Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(3. мај 2018.)
МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА БЕШЕ

Ти мајски дани

Човек је биће игре (хомо луденс), те хајде да се поиграмо. Времеплов не постоји физички, али мало маште, мало чињеница могу креирати бар пут у прошлост и наново формирати прошле догађаје са делићима субјективних претпоставки. Сежемо у прошлост, дотичемо садашњост, дебљамо знак питања у будућности кроз “специјал Гласа прошлости”
“ГЛАС ПРОШЛОСТИ”–
Мај 1. недеља
ШТРАЈК! (02.05.1886) – Око стотину хиљада радника у више америчких градова, чланови неколико синдиката међу којима највише оних учлањених у “Витезове рада”, започело је јуче вишедневни штрајк. Како је главни захтев увођење осмочасовног радног времена, покрет је прозван “Покрет осам сати”. У мирним демонстрацијама лидери синдиката су се обраћали окупљенима, а међу паролама доминирале су “Хоћемо осам сати рада, осам сати за одмор и осам сати за шта год ми хоћемо”, као и “Смањите сате, повећајте плате”. У индустријском центру САД Чикагу, најављују наставак демонстрација.
ПРОТЕСТ КОД МЕККОРМАКА (03.05.1886) – јутарње издање –Пред капијом чикашке компаније “МекКормак” руководство је спречило штрајкаче да уђу у круг фабрике, пушта само оне који нису подржали штрајк. Неколико хиљада радника протестује пред улазом, око 700 у кругу фабрике ради. Сумња се да међу окупљенима има и анархиста, повремено се чују повици да се покуша насилни улазак, али вође смирују. Оне који су у фабрици штити кордон полиције.
УБИЈЕН СИНДИКАЛИСТА (03.05.1886) – вечерње издање – Осамнаестогодишњи истоваривач угља Џозеф Вотјек, штрајкач, смртно је рањен у немирима испред фабрике “МекКормак пољопривредне машине”. Како наводе наши извори, на крају радног времена, оне који нису штрајковали демонстранти су засули каменицама при изласку. Иако нико није повређен, полицајци на коњима су ушли у масу и применили силу као одговор на каменице. Најпре су покушали ударцима, а потом су почели и да пуцају. Вотјек је погођен, убрзо и преминуо, а синдикалисти тврде да је погинуло још пет њихових чланова.
ПОЗИВ НА ОРУЖЈЕ (04.05.1886) – јутарње издање – Током ноћи у Чикагу су се појавили плакати “Освета”, у коме се радници позивају да узму оружје у руке и крену у борбу: “Ваше газде и њихови крвници полиција убили су по подне шесторо ваше браће. Убили су их јер су имали храбрости да питају, убили су их јер су вама хтели да покажу како можете да се повинујете њима или ћете бити убијени. Од вас су направили бедне робове свих ових година. Морамо уништити чудовиште пре него оно уништи нас. Узмите оружје.” наводи се, између осталог на плакату радницима, који је потписан као “Ваша браћа”.
ОКУПЉАЊЕ У 7:30 (04.05.1886) – јутарње издање – Нови протестни скуп поводом јучерашњих догађаја заказан је на “Хајмаркету” вечерас у 7:30. Синдикалисти га називају “Великим скупом” поводом полицијске бруталности. Очекују се и познати говорници: Луси и Алберт Парсонс, Лизи Холмс и Самјуел Филден. Градоначелник Чикага Картер Харисон одобрио скуп после гаранције да ће то бити миран протест и најавио да ће доћи као посматрач.
НЕРЕДИ НА ХАЈМАРКЕТУ (04.05.1886) – вечерње, специјално, издање – Погинуло седам полицајаца и четворо радника у немирима на Хајмаркету. Јака олуја утицала је да се на најављеном скупу окупи око 200 радника, али је протест одржан. Све је протицало мирно док се, у једном тренутку, није појавио одред полиције од 176 чланова са захтевом да се окупљени разиђу. Самјуел Филден, један од говорника, указивао је да је реч о мирном скупу. Неко тврди да је говор био умерен, други “запаљив”. Полиција је кренула у правцу скупа када је, из масе, бачен динамит. Полицајац Деган је погинуо, а смртно је рањено шест његових колега. Преостали су одговорили пуцњима у масу где је страдало најмање четворо радника.
УХАПШЕН ЛИНГ (07.05.1886) – У Чикагу је ухапшен Луис Линг, оптужен за убиство полицајаца динамитом 4. маја на Хајмаркету. Сведоци тврде да Линг није ни био на скупу.
ДАН ЗА РАДНИКЕ (1890) – Ове године први пут је 1. мај обележен као Дан радника на основу одлуке конгреса Социјалистичке интернационале донете у јулу претходне године у Паризу. Радници протестовали у неколико држава.
ВЕЛИКА ПАРАДА (1946) – Војну моћ и силу Совјетски савез демонстрирао је на традиционалној војној паради на Међународни дан рада 1. маја. Радници у свим већим градовима СССР имали своје скупове. Заједнички позив свим пролетерима и радницима да се уједине.
ДАН ЛОЈАЛНОСТИ (1958) – На предлог председника САД Двајта Ајзенхауера први мај у Америци неће бити Дан рада, већ Дан лојалности Америци и сећања на наслеђе слободе државе. Упућени тврде да је разлог одлуке страх лидера од јачања утицаја бољшевика и повезивања са њиховом идеологијом.
ПРВОМАЈСКИ УРАНЦИ – Радници, трудбеници, пролетери обележили на уранцима Међународни дан радника. Од прве зоре кренули су аутобуси на бројна излетишта, где су уз храну и пригодан програм и обраћање лидера синдиката обележен 1. мај. Окупљени се присетили другова радника из Чикага који су страдали у борби за своја права 1886. године.
НЕСЛОГА У СРБИЈИ (2018) – У више европских метропола одржани протестни скупови радника традиционално на Први мај, углавном мирни, а понегде је било и сукоба са полицијом. Захтев већа права запослених. У Србији, неколико стотина радника у Београду се окупило, део синдиката није подржао скуп.
БАШ ИХ БРИГА (2018) – Како се и очекивало, топло и сунчано време, традиционално је довело велики број, углавном, младих на излетишта како би обележили 1. мај. Уз роштиљ, понегде и ражањ и неизбежно пиће, на свој начин, обележили су Међународни празник рада. Неко је умео да позове и трубаче. Мало њих је знало шта се догодило 1. маја.
-Данас је Дан рада – одговара један од, кроз благи подсмех и наставља. То је било нешто у Америци ваљда, не знам.
Неколико тренутака касније чуо се разговор другара. Један се запитао шта је тачно било 1. маја и предложио саговорнику да погледају на андроиду, на “нету”.
-Ма где знам, баш ме брига – био је кратак и јасан одговор колеге, излетника...

“ГЛАС БУДУЋНОСТИ”
Немати знање није добро, али није ни срамота, посебно ако свест о томе доведе до тежње да се знање стекне. Знање вреди када је ту, када постоји. Данас је то бар лако, а Први мај је нешто што превазилази идеологију, нацију, политички став. Будућност по питању положаја радника, Закона о раду, личних доходака, синдикалног организовања јесте упитна, но прослава 1. Маја није. Шанса да ње нестане, у садашњој форми, једнака је могућности да људи престану да једу и пију.
ДАН ЗА ПОЈЕСТИ И ПОПИТИ (2168) – Првог дана маја људи широм наше земље се окупили у природи на гозби. Не знају тачно како је настала та традиција, али из прича старијих су чули да се увек тог дана окупљало и уз храну и пиће дружило...
Д. Благојевић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa