Berza

  • aero 850 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.644 ▲ 5,34%
  • enhl 680 ⚫ 0,00%
  • fint 585 ▲ 1,39%
  • fito 2.909 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.000 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 44.524 ▲ 2,83%
  • jmbn 6.927 ▲ 3,39%
  • kmbn 3.300 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 1.241 ▲ 7,91%
  • lsta 532 ▲ 0,19%
  • niis 707 ▼ -0,14%
  • pdza 8.500 ⚫ 0,00%
  • stotn 180 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.400 ▲ 10,00%
  • ztpk 570 ▲ 3,64%
(19. maj 2011.)
FINANSIRANjE LOKALNIH SAMOUPRAVA

KOJI MODELI FINANSIRANjA LOKALNE VLASTI DANAS EGZISTIRAJU

Kada se govori o funkcionisanju lokalnih samouprava, svakako da važan, ako ne i najvažniji segment u tom procesu zauzima i način njihovog finansiranja. Na osnovu načina finansiranja lokalnih samouprava može se konstatovati u kojoj su meri one samostalne, i kakva je priroda političkog sistema u kome one funkcionišu. Sistem lokalnih finansija kao i način ubiranja poreza, zavise od tradicije lokalnih samouprava, prirode političkog sistema, stepena ekonomskog razvoja, kao i odnosa nižih i viših organa vlasti.
Danas u svetu, u praksi egzistiraju tri modela finansiranja lokalnih vlasti.
Prvi model finansiranja lokalnih vlasti obuhvata države sa razvijenom lokalnom samoupravom, u kojima su lokalne vlasti, zadržale primat u sakupljanju poreza, i imaju samostalnost u raspolaganju finansijama. To je slučaj sa Velikom Britanijom, SAD-om, skandinavskim zemljama i Japanom. U ovom slučaju se radi o finansijskoj nezavisnosti lokalnih vlasti.
Drugi model karakteriše relativno centralizovan sistem gde država ubira najveći deo poreza. Deo tako ostvarenog poreza država prenosi lokalnim vlastima, i u ovom slučaju radi se o delimičnoj finansijskoj autonomiji lokalnih vlasti. Ovaj model finansiranja lokalnih vlasti danas funkcioniše u Francuskoj, Holandiji, Danskoj i Belgiji.

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa