25. februar 2021.25. feb 2021.
Bulevare zamenio seoskim sokacima
MARKO PUJIĆ IZ BEOGRADA NAPUSTIO RODNI GRAD I NASTAVIO PROIZVODNjU MLEKA NA DEDINOM IMANjU

Bulevare zamenio seoskim sokacima

To je posao koji traje po 12 sati poluintenzivnog rada, 365 dana u godini. Ali 24 sata dnevno je dežurstvo. Nikada se ne zna šta može da zatreba i iskrsne. Nema praznika, slobodnog dana, nedelje...ne možeš da odlutaš negde ako nemaš ko da te zameni. Ipak, i tada se to svodi na samo nekoliko sati odstustva iz domaćinstva- objašnjava Marko koji u novoizgrađenom objektu, među najvećim ovakvog tipa u koceljevačkom kraju, površine 540 metara kvadratnih, brine o 50 grla rase simentalac i crni holštajn
Rođen je u Beogradu i odrastao na asfaltu. Kao dete vreme je često provodio u Subotici nadomak Koceljeve, kod dede i babe. Baš u tom najranijem detinjstvu zavoleo je seoske sokake, farmerski život i životinje. Zato je dvadesetšestogodišnji Marko Pujić pre sedam godina, odmah po završetku srednje veterinarske škole, doneo odluku da široke gradske ulice i bulevare zameni uskim puteljcima i svoj život posveti razvoju farme krava koju je pre pola veka osnovao njegov deda.

Marko Pujić pre sedam godina, odmah po završetku srednje veterinarske škole, doneo odluku da široke gradske ulice i bulevare zameni uskim puteljcima i svoj život posveti razvoju farme krava koju je pre pola veka osnovao njegov deda


Stevan i Milijana Lukić iz koceljevačkog sela Subotica imaju tri ćerke i pet unučadi. Upravo su oni bili najsrećniji kada je unuk odlučio da napusti glavni grad i nastavi višedecenijski posao na porodičnom imanju. Iako je deda bio u dilemi da li je bio u pravu što je podržao želju svoga unuka, Marko se ne kaje i smatra da je odluka bila prava.

–Ja volim selo. Bitno je da imaš isplativost u poslu kojim se baviš, ali ako bi neko rešio da radi ovakav posao samo zbog isplativosti, neminovno je da bi brzo propao. Moraš da se odričeš svega. Sve je u životu podređeno farmi i domaćinstvu, ako hoćeš nešto da imaš- priča Marko.



Izazovi u poljoprivrednoj proizvodnji su brojni. Od nedostatka radne snage do nedovoljno razvijene infrastrukture. U zaseoku u koji je smešteno domaćinstvo Lukića ima čak pet velikih proizvođača koji dnevno proizvedu do 2,5 tona mleka i distribuiraju mlekarama. Tu se uzgaja preko 70-80 junadi. Neki se bave uzgojem svinja i ovaca. Strujom su zadovoljni ali ne i putevima. Obrađuju više od 150 hektara zemlje za šta im je potrebna velika količina goriva. Nafta je, kažu ovi domaćini, skupa, baš kao i komponente za proizvodnju koncentrata.

Marko ipak ističe da mu, uz sve teškoće najteže pada što nema istinske podrške nadležnih. Ni finansijske, ali ni moralne.

Volim selo. Bitno je da imaš isplativost u poslu kojim se baviš, ali ako bi neko rešio da radi ovakav posao samo zbog isplativosti, neminovno je da bi brzo propao. Moraš da se odričeš svega. Sve je u životu podređeno farmi i domaćinstvu, ako hoćeš nešto da imaš


-Mi svakako radimo za sebe, svoju egzistenciju i domaćinstvo, jer svako se bori za svoje parče neba i mesto pod suncem, ali, opet bi značilo kada bi osetio da neko prepoznaje trud i rad kao nešto što je dobro i svojim gestom to pokazao, bio zainteresovan. Ne tražimo ne znam šta, već da samo budemo prepoznati kao pozitivan primer, da neko dođe i kaže:“Svaka čast što to radiš”- kaže ovaj mladić.
A za uspešno vođenje farme i dedinog domaćinstva potrebno je mnogo rada i odricanja. Ovaj posao zahteva potpunu predanost i posvećenost.

–To je posao koji traje po 12 sati poluintenzivnog rada, 365 dana u godini. Ali 24 sata dnevno je dežurstvo. Nikada se ne zna šta može da zatreba i iskrsne. Nema praznika, slobodnog dana, nedelje...ne možeš da odlutaš negde ako nemaš ko da te zameni. Ipak, i tada se to svodi na samo nekoliko sati odstustva iz domaćinstva- objašnjava Marko koji u novoizgrađenom objektu, među najvećim ovakvog tipa u koceljevačkom kraju, površine 540 metara kvadratnih, brine o 50 grla rase simentalac i crni holštajn.

Na farmi je automatizovano sve što je bilo moguće a na dnevnom nivou proizvedu do hiljadu litara mleka. U svom vlasništvu imaju 40 hektara zemlje a planiraju da dodatno prošire obradive površine, te da do deset odsto povećaju stočni fond, a potom da se baziraju isključivo na unapređivanje kvaliteta proizvoda i modernizaciju farme.

VIŠE RADA ZA ISTE PARE
Uspeli su Lukići da skuće i naprave, kupe i izgrade. Još imaju snage i volje za rad, posebno od kada se unuk uključio u posao. Prisećajući se početaka i upoređujući tadašnje prilike sa sadašnjim Stevan ističe da se ranije manje radilo za iste pare, te da je novac više vredeo.

–Ranije, kada sam počinjao bili su povoljniji uslovi. Pričam o periodu od 1970.-1985. godine. Imali smo manju količinu mleka ali su pare više vredele. Tada smo proizvodili možda 300 litara dnevno. Ali, kada se uporedi tadašnja količina sa sadašnjih hiljadu, dođe po zaradi na isto. A, mnogo se više radi. Potrebno je mnogo više ulaganja danas da bi zaradio istu količinu novca- svedoči Stevan.

Komentarišući otkupnu cenu mleka Lukići napominju da bi ona morala biti veća, bez obzira ko koliko litara proizvede. I za male i za velike proizvođače litar bi, po njihovoj računici, morao biti za najmanje 20 dinara skuplji.

–Sada je oko 40 dinara bez premije, kada imaš 4,10 masnu jedinicu i na veliku količinu. Masna jedinica je 6,1 dinar. Mali proizvođači, koji nemaju premiju, mleko daju za 25 dinara. Cena po masnoj jedinici je bila skuplja 2012.godine kada je iznosila 6,3 dinara, a od pre 4-5 godina važeća cena je 6,1- priča Milijana, koja veoma precizno barata finansijskim podacima.

DOBITNICI PRIZNANjA I REKORDERI U PROIZVODNjI
Pre ozbiljnije proizvodnje imali su nekoliko krava koje su davale do 20 litara mleka dnevno. Tu količinu prodavali su od vrata do vrata. Pre 50 godina podižu farmu sa deset grla. Postepeno su njihov broj povećavali pa se danas u štali nalazi pet puta više krava koje daju do hiljadu litara mleka na dnevnom nivou.
Od samog početka uspešno sarađuju sa “Mlekarom Šabac” sa kojom već pet decenija imaju korektan odnos.
Farma Stevana Lukića dobitnik je Zlatne plakete koju dodeljuje ova kompanija za partnerstvo koje traje više od pola veka kao i za isporučenih gotovo 260 hiljada litara mleka u toku prošle godine, što ih čini rekorderima za 2020.




Lukići oduvek prodaju sirovo mleko i o njegovoj preradi nisu razmišljali, ali jesu o nabavci mlekomata, da iz aparata u većim gradovima sveže domaće mleko prodaju na malo. Smatraju da bi, sa jedne strane, oni postigli višu cenu za svoj proizvod čijim bi kvalitetom, sa druge, kupci bili mnogo zadovoljniji.

Unuk Marko kaže da se ideja rodila pre nekoliko godina, ali da oni nisu u dovoljnoj meri poznavali ovu materiju, kao i da je investicija skupa i zahtevna.

–Nismo znali ni na koji način je to moguće postaviti, šta je neophodno, koje dozvole i onda smo od nje odustali. Ta investicija nije mala i zahteva ozbiljna sredstva- dodaje ovaj mladić.
V. Bošković

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa