Nemamo asfalt, ali imamo jedni druge

Uprkos tome što se država kroz različite programe podrške trudi da zadrži mlade na selu, sve je češći odlazak u gradove i napuštanje ognjišta. Isti trend je u Azbukovici, u mnogim selima sve je manje mladih i sve je više kuća koje ostaju zaključane. Ipak, da nije uvek tako i da nada postoji pokazuje primer porodice Kostić iz sela Gornje Košlje u opštini Ljubovija.

Mladi bračni par, Milan i Slađana Kostić, pravi su primer srpskih domaćina. Žive na selu, bave se stočarstvom i imaju pet sinova. Milan nam je u razgovoru rekao da su pokušali da žive u gradu, ali ta avantura trajala je svega 15 dana pre nego što su se vratili u Gornje Košlje. Zadovoljni životom na selu više ne razmišljaju da ga napuste.

Do škole u Donju Orovicu putujem sat i po, a zimi ponekad i dva. Ja ništa ne bih menjao, želeo bih da ovako ostane. Imam jednu želju, samo da se uradi asfalt

-Imamo devet članova porodice, otac, majka, supruga, ja i pet sinova. Dosta je moje generacije otišlo odavde u potrazi za nekim lepšim životom. Mi smo tu, možda smo skromni, a možda mi volim nešto što neko drugi ne voli- kaže Milan Kostić i dodaje da je ova zima bila idealna i bez većih poteškoća, što nije uvek bio slučaj.

Ljubovija.info

Milan se priseća 2012. godine kada je napadalo dva metra snega, a smetovi su dostizali visinu od 5metara. Sa nadmorskom visinom od 900 metara, Gornje Košlje jedno je od najudaljenijih sela u opštini Ljubovija.

Da život na selu ne bi menjali za život u gradu potvrđuju i hrabri dečaci. Do škole u zimskim uslovima putuju i do dva sata, zadovoljni su i nemaju nikakve posebne želje, osim da im se asfaltira put.

-Radnim danima sam u školi, kada dođemo kući tri sata je popodne i dok uradim domaći već je pao mrak. Zatim idem sa braćom u štalu i pomažemo roditeljima. Do škole u Donju Orovicu putujem sat i po, a zimi ponekad i dva. Ja ništa ne bih menjao, želeo bih da ovako ostane. Imam jednu želju, samo da se uradi asfalt- priča najstariji od pet sinova Đorđe Kostić.

Ova vredna porodica ima 20-ak krava, stado ovaca, koze, svinje i jednog labradora po imenu Crni koji sve to nadgleda. Obrađuju 20 hektara zemlje, ali od proizvodnje maline koja je zastupljena u ovom kraju su odustali, jer nikad nisu sigurni sa cenom. Proizvode dnevno više od 20 kg sira i kažu da sve uspeju da prodaju. Slađana, ima 29 godina, majka je pet dečaka i izuzetno vredna domaćica.

Ljubovija.info

-Ustanem ujutru, prvo se sprema doručak, jer mora da bude pripremljena hrana za celu porodicu, zatim se mleko siri. Za sirenje mleka treba mi tri sata pre podne i tri sata popodne. Smatram da smo srećna porodica. Živimo na 930 metara nadmorske visine i to nam ne predstavlja problem. Nemamo asfaltiran put ali imamo jedni druge, zdravi smo, srećni i zadovoljni- priča Slađana Kostić.

Kostići su dali svoj doprinos za izgradnju crkve koja je počela prošle godine. Poklonili su 20 ari zemlje i smatraju da nema sela bez vere i hrama.