Foto: Glas Podrinja
U KULTURNOM CENTRU ODRŽANO KNjIŽEVNO VEČE PROF. DR ZORANA R. TOMIĆA
Emotivna preslišavanja
„Pišem da iz sebe izvučem najbolji deo, najlepši, i da ga podelim sa drugima, da ga ne držim u sebi, samo za sebe“
U velikoj sali Kulturnog centra u Šapcu, proteklog četvrtka održano je književno veče Zorana R. Tomića. O stvaralaštvu ovog Šapčanina koji je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu (nije bilo reči o struci), govorile su tri dame: mr književnosti Ljiljana Pavlović Dabić, prof. dr Anđelka Lazić i Branka Todorović, urednica književnog programa.
Predstavljena su Emotivna preslišavanja, druga knjiga ovog autora (prvu bi, čini se, najradije skrajnuo), koja sadrži tridesetak priča, pre svega, o ljubavi.
- Zoranovo pisanje je satkano od događaja, likova, prirode i najrazličitijih motiva. Oglašava se svojim kritičkim, analitičkim stavovima na mnoge aktuelne teme: zbog poremećenih ljudskih odnosa, odsustva duhovnosti i moralnosti, kršenja osnovnih ljudskih prava. Okreće se svom duhovnom biću tražeći i za sebe i za istomisleće ljude dublji smisao života, a da bi o tome mogao da piše, potrebna je hrabrost, a ne zabijanje glave u pesak... Velika je stvar imati stav. To je prirodno polje čoveka širokog obrazovanja i britkog jezika koji shvata odbrambenog sistema svakog pojedinca, jer gradeći svoj mikrosvet, kroz duhovni rast i ljubav, gradi tvrđavu koja će biti štit za svo nadolazeće zlo koje preti da nas proguta, poručila je Branka Todorović.
Bilo je to i veče susretanja i nostalgičnih sećanja na Šabac kakav je nekad bio.
- Zoran je jedan od malobrojnih ljudi koji su ostali pouzdani, iskreni, odgovorni i pošteni od đačkog doba do današnjeg dana. Uvek je bio čovek kome se može verovati. I kao dete je bio čovek. Učio je, bio vredan, radio, a uvek je imao umetničku žicu u sebi. Dva puta sam pročitala njegovu knjigu. Prvi put mi je ličila na postmodernu zato što ima mnogo citata drugih pisaca, a drugo čitanje mi je ostavilo drugačiji utisak, upečatljiviji. Prošetala sam kroz mladost, prošlost, literaturu, muziku, pozorište i filmove, starim ulicama Šapca kojih se sećam iz svog detinjstva, nekim beogradskim ulicama iz svoje mladosti za vreme studija, kao i ostvarenim i neostvarenim ljubavima svog školskog druga, koje su podjednako plod života i mašte, rekla je, između ostalog, prof. Ljiljana Pavlović Dabić.
Zoran R. Tomić doktor je pravnih nauka, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, višegodišnji šef Katedre za javno pravo. Naporedo sa pisanjem naučnih i stručnih radova oglašava se u listovima i časopisima, kao i na portalima. Piše kritičke pravno-političke raspravave, ali i priče, stihove, eseje i aforizme. Njegov književni prvenac je knjiga priča, eseja, pesama i aforizama koju je naslovio Ljubav. Druga je zbirka priča Emotivna preslišavanja, koju je ove godine objavio Dosije studio. Dobitnik je Nagrade „Dragiša Kašiković” za književne i publicističke tekstove. U pripremi za štampu mu je kolaž priča i eseja „Trnje u snovima“, za koju je recenziju napisao prof. Mihajlo Pantić. Zaokružuje i zbirku pesma „U dodiru vremena“.
„U odnosu na razloge, povodi su beznačajnost“, istakao je pisac u obraćanju šabačkoj publici. Iako nije samo povod, razlozi za književno veče bili su mnogo dublji – da sve drage ljude vidi zajedno, na istom mestu. Za prvo predstavljanje Emotivnih preslišavanja izabrao je baš naš Šabac. Što se same knjige tiče, za nju je rekao da je koktel fantazije, ličnog, porodičnog, lokalnog šabačkog, istine i snoviđenja.
- Prvi razlog, okidač da počnem ponovo da pišem (pisao sam kao gimnazijalac) je jedno pismo na koje sam naišao kad sam se selio, i pesme. Drugi je biološki. Godine. Čovek sumira i podvlači crtu. Treći razlog je psihološki. Dva čoveka su me ohrabrila. Jedan je Mihajlo Pantić, profesor kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu, koji je jedan od recenzenata ove knjige, a drugi Enes Halilović, pisac u usponu, koga ne poznajem lično, a koji me je takođe podržao, rekao je autor i pojasnio - Pišem da iz sebe izvučem najbolji deo, najlepši, da ga podelim sa drugima, da ga ne držim u sebi, samo za sebe.
