nasilniku da to što su mu dali nije vredno ničega i da može po tome da gazi.
Zahtev za razvod braka usledio je odmah posle te krivične prijave, ali i molbe da se pomire, da nasilnik ne bi išao u zatvor. Kako je dete ostalo kod njega, jer njeni roditelji nisu želeli unuče u svojoj kući, naša sagovornica je još jednom pristala da mu se vrati. Kako je slučaj gonjen po službenoj dužnosti, nasilnik je ipak osuđen, uslovno. Posle samo nekoliko meseci pakao se nastavio.
-Radila sam sve što je od mene tražio, raspremala, kuvala, gajila stoku, klasično seosko domaćinstvo. Mojim roditeljima nije odgovaralo što sam se ja vratila kod njega, a nije im odgovaralo ni kad sam kod njih bila. Nisu pričali sa mnom 2 godine.
Posle izvesnog vremena počeo je da dovodi kući drugu ženu i rekao je da je to njegova nova prijateljica. Ja sam im skuvala kafu. Septembra 2015. me je jurio sekirom. Komšija me je spasao i završila sam u policiji, tu sam dala izjavu. Videli su modrice. Ispričala sam šta se desilo i da bi me verovatno ubio da komšije nisu bile budne.
Svetlo na kraju
tunela
Nakon ovoga, zajedno sa detetom otišla je u Sigurnu kuću. Po izlasku odatle opcija su bili brojni neuslovni smeštaji. Brak je u međuvremenu okončan. Kada je počela sezona branja jagoda, radila je to od jutra do mraka. Pre nekoliko dana uspele su da iznajme stan i konačno našle svoj mir. Bivši muž je u zatvoru od februara. Ćerka je odličan đak i dete za primer.
-O braku ne razmišljam uopšte, čak smatram da sam za ceo zivot onesposobljena. Imam utisak kao da mi je neko isekao emocije. Uvek se vraćam na staro. Kada uđem u stan pomislim kako sam se naradila i koliko sam umorna, ali ušla sam u mir i svaki put pogledam u ikone, a svaka podseća na modricu, svaka je polivena mojom krvlju i onda pomislim “Bože, hajde da od ove godine počnem da kupujem ikone koje će me asocirati na nešto dobro.”
Milena Avramović apeluje da se dobro razmisli pre prijavljivanja, jer se često dešava da tokom svađe jedna strana u revoltu prijavi nasilje. Kada do nasilja zaista dođe, žrtve ni slučajno ne bi trebalo da odustaju od gonjenja.
-Kada se prijava podnese čitava aparatura državnih institucija se pokreće. Treba imati hrabrosti i izgurati do kraja. Najgore je trpeti batine i žrtve treba da shvate da je lakše jednom suočiti se sa njima na sudu, nego godinama prolaziti kroz mučenje, ističe Milena Avramović.
Kako će po novom Zakonu biti moguće i zloupotrebe, treba napomenuti da je lažno prijavljivanje krivično delo i da će biti sankcionisano.
Žrtve su među nama
Naša sagovornica, majka šesnaestogodišnjeg deteta, jedna je od žena koje su godinama trpele psihičko i fizčko nasilje.
- Sa mužem koji me je zlostavljao i psihički i fizički živela sam 16 godina. Zabavljali smo se od 1999, dete smo dobili 2001. a venčanje je usledilo 2003. Prvi šamar mi je udario dok sam bila trudna. Tada, kada mu se ruka ”otkačila” u svakoj narednoj svađi bio je sve agresivniji.
Ističe da razlog za batine uopšte nije postojao. Kako god bi se ponašala njemu nije odgovaralo. Sada shvata da je tražio labilne i nestabilne osobe sa kojima će moći da radi šta god hoće.
-Hteo je da mi izmeni svest. Recimo, ja sam po završetku ekonomske škole upisala višu u Valjevu. On nije mogao to da podnese. Kao da je svaki moj uspeh doživljavao kao svoj neuspeh. Naterao me je da se ispišem i pošto je išao sa mnom da to uradim, na putu do kuće me je šamarao i čupao. Uradila sam ono što je hteo, a on je opet digao ruku na mene. U tim situacijama, imala sam utisak dok gledam kako mu oči postaju crvene, da se pretvara u zver. Nije mogao da se kontroliše ni pred detetom.
Ćerka je sve to jako traumatično doživljavala. Naša sagovornica kaže da je neretko dizao ruku na nju pred detetom, a kada bi ćerka pokušala da je odbrani dobila bi i ona batine.
Osim batina, priređivao im je i razna druga “iznenađenja”. Jednom ga je ćerka zatekla u ekspclicitnoj pozi u kući sa ljubavnicom.
-Ono što je interesantno je da nije nikad hteo da me oblikuje po nekom modelu, već kako god da bih se ja ponašala njemu to ne bi odgovaralo i uvek je tražio razlog za svađu. Ja sam zbog očaja bežala u religiju. Tu sam tražila utehu. Kad god sam bila isprebijana kupila sam ikonu.
Bez ičije podrške
Kaže da prave prijatelje, koji bi odreagovali kada bi videli njene podlive ispod očiju, nije imala, a ni od roditelja nažalost nije imala podršku. Navodi da su se ponašali po principu – šta si tražila, to si i dobila.
-Kada sam bila trudna, imala sam utisak kao da sam u klopci. Kada sam odlazila, a brojala sam odlaske do osmog puta, vraćala sam se jer sam kao i svaka žrtva nasilja imala neku nadu da će se nešto promeniti. Roditelji su mi dozvoljavali da boravim kod njih kada bih želela da ga napustim, ali privremeno. Jednom čak nisu želeli moje dete tu, pod izgovorom da ga nisam rodila da bi bilo sa njima već sa svojim roditeljima. Takva situacija je u sredini u kojoj sam ja odrasla, sramotna - žena kad se uda ne treba da ostavlja muža, šta god on radio. Okruženje u kojem sam vaspitavana je zatucano, i uvek sam kao žensko dete bila ponižavana. Mislim da sam čak zbog roditelja i takvog odrastanja razvila veliku toleranciju koju sam koristila u braku. Kod njih sam trpela psihičko maltretiranje, a kod njega uglavnom fizičko.
Navodi da se bivši muž, svaki put kada bi otišla kod roditelja, primirivao i molio da se vrati. Za sve to vreme dok je odlazila, on bi dovodio druge žene u kuću. Prema rečima naše sagovornice, jedna od tih žena ga je takođe prijavila za nasilje.
Zašto se trpi
Nasilnika su prvi put prijavili njegovi otac i maćeha, 2011. godine.
-Živeli su u susednoj kući i čuli galamu i vrisku. Prišli su da me odbrane, a on je onda počeo da tuče oca. Oni su pozvali policiju. Ja nisam preduzimala ništa, jer mi je samopouzdanje bilo totalno srozano, ne samo zbog fizičkog maltretiranja, nego i zbog degradiranja svega što sam želela da uradim.
Navodi da je policija tada obavila saslušanje i upozorila ga da će oni podneti krivičnu prijavu protiv njega ako se to još jednom ponovi. Mećutim, iste godine se ponovo desilo.
-Tukao me je u toku noći, pa sam ja pozvala policiju. Jedan od policajaca me je pitao zašto sve to trpim. Problem je što niko ne može da shvati da nije jednostavno u takvoj situaciji izaći iz braka. Živite tu, steknete krov nad glavom, sigurnost i dete. Pogotovo kad ste izolovani tako da zavisite od njega i njegovog dinara. Meni se samopouzdanje toliko srozalo da nisam bila sposobna da shvatim da mogu da nađem posao i da se osamostalim.
Tada su počeli problemi sa sistemom. Sigurna kuća u Šapcu nije imala mesta i predložili su joj Kragujevac, što za nju nije bila opcija. Istovremeno je shvatila da je i kuća u kojoj se rodila postala tuđa za nju. Roditelji su pristali da je prime samo privremeno, na mesec-dva dok se ne snađe.
-Policajci su me odvezli kući da pokupim stvari i sve vreme su bili uz mene. Moji roditelji su se brinuli oko toga šta će da kaže familija i okolina, po principu – raspuštenica u kući. Na taj način se jasno pokazuje nasilniku da to što su mu dali nije vredno ničega i da može po tome da gazi.
Zahtev za razvod braka usledio je odmah posle te krivične prijave, ali i molbe da se pomire, da nasilnik ne bi išao u zatvor. Kako je dete ostalo kod njega, jer njeni roditelji nisu želeli unuče u svojoj kući, naša sagovornica je još jednom pristala da mu se vrati. Kako je slučaj gonjen po službenoj dužnosti, nasilnik je ipak osuđen, uslovno. Posle samo nekoliko meseci pakao se nastavio.
-Radila sam sve što je od mene tražio, raspremala, kuvala, gajila stoku, klasično seosko domaćinstvo. Mojim roditeljima nije odgovaralo što sam se ja vratila kod njega, a nije im odgovaralo ni kad sam kod njih bila. Nisu pričali sa mnom 2 godine.
Posle izvesnog vremena počeo je da dovodi kući drugu ženu i rekao je da je to njegova nova prijateljica. Ja sam im skuvala kafu. Septembra 2015. me je jurio sekirom. Komšija me je spasao i završila sam u policiji, tu sam dala izjavu. Videli su modrice. Ispričala sam šta se desilo i da bi me verovatno ubio da komšije nisu bile budne.
Svetlo na kraju
tunela
Nakon ovoga, zajedno sa detetom otišla je u Sigurnu kuću. Po izlasku odatle opcija su bili brojni neuslovni smeštaji. Brak je u međuvremenu okončan. Kada je počela sezona branja jagoda, radila je to od jutra do mraka. Pre nekoliko dana uspele su da iznajme stan i konačno našle svoj mir. Bivši muž je u zatvoru od februara. Ćerka je odličan đak i dete za primer.
-O braku ne razmišljam uopšte, čak smatram da sam za ceo zivot onesposobljena. Imam utisak kao da mi je neko isekao emocije. Uvek se vraćam na staro. Kada uđem u stan pomislim kako sam se naradila i koliko sam umorna, ali ušla sam u mir i svaki put pogledam u ikone, a svaka podseća na modricu, svaka je polivena mojom krvlju i onda pomislim “Bože, hajde da od ove godine počnem da kupujem ikone koje će me asocirati na nešto dobro.”
-Kada se prijava podnese čitava aparatura državnih institucija se pokreće. Treba imati hrabrosti i izgurati do kraja. Najgore je trpeti batine i žrtve treba da shvate da je lakše jednom suočiti se sa njima na sudu, nego godinama prolaziti kroz mučenje, ističe Milena Avramović.
Kako će po novom Zakonu biti moguće i zloupotrebe, treba napomenuti da je lažno prijavljivanje krivično delo i da će biti sankcionisano.
M.M.-K.J.
Najnoviji broj
18. april 2024.
