KAKO JE SRBIJA OBELEŽILA DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM
DAN BLEDOG SEĆANjA
Ceo slobodarski svet proslavio je u ponedeljak, 9. maja veliki praznik - Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Najsnažnija impresija obišla je planetu sa Crvenog trga u Moskvi, sa koga je odjeknulo snažno i jednoglasno „Ura!“ iz grla 20.000 vojnika. Centralnim trgom ruske prestonice prodefilovali su tog dana svi rodovi ruske armije. Više ih je bilo na paradi nego što neke vojske koje žele sebe da predstave kao sile sposobne da odbrane suverenitet vlastite zemlje imaju ukupno ljudstva. Savremena Rusija demonstrirala je podsećanje na kontinuitet sa moćnom Crvenom armijom, koja je posle strašnih žrtava postavila rusku zastavu na zgradu berlinskog „Rajhstaga“ i tako okončala strašni višegodišnji zločin fašizma, koji je odneo preko 50 miliona života i razorio svet. Zbog tih žrtava i zbog svoje slavne pobede nad zločinom Rusi prave parade i obeležavaju 9. maj kao praznik nad praznicima. Za njih nije važno ko vlada Rusijom - komunisti, demokrate, liberali... može Rusija biti i carevina, ali se 9. maja odreći neće, jer on simbolizuje okupljanje nacije oko sećanja na žrtve koje su date da bi očuvala svoju državu i slobodu.
U senci veličanstvene ruske proslave, „provukla se“ i bledunjava slika o tome kako je Srbija obeležila 9. maj: predsednik Republike položio je venac na Grob neznanom junaku, sa kalemegdanske tvrđave ispaljene su topovske salve, ratni veterani i lokalni političari položili su vence i cveće na grobove palih boraca i žrtava fašizma po gradovima Srbije. Sve u svemu, obavljen je ritual obeležavanja jednog u nizu praznika, koji u sećanju ljudi ne pokreće emocije, ne izaziva opšte osećanje o pijetetu koji treba odati žrtvama za slobodu, ne budi kolektivnu snagu nacije. Po broju prisutnih na mestima na kojima je odata pošta, objektivan posmatrač mogao je zaključiti da smo obeležili bilo koji praznik. A da bi se 9. maj učinio još više tipičnim i običnim, nije proglašen neradnim danom. Prosto, reč je o običnom danu, koji, kako se to u našem pravoslavnom kalendaru kaže, nije „crveno slovo“.
U senci veličanstvene ruske proslave, „provukla se“ i bledunjava slika o tome kako je Srbija obeležila 9. maj: predsednik Republike položio je venac na Grob neznanom junaku, sa kalemegdanske tvrđave ispaljene su topovske salve, ratni veterani i lokalni političari položili su vence i cveće na grobove palih boraca i žrtava fašizma po gradovima Srbije. Sve u svemu, obavljen je ritual obeležavanja jednog u nizu praznika, koji u sećanju ljudi ne pokreće emocije, ne izaziva opšte osećanje o pijetetu koji treba odati žrtvama za slobodu, ne budi kolektivnu snagu nacije. Po broju prisutnih na mestima na kojima je odata pošta, objektivan posmatrač mogao je zaključiti da smo obeležili bilo koji praznik. A da bi se 9. maj učinio još više tipičnim i običnim, nije proglašen neradnim danom. Prosto, reč je o običnom danu, koji, kako se to u našem pravoslavnom kalendaru kaže, nije „crveno slovo“.
Najnoviji broj
25. april 2024.