Anđelka Lazić dala je profesionalni osvrt, a umesto zaključka „zabeležila vlastiti utisak, sa namerom da ne izmišlja ni pisca ni delo“.
- U raljama kratkometražne životne lakrdije, uz opšte glumatanje likova pod maskama, Tomiću kao da ne preostaje drugo, do da neizvesne tokove međuljudskih odnosa vrati u okrilje predela nevine i neobaveštene mladosti u rodnom gradu, odakle su i potekli. Karnevali prolaze nezainteresovani za naša uzaludna dovijanja. Opušta nas šabački vašar, autentični arhetip zaštićenog čivijaškog gnezdašca, genetski stečenog u kulturi kojoj je podrška šala pred umnoženim pitanjima što tokom života usporavaju naš korak. Narodna mudrost kaže i ima pravo: „I u paklu ima vašara“.
Predstavljena su Emotivna preslišavanja, druga knjiga ovog autora (prvu bi, čini se, najradije skrajnuo), koja sadrži tridesetak priča, pre svega, o ljubavi.
- Zoranovo pisanje je satkano od događaja, likova, prirode i najrazličitijih motiva. Oglašava se svojim kritičkim, analitičkim stavovima na mnoge aktuelne teme: zbog poremećenih ljudskih odnosa, odsustva duhovnosti i moralnosti, kršenja osnovnih ljudskih prava. Okreće se svom duhovnom biću tražeći i za sebe i za istomisleće ljude dublji smisao života, a da bi o tome mogao da piše, potrebna je hrabrost, a ne zabijanje glave u pesak... Velika je stvar imati stav. To je prirodno polje čoveka širokog obrazovanja i britkog jezika koji shvata odbrambenog sistema svakog pojedinca, jer gradeći svoj mikrosvet, kroz duhovni rast i ljubav, gradi tvrđavu koja će biti štit za svo nadolazeće zlo koje preti da nas proguta, poručila je Branka Todorović.
Bilo je to i veče susretanja i nostalgičnih sećanja na Šabac kakav je nekad bio.
- Zoran je jedan od malobrojnih ljudi koji su ostali pouzdani, iskreni, odgovorni i pošteni od đačkog doba do današnjeg dana. Uvek je bio čovek kome se može verovati. I kao dete je bio čovek. Učio je, bio vredan, radio, a uvek je imao umetničku žicu u sebi. Dva puta sam pročitala njegovu knjigu. Prvi put mi je ličila na postmodernu zato što ima mnogo citata drugih pisaca, a drugo čitanje mi je ostavilo drugačiji utisak, upečatljiviji. Prošetala sam kroz mladost, prošlost, literaturu, muziku, pozorište i filmove, starim ulicama Šapca kojih se sećam iz svog detinjstva, nekim beogradskim ulicama iz svoje mladosti za vreme studija, kao i ostvarenim i neostvarenim ljubavima svog školskog druga, koje su podjednako plod života i mašte, rekla je, između ostalog, prof. Ljiljana Pavlović Dabić.
„U odnosu na razloge, povodi su beznačajnost“, istakao je pisac u obraćanju šabačkoj publici. Iako nije samo povod, razlozi za književno veče bili su mnogo dublji – da sve drage ljude vidi zajedno, na istom mestu. Za prvo predstavljanje Emotivnih preslišavanja izabrao je baš naš Šabac. Što se same knjige tiče, za nju je rekao da je koktel fantazije, ličnog, porodičnog, lokalnog šabačkog, istine i snoviđenja.
- Prvi razlog, okidač da počnem ponovo da pišem (pisao sam kao gimnazijalac) je jedno pismo na koje sam naišao kad sam se selio, i pesme. Drugi je biološki. Godine. Čovek sumira i podvlači crtu. Treći razlog je psihološki. Dva čoveka su me ohrabrila. Jedan je Mihajlo Pantić, profesor kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu, koji je jedan od recenzenata ove knjige, a drugi Enes Halilović, pisac u usponu, koga ne poznajem lično, a koji me je takođe podržao, rekao je autor i pojasnio - Pišem da iz sebe izvučem najbolji deo, najlepši, da ga podelim sa drugima, da ga ne držim u sebi, samo za sebe.
Anđelka Lazić dala je profesionalni osvrt, a umesto zaključka „zabeležila vlastiti utisak, sa namerom da ne izmišlja ni pisca ni delo“.
- U raljama kratkometražne životne lakrdije, uz opšte glumatanje likova pod maskama, Tomiću kao da ne preostaje drugo, do da neizvesne tokove međuljudskih odnosa vrati u okrilje predela nevine i neobaveštene mladosti u rodnom gradu, odakle su i potekli. Karnevali prolaze nezainteresovani za naša uzaludna dovijanja. Opušta nas šabački vašar, autentični arhetip zaštićenog čivijaškog gnezdašca, genetski stečenog u kulturi kojoj je podrška šala pred umnoženim pitanjima što tokom života usporavaju naš korak. Narodna mudrost kaže i ima pravo: „I u paklu ima vašara“.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
