Gornja Vranjska odala počast svojim vojvodama

Vojvodi Milošu Stojićeviću Pocercu i njegovoj braći vojvodama Janku i Đuki prošle srede je otkriven spomenik u njihovom rodnom selu Gornjoj Vranjskoj. Na ovaj način obeležena je i 210. godišnjica od smrti Miloša Pocerca.

Spomenik je podignut na inicijativu Oganizacionog odbora na čijem čelu je dr Goran Srojićević i koji čine dr Budimir Tirić, nastavnik Vitomir Stojićević, protojerej Slobodan Stojićević, književnik Nikola Devura, sredstvima Mesne zajednice Gornja Vranjska.

Pored otkrivanja spomenika, vojvodama je istog dana održan i parastos, a nakon toga je upriličena i tribina sećanja.

-Spomenik je podignut zahvaljujući svim članovima Saveta mesne zajednice, koji su jednoglasno podržali predlog da se izdvoje sredstva za izgradnju ovog spomenika. Posebnu zahvalnost dugujemo Zlatku Jorgiću iz Kragujevca, neimaru spomenika, koji je imao mnogo strpljenja i razumevanja prilikom njegove izrade. U sklopu obeležavanja 210. godišnjice smrti Miloša Pocerca, organizacioni odbor će inicirati pisanje spomenice, davanje imena domu kulture “Pocerske vojvode” i publikovanje rukopisa knjige o Milošu Pocercu koju je napisao Vitomir Stojićević. Posebno mi je zadovoljstvo što će studenti pisati završne radove na temu života Miloša Pocerca, rekao je dr Goran Stojićević.
Mladi Kristina Mitrović i Lazar Stojićević recitovali su stihove koje je o vraštanskim vojvodama napisao meštanin Miloš Stojićević.

Foto: Glas Podrinja

Miloš Stojićević – Pocerac, najpoznatiji je od trojice braće. Rođen je 1776. godine u Gornjoj Vranjskoj, a istakao se u Prvom srpskom ustanku. Poginuo je u Dobriću 1811. godine, od puške hajduka Prela i u ovom selu je i sahranjen, pored crkve.

Janka Stojićevića je zarobila turska vojska 1813. godine i odveli ga u Stambol. Od njega su zarobili sablju Kulin-kapetana.

Đuka je najmanje poznat od trojice braće. Prema nekim podacima ubijen je u Katanskoj buni, međutim, kasnija istraživanja su pokazala da je umro prirodnom smrću, a da je pre toga bi na važnim funkcijama. Za vreme Jevrema Obrenovića bio je načelnik uprave Šapca, a po Jevremovom odlasku iz Šapca ostao je načelnik sreza, posavskog i mačvanskog. Neki izvori, koji se pozivaju na Đukinu suprugu, on je čak bio zamenik ministra vojnog u Beograd, nakon čega se vratio u Vranjsku. Postoji Đukina velika spomen ploča u Vranjskoj, a natpis na njoj još čeka da bude rastumačen.