ОВО ЈЕ НАЈГОРА ВЛАСТ

Бивши председник Србије Борис Тадић, после доста времена, можда и први пут је емотивно говорио о свим стереотипима који су га пратили последњих година. “Глас Подриња” преноси неке од најзанимљивијих детаља његовог гостовања у емисији “Добар, лош, зао” на ТВ Шабац.
Састанак са Ангелом Меркел
августа 2011.
Трудио сам се да одлуке доносим у складу са уверењем. Некада ти те одлуке донесу и дилему да ли су добре или нису. Сваки пут када доносиш одлуку мораш да водиш рачуна о томе – а шта је алтернатива томе. Тај састанак је имао припремну фазу и зато су и српска и немачка страна рекле да ће то да буде невероватно пријатељски и диван састанак. Меркел је била потпуно уверена да ћу ја да прихватим укидање српских институција на северу Косова. И она је само излистала теме – повратак у преговоре, омогућавање КФОР и ЕУЛЕКС да раде и укидање српских институција. Рекао сам – ово двоје да, наравно, али сам је упитао да ли стварно мисли да ћу да укинем српске институције на Косову које су гарант да као народ можемо да опстанемо на Косову. Она је рекла да она то очекује и да је то њихова политика. То је за њу био шок. Она није била љута на мене, већ на своје сараднике који су је припремили да ћу ја то да прихватим. Одлазећи на конференцију за штампу она је сиктала на своје сараднике. Србија не може да допусти поништавање институција које дугорочно обезбеђују опстанак Срба на Косову. Преводилац који је преводио, био је толико констерниран од њених речи после мојих да не могу да донесем одлуку која ће да утиче на исељавање српског становништва, да ми није превео да је рекла да је уопште не занима да ли ће Срби да се иселе са Косова и да она хоће да укине српске институције. И добро је што ми преводилац није то рекао, јер не знам како бих одреаговао да ми је дословно превео њене речи.
Бриселски споразум
Александар Вучић и Томислав Николић су обећавали, свако у свом разговору на Западу, да ће они бити спремни да дају, баш као и националности на Блиском Истоку, више него ми грађански и европско оријентисана власт. То је и образложење зашто је Николић добио честитку у пет по подне на дан избора. И они су, наравно, морали ту агенду да изводе. Не можете да обећате западним земљама, па „пуј пике не важи“. Ситуација је трагична, упркос томе што се Вучић упиње да објасни да је то што се Бриселским споразумом потписало шанса да се добије некаква институција која се зове Заједница српских општина. Ја не бих потпиао Бриселски споразум. Оно што ја видим као дугорочан проблем јесте како ће наш народ да опстане на Косову без снажних институција. Заједница српских општина је тумачена као невладина организација. Ја сам у свом плану четири тачке тражио регионалну власт – судску, законодавну и извршну. Такву власт сам тражио на северу Косова, право дуплог држављанства. Правио сам и ја компромисе да бисмо ушли у преговарачки процес. Вучић, Дачић и Николић су тражили да Заједница српских општина буде на нивоу општинских власти. Зато су то Албанци прихватили, јер неколико српких општина заједно има ниво одлучивања једне општине. Вучић мора да оправда своја обећања. Они ништа нису урадили за заштиту нашег идентитета када су у питању наши манастири, који су били моја друга тачка плана. Тражио сам да манастири не буду под надлежношћу Приштине, односно да припадају или српским званичним институцијама, или да буду под јурисдикцијом СПЦ. Мој план није укључивао никакво признавање независности и тражио сам Заједницу српских општина за југ. Никада нисам имао уверење, а ни сада да Албанцима треба да припадне све, а да Срби треба да изгубе све на Косову и Метохији.
