ТОМИСЛАВ СМИЉАНИЋ, УЧЕНИК
ИЗ МАЧВАНСКОГ БЕЛОТИЋА, ИЗМЕЂУ МАЛИЊАКА И СТАНА
ИЗ МАЧВАНСКОГ БЕЛОТИЋА, ИЗМЕЂУ МАЛИЊАКА И СТАНА
Кувар изабрао краљевско воће
Бујна стабла малина обећавају богат и квалитетан род. Укупна нега сходно прописима ЕУ. Засад на 1,5 хектара у белотићком атару Луг стар је тек три године, тако да би прошлогодишњи род од 25 тона, овог захтевног, али траженог воћа на светском и домаћем тржишту, у пуној родности (четврта, пета година) могао бити дупло већи
Природа је на овом мачванском парчету земље од 1,5 хектара у атару Белотића, показала све своје чари. Наравно, млади домаћин Томислав Смиљанић, ученик треће године Средње мачванске школе у Богатићу на смеру кувар, се својски потрудио да све буде на пристојном нивоу иако су Мачвани превасходно познати по гајењу пшенице и кукуруза.
Малињак је беспрекорно уређен. Систем заливања кап по кап. Постављена противградна мрежа. Сва заштита и прихрана је строго одређена према захтевима ЕУ. Коштало је више од 50 хиљада евра. То је улагање Томислављевог оца Перице, који је пре девет година отишао у Русију, а тамо и данас успешно ради. Кући, кажу, долази три пута годишње. Једном обавезно у време брања “краљевског” воћа (тако зову малину), кад ангажују и сезонску радну снагу.
Код импровизоване колебе, крај малињака, око два километра даље од села, сунчаног априлског јутра, затекли смо Огњена, Томислављевог брата од тетке и Војкана Гуту Смиљанића. Около у близини су две колебе Смиљанића и мали рибњак.
- Ја сам се између куповине стана у граду и заснивања малињака, што ми је отац на привременом раду у Русији нудио, одлучио за “краљевско” воће, како зову малину, све траженију на светском и домаћем тржишту. Тако је овде на мачванској земљи, где су обично гајили пшеницу или кукуруз за само три године “никао” малињак на површини од 1,5 хектара. Уложили смо до сада око 50 хиљада евра. Обезбеђено је између осталог савремено заливање, противградна заштита, а стална нега је по строгим критеријумима ЕУ, каже Томислав Смиљанић, млади домаћин, потенцирајући без обзира на све, употребу мотике, без које, како каже, нема ништа. Између редова малина је најмање три метра размак али око чокота једино може да “ради” мотика.
Прошле године на овој површини остварили су принос од око 25 тона малина, а у пуном роду (четврта-пета година) планирају дупло више. Квалитет је загарантован.
Робу за сада највише пласирају на откупним станицама у Рибарима и Липолисту, а јављају се и озбиљни купци из Немачке, који су већ долазили и “снимили” ову производњу. Као и увек рентабилност производње доста ће зависити од откупне цене и наплате.
Малињак је беспрекорно уређен. Систем заливања кап по кап. Постављена противградна мрежа. Сва заштита и прихрана је строго одређена према захтевима ЕУ. Коштало је више од 50 хиљада евра. То је улагање Томислављевог оца Перице, који је пре девет година отишао у Русију, а тамо и данас успешно ради. Кући, кажу, долази три пута годишње. Једном обавезно у време брања “краљевског” воћа (тако зову малину), кад ангажују и сезонску радну снагу.
Код импровизоване колебе, крај малињака, око два километра даље од села, сунчаног априлског јутра, затекли смо Огњена, Томислављевог брата од тетке и Војкана Гуту Смиљанића. Около у близини су две колебе Смиљанића и мали рибњак.
- Ја сам се између куповине стана у граду и заснивања малињака, што ми је отац на привременом раду у Русији нудио, одлучио за “краљевско” воће, како зову малину, све траженију на светском и домаћем тржишту. Тако је овде на мачванској земљи, где су обично гајили пшеницу или кукуруз за само три године “никао” малињак на површини од 1,5 хектара. Уложили смо до сада око 50 хиљада евра. Обезбеђено је између осталог савремено заливање, противградна заштита, а стална нега је по строгим критеријумима ЕУ, каже Томислав Смиљанић, млади домаћин, потенцирајући без обзира на све, употребу мотике, без које, како каже, нема ништа. Између редова малина је најмање три метра размак али око чокота једино може да “ради” мотика.
Прошле године на овој површини остварили су принос од око 25 тона малина, а у пуном роду (четврта-пета година) планирају дупло више. Квалитет је загарантован.
Робу за сада највише пласирају на откупним станицама у Рибарима и Липолисту, а јављају се и озбиљни купци из Немачке, који су већ долазили и “снимили” ову производњу. Као и увек рентабилност производње доста ће зависити од откупне цене и наплате.
Љ. Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
