Polećela dva vrana gavrana

U Mišaru će 13. avgusta biti obeležena 216. godišnjica slavnog Boja na Mišaru, jedne od najvećih i najznačajnijih pobeda Karađorđevih ustanika u čitavom razdoblju Prvog srpskog ustanka, koja je svojim odjekom probudila nadu da je sloboda dostižna… A Krstivoje Ilić je u proteklim decenijama svoje najlepše reči i stihove “sa odanošću posvetio Mišaru: zemlji, ljudima i spomenicima – jednom od najznačajnijih mesta u srpskoj istoriji.”

“Na ovom mestu počela je da se rađa sloboda srpskog naroda” – rekao je prilikom posete Mišaru, 1970. godine, velikan srpske pisane reči, naš nobelovac Ivo Andrić… “Na Mišaru su pobedili srpsko oružje i mudrost vojskovođa”, “Mišar je postao mera vrednosti i poštenja prema svom rodu”, samo su neke od posveta Mišaru. Cilj svih uključenih u mišarska svetkovanja je očuvanje sećanja, jačanje kulture sećanja, i, pre svega, očuvanje uspomene na mišarske junake, kojima kao srpski rod puno dugujemo…

Višnjićeva ispovest

Sve to spevah u času neznanom,
kad zadrhta duša nad bezdanom.

Kad Srbima zemno carstvo minu,
i Bog sruši sunce u prazninu.

Sad iz tame, jedinog svanuća,
gradim bolje gudalo od pruća.

Kad ispružim u nebesa ruke,
da izmirim zvuke i jauke.

Ali vreme, zvezda naopaka,
diže nove zidine od mraka.

Iza kojih govor iščezava,
venu reči u korenu trava.

Stvoritelju svetlosti i tmine,
podigni me noćas u visine.

Tamo gde je srce vaseljeni,
Pa probudi anđela u meni.

Neka kliče ispod svoda plava:
SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA!