SINIŠA UDAHNUO ŽIVOT RŠUMU

Pozornica osvetljena plavičastim svetlom. Desno portret dede, levo ikona kuće. Na sredini sto, stolice i neizostavna flaša rakije i do nje voda. Salom se razlegao tonski zapis. Polagano, kao da nosi svo breme sveta na svojim plećima ulazi Ršum, prosed sa modricom na desnoj strani lica. Polagano nestajanje plavetnila, a oživljavanje posleratne generacije koja je živela nekim životom između.
Sve je u simbolici koju su te večeri svi shvatili. I oni koji su živeli u tom vremenu i oni koji su se našli između dve stihije poput Ršuma. „To je generacija razapeta između mitova prošlosti, guslarskih epopeja i priča sa Soluna i Kajmakčalana, koje su im prenosili dedovi i priča o rajskim darovima komunizma i socijalizma, koje su im prenosili očevi“, kako je istakao i sam autor teksta. Mi ćemo reći da je to priča koja živi između generacija, priča koja se ponavlja i kojoj nema kraja. U svakom od nas živi poneki Ršum razapet i od vremena i od naroda. Na jednoj strani vera, na drugoj ideologija. Opet to između, a u sredini malo onih koji sve to sagledavaju na pravi način. Takav je Ršum, takav je i njegov život. Između prošlosti i budućnosti...