TOMISLAV SMILjANIĆ, UČENIK
IZ MAČVANSKOG BELOTIĆA, IZMEĐU MALINjAKA I STANA
IZ MAČVANSKOG BELOTIĆA, IZMEĐU MALINjAKA I STANA
Kuvar izabrao kraljevsko voće
Bujna stabla malina obećavaju bogat i kvalitetan rod. Ukupna nega shodno propisima EU. Zasad na 1,5 hektara u belotićkom ataru Lug star je tek tri godine, tako da bi prošlogodišnji rod od 25 tona, ovog zahtevnog, ali traženog voća na svetskom i domaćem tržištu, u punoj rodnosti (četvrta, peta godina) mogao biti duplo veći
Priroda je na ovom mačvanskom parčetu zemlje od 1,5 hektara u ataru Belotića, pokazala sve svoje čari. Naravno, mladi domaćin Tomislav Smiljanić, učenik treće godine Srednje mačvanske škole u Bogatiću na smeru kuvar, se svojski potrudio da sve bude na pristojnom nivou iako su Mačvani prevashodno poznati po gajenju pšenice i kukuruza.
Malinjak je besprekorno uređen. Sistem zalivanja kap po kap. Postavljena protivgradna mreža. Sva zaštita i prihrana je strogo određena prema zahtevima EU. Koštalo je više od 50 hiljada evra. To je ulaganje Tomislavljevog oca Perice, koji je pre devet godina otišao u Rusiju, a tamo i danas uspešno radi. Kući, kažu, dolazi tri puta godišnje. Jednom obavezno u vreme branja “kraljevskog” voća (tako zovu malinu), kad angažuju i sezonsku radnu snagu.
Kod improvizovane kolebe, kraj malinjaka, oko dva kilometra dalje od sela, sunčanog aprilskog jutra, zatekli smo Ognjena, Tomislavljevog brata od tetke i Vojkana Gutu Smiljanića. Okolo u blizini su dve kolebe Smiljanića i mali ribnjak.
- Ja sam se između kupovine stana u gradu i zasnivanja malinjaka, što mi je otac na privremenom radu u Rusiji nudio, odlučio za “kraljevsko” voće, kako zovu malinu, sve traženiju na svetskom i domaćem tržištu. Tako je ovde na mačvanskoj zemlji, gde su obično gajili pšenicu ili kukuruz za samo tri godine “nikao” malinjak na površini od 1,5 hektara. Uložili smo do sada oko 50 hiljada evra. Obezbeđeno je između ostalog savremeno zalivanje, protivgradna zaštita, a stalna nega je po strogim kriterijumima EU, kaže Tomislav Smiljanić, mladi domaćin, potencirajući bez obzira na sve, upotrebu motike, bez koje, kako kaže, nema ništa. Između redova malina je najmanje tri metra razmak ali oko čokota jedino može da “radi” motika.
Prošle godine na ovoj površini ostvarili su prinos od oko 25 tona malina, a u punom rodu (četvrta-peta godina) planiraju duplo više. Kvalitet je zagarantovan.
Robu za sada najviše plasiraju na otkupnim stanicama u Ribarima i Lipolistu, a javljaju se i ozbiljni kupci iz Nemačke, koji su već dolazili i “snimili” ovu proizvodnju. Kao i uvek rentabilnost proizvodnje dosta će zavisiti od otkupne cene i naplate.
Malinjak je besprekorno uređen. Sistem zalivanja kap po kap. Postavljena protivgradna mreža. Sva zaštita i prihrana je strogo određena prema zahtevima EU. Koštalo je više od 50 hiljada evra. To je ulaganje Tomislavljevog oca Perice, koji je pre devet godina otišao u Rusiju, a tamo i danas uspešno radi. Kući, kažu, dolazi tri puta godišnje. Jednom obavezno u vreme branja “kraljevskog” voća (tako zovu malinu), kad angažuju i sezonsku radnu snagu.
Kod improvizovane kolebe, kraj malinjaka, oko dva kilometra dalje od sela, sunčanog aprilskog jutra, zatekli smo Ognjena, Tomislavljevog brata od tetke i Vojkana Gutu Smiljanića. Okolo u blizini su dve kolebe Smiljanića i mali ribnjak.
- Ja sam se između kupovine stana u gradu i zasnivanja malinjaka, što mi je otac na privremenom radu u Rusiji nudio, odlučio za “kraljevsko” voće, kako zovu malinu, sve traženiju na svetskom i domaćem tržištu. Tako je ovde na mačvanskoj zemlji, gde su obično gajili pšenicu ili kukuruz za samo tri godine “nikao” malinjak na površini od 1,5 hektara. Uložili smo do sada oko 50 hiljada evra. Obezbeđeno je između ostalog savremeno zalivanje, protivgradna zaštita, a stalna nega je po strogim kriterijumima EU, kaže Tomislav Smiljanić, mladi domaćin, potencirajući bez obzira na sve, upotrebu motike, bez koje, kako kaže, nema ništa. Između redova malina je najmanje tri metra razmak ali oko čokota jedino može da “radi” motika.
Prošle godine na ovoj površini ostvarili su prinos od oko 25 tona malina, a u punom rodu (četvrta-peta godina) planiraju duplo više. Kvalitet je zagarantovan.
Robu za sada najviše plasiraju na otkupnim stanicama u Ribarima i Lipolistu, a javljaju se i ozbiljni kupci iz Nemačke, koji su već dolazili i “snimili” ovu proizvodnju. Kao i uvek rentabilnost proizvodnje dosta će zavisiti od otkupne cene i naplate.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