О спавању
Нисам спавао ни као председник добро. Било ми је занимљиво то са Вучићевим неспавањем. Не можеш ти да спаваш на том месту, хтео, не хтео. Посао ти стално долази, сваки дан, зову те ноћу. Ко је спавао на том месту? Понекад сам јео шницлу, ако ми дозволи домаћин. Ма, то су трагикомичне ствари. Замислите да сам ја сада говорио да је Ангела приметила да ја нисам јео. Па, то је толико трагикомично, да свако ко држи до себе то никада не би рекао. Али то пали. Вучић је очигледно наместио, набаждарио јавно мњење, медије, аналитичаре, те кохорте, војне формације, те апологете, најгоре људе на свету – плаћенике, који оправдавају све што ураде, па и те лудости које шаље у читаву нашу јавност да је и Ангела приметила да он не једе, да не спава, да је он некакав супермен. Проблем је у томе што младе генерације то слушају и расту на тим будалаштинама. И онда ће то да инкорпорирају у своје главе да је неко супермен. Нема супермена.
„Моје чедо СНС“
Вучић и Николић нису никада били моји људи. Ко се супротставио њима на изборима 2012. године? Ја сам, мање више, на свим изборима имао ситуацију унапред изгубљене битке. Када је политички блок који сам ја представљао имао већину у Србији? Када је у својој историји Демократска странка имала више од седам, осам одсто подршке? Како се то десило, са тим победама и данас немам коначно социолошко објашњење. Ако је народ довео ове на власт, како сам их онда ја довео? Нисам ја направио напредњаке. Нећете веровати, напредњаке је направио Томислав Николић. Вучић није направио напредњаке. Сада долазимо до занимљивих сазнања, Мирослав Мишковић нам у својој књизи говори о томе да је Николић довео код њега Вучића како би га убедили да пређе код напредњака. Мики Ракић је разговарао са Вучићем и нема никакав утицај у том тренутку на СНС. Николић у једном тренутку тражи пријем код мене, и каже ми да напушта Војислава Шешеља. За мене је то изненађење, и поручује да ће да подржи ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању. У том тренутку имам само два посланика већину у парламенту. Ја му одговорио да ми је претио смрћу због потписивања споразума, он каже – ма, пусти то. Појма нисам имао да имам такву идеју. Он је ту одлуку донео на мах, јер како ми је рекао – није више могао да трпи понижења. Ушао је у велики ризик. А, онда су Мишковић и Беко, вероватно цитирајући велике филозофе, успели да убеде Вучића који је знао снагу тих политичко-филозофских аргумената.
Скраћење мандата 2012. године
Мој мандат који је скраћен у мају 2012. године трајао је до децембра исте године. Имао сам мандат само још шест месеци, то је била изборна година. Имали би Николића за премијера, а ја бих био председник још шест месеци. Два су разлога што сам скратио мандат. Један је политички и изборни, а други је историјски и стратешки. ДС у том тренутку има 16 одсто мање од СНС, по свим истраживањима. Сви наши највећи истраживачи кажу да уколико се ја као председник државе не укључим у кампању, ви сте изгубили изборе, формира се Влада коју води СНС. Николић је био страшно разочаран резултатима тих избора јер су имали само два процента више, говорим о парламентарним изборима. Мојим уласком у кампању, успели смо да смањимо ту разлику. Имао сам два одсто више гласова од Николића на председничким изборима у другом кругу, први пут у свом животу. Морао сам да учиним напор да Србија остане земља сличног вредносног концепта, да задржимо стратешку оријентацију, и сматрао сам да је цивилизацијска пропаст долазак напредњака на власт. То су радикали који су конвертирали реторику своје политике која је суштински остала иста. Други разлог се тицао чињенице да у јануару 2013. године креће изборни процес у Немачкој. Немачка власт је поставила тзв. стандард обавезујућег споразума за Косово. Морао сам да имам нови мандат и легитимитет да преговарам о томе. Хтео сам да том предлогу контрирам са предлогом четири тачке. Чак и да сам у децембру победио на изборима, са Николићем, као премијером, то се никада не би десило.
Историјско помирење са СПС
Наша, шира, коалиција има 2008. године 40 одсто гласова на изборима. ДС постиже историјски максимум у том тренутку. Ја имам огромна очекивања победе. Имамо више од свих других и славимо победу. Видим, међутим, да без Ивице Дачића немамо већину. Моји сарадици су разговарали са Дачићем пре избора шта ћемо да радимо, али Дачић није обећао да ће да уђе у коалицију са нама. Плашио се, али је оставио могућност. Историјско помирење смо договорили после избора и он је то поставио као услов када сам се ја укључио у преговоре за формирање коалиције. Није само то поставио као услов, било је и горих – повратак Мире Марковић и Марка Милошевића у земљу, али то нисам прихватио. Био сам у дилеми, шта је алтернатива. Дачић иде у коалицију са радикалима и са ДСС, имају већину, супер. Многи кажу да смо их пустили, то би се брзо демонтирало. Нисам стварно толико видовит. Замислите напредњаке у форми радикала. Што би се мењали када би дошли на власт? Они су се управо мењали да би дошли на власт. Они се не би мењали, напротив, Шешељ би био председник највеће странке у тој коалицији. И неко очекује од мене да донесем одлуку која би Шешеља довела на власт.
Бели листићи
Људи имају интерес да имају одређена уверења. Поготову је то случај са белим листићима. Бели листићи су имали проблем како да образложе своју позицију, јер је њихово деловање консеквентно доводило Николића и Вучића на власт. Нису бели листићи својом пасивношћу и поруком да се не гласа за мене доприносили мојој победи. Одвајали су гласачко тело, пре свега које је некада гласало за мене, и тиме су однос снага довели у нову ситуацију. Николићеви гласови су били зацементирани, а моји су били смањени и за два процента сам изгубио изборе. Математика је једноставна. Али и бели листићи имају право на своју позицију. Ја поштујем то.
Крај овог режима
Или много брзо, пре него што ико очекује, или за десет година. Бржа варијанта подразумева уједињење опозиције и подразумева неку велику грешку коју ће власт да учини. Опозиција у овом тренутку нема сама потенцијал да подигне протест и зато су грађанске групе веома важне. Ово што се дешава у Нишу је једна од грешака. Имамо проблем сада у Зрењанину зато што је власт дала приватној компанији да менаџерише пијаћу воду. Они улазе из грешке у грешку, али је потребно да се то покрене. Када је реч опозицији, не мислим да може да се у један савез окупи сва опозиција потпуно различитих идеологија. Ево пример Двери. Мој предлог је био да се обједини цео потенцијал ДС. Шта је било било је, да се расправимо међу собом. Друго је десница. И они треба да се сакупе. Ту мислим на Двери, ДСС. Не можете да окупите све гласове тиме што ћете да окупите све, и лево и десно. Сматрам да против Вучића треба да идемо у две колоне. Ово је најгора власт од свих власти. То је камелеонска власт. Многи честити људи то не виде и кажу – ипак, он ради, не једе, не спава и не иде у тоалет. Одлично је да падну што пре.

Хуље су на власти
Србија воли чврсту руку, у ствари, Србија воли лажну чврсту руку. Не сви, један део, воли ту лажну слику. А, ти који машу рукама, ударају, прете, говоре о страху, о својој храбрости, не иду у ВЦ да врше оно што се тамо врши, не једу, моћни су, то су у ствари највеће лажовчине и хуље. Хуље данас у Србији имају доминантне улоге, у медијима и у политици. Агресивци никада никоме ништа добро нису донели. Ми имамо агресивце сада на власти, а уз то и тешке комплексаше.

О Крстићу
Најбоље би било да ћутим. То би ми било најкорисније. Људи се мењају кроз време и нису сви људи увек исти. Врло често имам проблем да препознам о коме се ту ради, када говоримо о Небојши Крстићу. Нисам га скоро видео, не зове да честита одређене датуме... Моја последња порука њему је била још 2012. да пијемо кафу. После тога ми се никада није јавио. Шта је разлог, немам појма. Свако има право на своју животну одлуку, промену. Али, ко се прославио са избором кадрова у Србији? Да није Зоран Ђинђић са Бебом Поповићем, Гораном Весићем, Синишом Малим?

О властима и Мишковићу
Ово је морбидна, лоповка, лажовска, криминална власт. То нису лопови, то су људи који подржавају организовани криминал. Ослобађају шефове ганга, бивше тајкуне који им постају коалициони партнери, Мишковића ухапсе из политичких разлога, а сада он пише књигу о томе како је Вучић морао да га ухапси, јер је Тадић покренуо истрагу против њега.