Info

Berza

  • aero 892 ▼ -0,89%
  • dinnpb 5.520 ▼ -2,30%
  • gfom 343 ▲ 2,39%
  • gmon 2.200 ⚫ 0,00%
  • impl 3.500 ⚫ 0,00%
  • insj 8.000 ▼ -20,00%
  • jesv 6.801 ▼ -0,53%
  • mtlc 2.000 ▲ 1,99%
  • niis 729 ▲ 0,14%
  • ppva 1.488 ▼ -7,00%
  • stotn 170 ⚫ 0,00%
  • svrl 601 ▼ -0,50%
  • tigr 45 ▼ -2,17%
  • utsi 2.000 ⚫ 0,00%
  • vitl 750 ▲ 15,38%
(5. april 2012.)
SEĆANjA NA STARI ŠABAC

ŠABAČKI ŠERET PERA GALAMA

Šabac je poznat najviše po ljudima koji žive u njemu. Ljudima koji su uvek rado prihvatali došljake sa strane, tolerantnim, spremnim da uz čašicu zapevaju u kafani, naprave neki štos, koji je često puta pravljen i na sopstveni račun. Šabac je grad poznat i po ljudima koji nose svakojake nadimke pa se govorilo da nije Šapčanin ako nema nadimak. A baš taj nadimak oduvek je bio u Šapcu lakši način za raspoznavanje među sugrađanima nego kršteno ime i prezime. Postojalo je na stotine raznih nadimaka:Ćora, Ciki, Klempa, Pine, Mula, Đoni, Pacov koje su samo Šapčani mogu da smisle i njima krste jedni druge. Jedan od nadimaka bio je Galama.
Da je neko tražio Petra Stanojevića, teško bi ko od sugrađana shvatio koja je osoba u pitanju. Ali ako bi rekli Pera Galama, e, onda bi bilo jasno ko vam treba i za koji posao. Eto u Šapcu je bio samo jedan Galama, Petar (Pavla) Stanojević koji je stanovao na Kamičku. Rođen u Šapcu daleke 1907. godine, niskog rasta, crnog tena, žilav kao sajla a isto toliko i ,,uvijen“. Pera je u mladosti bio član Sokola. Svirao je violinu i gitaru, pevao a zbog malog rasta kasnije je, 1929. godine na odsluženju vojnog roka u Nišu bio vozač bornih kola.
Perin otac Pavle bio je staklorezac na Kamičku. Svojim radom sa mukom je uspevao da prehrani petočlanu porodicu. Pera mu je pomagao u poslu. Onako mali i kočoperan odlučuje se da u svojoj šesnaestoj godini krene u život. Seda na parobrod i odlazi u Beograd.Tamo radi kod staklorezaca, svira i peva po kafanama, ne birajući poslove kako bi preživeo. Dok je služio vojni rok u Nišu naučio je da dobro vozi i po odsluženju vojnog roka službena auta neke vladine organizacije u Beogradu. U to vreme nije bilo mnogo dobrih vozača kao ni automobila Pera usput uči i auto električarski zanat. Krade znanje u beogradskim radionicama, pa čak i taksira po Beogradu i okolini. Tako sreće Radu, ženu svog života, koja je bila iz okoline Smedereva i ženi se sa njom. Svirao je Pera i u „Skadarliji“. Bio je član orkestra ,,Jadran“ ali počinje Drugi svetski rat i on procenjuje da je najbolje da u ratnim uslovima nastavi da svira i peva, što se i pokazalo ispravno.
Beograd okupiran od strane Nemaca. Komunisti napravili neku diverziju u gradu, a Nemci u znak odmazde pokupe poveću grupu građana za streljanje među kojima se zatekao i Pera Stanojević kao muzikant. On snalažljiv i spreman na akciju, među Nemcima prepozna jednog Nedićevca kojem je prethodnih večeri svirao u kafani. Probi se iz mase zarobljenika u prvi red i upita ga što su ih pokupili. Nedićevac ga upita : „Koji si pa ti?“ „Gospodine, pa pevao sam vam pre neku noć u kafani“, reče hrabro Pera , na što ga ovaj prepozna, izdvoji i pusti. I tako Pera izbeže streljanje. Svirao je i pevao do kraja života, voleo druženje u kafanama jer mu je to spaslo život. Ali pevao je sve lošije. Sa suprugom Radom ostao je u Beogradu do 1948. godine kada se vratio u rodni Šabac ali ne kao muzikant, već kao jedan od prvih auto električara i počeo da radi u auto prevozničkom preduzeću ,,7. juli“. Supruga Rada šila je venčanice i žensku garderobu koje nije bilo u trgovinama tog posleratnog i siromašnog vremena.
Pedesetih godina imao je Pera svoje učenike koje je voleo kao da su mu sinovi. Sa suprugom Radom nije imao dece ali su ih Perini učenici cenili i voleli kao svoje roditelje. Pregledajući Perine porodične fotografije video sam među njima i fotografije njegovih učenika koji su mu se obavezno javljali sa odsluženja vojnog roka.
Sećam ga se još od 1958. godine kada sam jednom bio kod njega. Radio sam u svojoj kući na početku tadašnje ulice V.Blagojević. Stalno je nešto majstorisao i uvek bio masnih ruku. Bilo je to vreme kada je u Šapcu bilo dosta automobila ali tehničko obrazovanje građana nije bilo na zavidnom nivou. E, to je bilo vreme majstor Pere Galame koji je uvek bio spreman za posao, a kvarova i mušterija je bilo i danju i noću. Iza kuće Pera je imao malu radionicu u kojoj je on montirao jedan elektro motor pomoću kojeg je preko klinastog kajiša okretao dinamu od nekog automobila koja je proizvodila jednosmernu struju od 12 volti te tako mušterijama punio akumulatore. U to vreme još nije bilo kupovnih ispravljača za punjenje akumulatora. Glavna majstor Galamina majstorija po kojoj je bio poznat u Šapcu bila je punjenje i formiranje novih akumulatora, mada je on radio i popravku dinama i alnasera što je bilo daleko vredniji i teži posao. Ali nije on u Šapcu ostao zapamćen samo po tome. Pera Galama bio je veoma društven i uvek spreman za šalu u kojoj je i on često bio žrtva, posebno posle nekoliko čašica dobre rakije. U šali je govorio: „Ne može akumulator bez kiseline i Pera bez rakije“. Sa svojim biciklom svuda je stizao i svuda rado priman u društvo. Tamo gde je bio nije se moglo desiti da nema šale. Kada dobro nakresanom majstor Peri Galami mangupi izduvaju gume na biciklu. Uprti on biciklo na leđa pa pravac kući. Tada je kroz smeh govorio: „Ovako bar ne mogu da padnem sa bicikla“. Smeškao se majstor Pera Galama i vrebao priliku za revanš.
Moram da izrazim zahvalnost članovima porodice Kačarević koji danas žive u kući gde je živeo Pera sa suprugom Radom i koji su mi dali brojne podatke i sačuvane fotografije iz Perinog burnog života koji je nemoguće opisati u jednom tekstu. U nastavku ćete imati priliku da saznate šta se događalo sa Perom Galamom u šabačkim kafanama i kako je on sa svojim tehničkim ,, pronalascima “ dobijao opklade.

Najnoviji broj

12. decembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa