MIŠAR
MLADOST SRPSKOG SELA
Glumci iz domaće serije „Selo gori, a baba se češlja“ prošlog petka posetili članove Amaterskog pozorišta „Vožd“ sa Mišara. Tom prilikom obišli Muzej i spomenik Karađorđu i mišarskim junacima. Druženje se nastavilo na lokaciji gde se snimaju poslednje scene trećeg dela „Seoskih priča“
Jedno pismo i velika upornost prošlog petka doveli su protagoniste domaće serije „Selo gori, a baba se češlja“ na Mišar. Radoš Bajić, Mirko Babić i Ivan Vučković, poznatiji po ulogama Radašina, Dragojla i sveštenika, došli su da pozdrave i da podrže ono što mladi glumci Amaterskog pozorišta „Vožd“ već treće leto za redom rade.
Na seoskom imanju nedaleko od centra Mišara, gde je u utorak pala poslednja klapa trećeg dela „Seoskih priča“, dvadesetak mladih glumaca dočekalo je goste iz Beograda. U hladovini ispod drveta, ne obazirući se na visoku temperaturu, pozdravili su jedni druge i razmenili poklone. Tom prilikom Dušan Simić, reditelj, scenarista i glumac u „Seoskim pričama“, začetnik celog projekta, predao je gostima „Mišarsku čitanku“, a Radošu Bajiću i knjigu „Kojekude njegovim tragom“ šabačkog istoričara Bogdana Sekendeka. Ono što ih je, pored vedrih osmeha, dobrote i ljubaznosti koja se ogledala na mladim licima, najviše oduševilo je drvorezbarski rad Filipa Rajakovića, učenika Škole za umetničke zanate. Na njemu su simbolično prikazane dve šake u prijateljskom stisku sa natpisima „Seoske priče“ i „Selo gori“.
- Meni je jako drago što su Radoš Bajić, Mirko Babić, Ivan Vučković došli da nas posete. Jako smo bili uporni. Želeli smo da ih dovedemo kako bi im pokazali da upravo sa mladim ljudima, sa nama ovde, sa našim osmesima, lepotom, dobrotom, selo može da opstane i da živi ““ rekao je Dušan Simić.
Produkcija „Selo gori, a baba se češlja“ svakodnevno dobija veliki broj pisama i mejlova. Poziv mišarske mladosti se izdvojio i zaintrigirao sve pa i samog Radoša Bajića.
Na seoskom imanju nedaleko od centra Mišara, gde je u utorak pala poslednja klapa trećeg dela „Seoskih priča“, dvadesetak mladih glumaca dočekalo je goste iz Beograda. U hladovini ispod drveta, ne obazirući se na visoku temperaturu, pozdravili su jedni druge i razmenili poklone. Tom prilikom Dušan Simić, reditelj, scenarista i glumac u „Seoskim pričama“, začetnik celog projekta, predao je gostima „Mišarsku čitanku“, a Radošu Bajiću i knjigu „Kojekude njegovim tragom“ šabačkog istoričara Bogdana Sekendeka. Ono što ih je, pored vedrih osmeha, dobrote i ljubaznosti koja se ogledala na mladim licima, najviše oduševilo je drvorezbarski rad Filipa Rajakovića, učenika Škole za umetničke zanate. Na njemu su simbolično prikazane dve šake u prijateljskom stisku sa natpisima „Seoske priče“ i „Selo gori“.
- Meni je jako drago što su Radoš Bajić, Mirko Babić, Ivan Vučković došli da nas posete. Jako smo bili uporni. Želeli smo da ih dovedemo kako bi im pokazali da upravo sa mladim ljudima, sa nama ovde, sa našim osmesima, lepotom, dobrotom, selo može da opstane i da živi ““ rekao je Dušan Simić.
Produkcija „Selo gori, a baba se češlja“ svakodnevno dobija veliki broj pisama i mejlova. Poziv mišarske mladosti se izdvojio i zaintrigirao sve pa i samog Radoša Bajića.
Najnoviji broj
25. april 2024.
