Инфо

25. фебруар 2021.25. феб 2021.
Булеваре заменио сеоским сокацима
МАРКО ПУЈИЋ ИЗ БЕОГРАДА НАПУСТИО РОДНИ ГРАД И НАСТАВИО ПРОИЗВОДЊУ МЛЕКА НА ДЕДИНОМ ИМАЊУ

Булеваре заменио сеоским сокацима

То је посао који траје по 12 сати полуинтензивног рада, 365 дана у години. Али 24 сата дневно је дежурство. Никада се не зна шта може да затреба и искрсне. Нема празника, слободног дана, недеље...не можеш да одлуташ негде ако немаш ко да те замени. Ипак, и тада се то своди на само неколико сати одстуства из домаћинства- објашњава Марко који у новоизграђеном објекту, међу највећим оваквог типа у коцељевачком крају, површине 540 метара квадратних, брине о 50 грла расе сименталац и црни холштајн
Рођен је у Београду и одрастао на асфалту. Као дете време је често проводио у Суботици надомак Коцељеве, код деде и бабе. Баш у том најранијем детињству заволео је сеоске сокаке, фармерски живот и животиње. Зато је двадесетшестогодишњи Марко Пујић пре седам година, одмах по завршетку средње ветеринарске школе, донео одлуку да широке градске улице и булеваре замени уским путељцима и свој живот посвети развоју фарме крава коју је пре пола века основао његов деда.

Марко Пујић пре седам година, одмах по завршетку средње ветеринарске школе, донео одлуку да широке градске улице и булеваре замени уским путељцима и свој живот посвети развоју фарме крава коју је пре пола века основао његов деда


Стеван и Милијана Лукић из коцељевачког села Суботица имају три ћерке и пет унучади. Управо су они били најсрећнији када је унук одлучио да напусти главни град и настави вишедеценијски посао на породичном имању. Иако је деда био у дилеми да ли је био у праву што је подржао жељу свога унука, Марко се не каје и сматра да је одлука била права.

–Ја волим село. Битно је да имаш исплативост у послу којим се бавиш, али ако би неко решио да ради овакав посао само због исплативости, неминовно је да би брзо пропао. Мораш да се одричеш свега. Све је у животу подређено фарми и домаћинству, ако хоћеш нешто да имаш- прича Марко.



Изазови у пољопривредној производњи су бројни. Од недостатка радне снаге до недовољно развијене инфраструктуре. У засеоку у који је смештено домаћинство Лукића има чак пет великих произвођача који дневно произведу до 2,5 тона млека и дистрибуирају млекарама. Ту се узгаја преко 70-80 јунади. Неки се баве узгојем свиња и оваца. Струјом су задовољни али не и путевима. Обрађују више од 150 хектара земље за шта им је потребна велика количина горива. Нафта је, кажу ови домаћини, скупа, баш као и компоненте за производњу концентрата.

Марко ипак истиче да му, уз све тешкоће најтеже пада што нема истинске подршке надлежних. Ни финансијске, али ни моралне.

Волим село. Битно је да имаш исплативост у послу којим се бавиш, али ако би неко решио да ради овакав посао само због исплативости, неминовно је да би брзо пропао. Мораш да се одричеш свега. Све је у животу подређено фарми и домаћинству, ако хоћеш нешто да имаш


-Ми свакако радимо за себе, своју егзистенцију и домаћинство, јер свако се бори за своје парче неба и место под сунцем, али, опет би значило када би осетио да неко препознаје труд и рад као нешто што је добро и својим гестом то показао, био заинтересован. Не тражимо не знам шта, већ да само будемо препознати као позитиван пример, да неко дође и каже:“Свака част што то радиш”- каже овај младић.
А за успешно вођење фарме и дединог домаћинства потребно је много рада и одрицања. Овај посао захтева потпуну преданост и посвећеност.

–То је посао који траје по 12 сати полуинтензивног рада, 365 дана у години. Али 24 сата дневно је дежурство. Никада се не зна шта може да затреба и искрсне. Нема празника, слободног дана, недеље...не можеш да одлуташ негде ако немаш ко да те замени. Ипак, и тада се то своди на само неколико сати одстуства из домаћинства- објашњава Марко који у новоизграђеном објекту, међу највећим оваквог типа у коцељевачком крају, површине 540 метара квадратних, брине о 50 грла расе сименталац и црни холштајн.

На фарми је аутоматизовано све што је било могуће а на дневном нивоу произведу до хиљаду литара млека. У свом власништву имају 40 хектара земље а планирају да додатно прошире обрадиве површине, те да до десет одсто повећају сточни фонд, а потом да се базирају искључиво на унапређивање квалитета производа и модернизацију фарме.

ВИШЕ РАДА ЗА ИСТЕ ПАРЕ
Успели су Лукићи да скуће и направе, купе и изграде. Још имају снаге и воље за рад, посебно од када се унук укључио у посао. Присећајући се почетака и упоређујући тадашње прилике са садашњим Стеван истиче да се раније мање радило за исте паре, те да је новац више вредео.

–Раније, када сам почињао били су повољнији услови. Причам о периоду од 1970.-1985. године. Имали смо мању количину млека али су паре више вределе. Тада смо производили можда 300 литара дневно. Али, када се упореди тадашња количина са садашњих хиљаду, дође по заради на исто. А, много се више ради. Потребно је много више улагања данас да би зарадио исту количину новца- сведочи Стеван.

Коментаришући откупну цену млека Лукићи напомињу да би она морала бити већа, без обзира ко колико литара произведе. И за мале и за велике произвођаче литар би, по њиховој рачуници, морао бити за најмање 20 динара скупљи.

–Сада је око 40 динара без премије, када имаш 4,10 масну јединицу и на велику количину. Масна јединица је 6,1 динар. Мали произвођачи, који немају премију, млеко дају за 25 динара. Цена по масној јединици је била скупља 2012.године када је износила 6,3 динара, а од пре 4-5 година важећа цена је 6,1- прича Милијана, која веома прецизно барата финансијским подацима.

ДОБИТНИЦИ ПРИЗНАЊА И РЕКОРДЕРИ У ПРОИЗВОДЊИ
Пре озбиљније производње имали су неколико крава које су давале до 20 литара млека дневно. Ту количину продавали су од врата до врата. Пре 50 година подижу фарму са десет грла. Постепено су њихов број повећавали па се данас у штали налази пет пута више крава које дају до хиљаду литара млека на дневном нивоу.
Од самог почетка успешно сарађују са “Млекаром Шабац” са којом већ пет деценија имају коректан однос.
Фарма Стевана Лукића добитник је Златне плакете коју додељује ова компанија за партнерство које траје више од пола века као и за испоручених готово 260 хиљада литара млека у току прошле године, што их чини рекордерима за 2020.




Лукићи одувек продају сирово млеко и о његовој преради нису размишљали, али јесу о набавци млекомата, да из апарата у већим градовима свеже домаће млеко продају на мало. Сматрају да би, са једне стране, они постигли вишу цену за свој производ чијим би квалитетом, са друге, купци били много задовољнији.

Унук Марко каже да се идеја родила пре неколико година, али да они нису у довољној мери познавали ову материју, као и да је инвестиција скупа и захтевна.

–Нисмо знали ни на који начин је то могуће поставити, шта је неопходно, које дозволе и онда смо од ње одустали. Та инвестиција није мала и захтева озбиљна средства- додаје овај младић.
В. Бошковић

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa