BOG NAM DAO PLODNU ZEMLjU, POVOLjNU KLIMU, VREDNE LjUDE... ZAŠTO TO NE UMEMO DA CENIMO?

U sredu, 8. juna, vezivao sam lozu u vinogradu na Kosovcu, pitomom brdu ispod Cera. Pogledam, sa zapada od Drine niču mutni oblaci, preteći mumlaju. Pomislio sam odmah kako je prošle godine grad uništio lozu; opalo lišće, grožđe isečeno i leži po zemlji. Tužno je bilo pogledati ogoljen vinograd bez lista i krupnih grozdova. Kasnije je ozeleneo, ušao zelen u zimu i loza je izmrzla. Ove godine se obnavlja, opet je skoro bez grožđa.
Nestalo je sunca, nebo se natmurilo, počela potmula pa sve jača grmljavina. Počeše i krupne kapi kiše da padaju. Odnekud se začu pucanj jedne protivgradne rakete, malo posle odjeknu i drugi. Kiša je postala gušća, zaduvao i vetar, pa sam se sklonio u malenu kućicu. Gledam kroz otškrinuta vrata, poneki grumen leda se kotrlja po travi. Po limenom krovu grad poče sve brže da šoboće, po travi je sve gušći, zabeleo se i pokriva je. Gusta kiša i grad padali desetak minuta, posle osu krupniji, a zatim samo kiša pada, sve slabija i ređa.