U danima smo proslavljanja Roždestva Hristovog, koji je početak spasenja i temelj svih hrišćanskih praznika. Tradicionalno, za naš list razgovarali smo sa domaćinom Eparhije šabačke, Vladikom Jerotejem. Ovih dana, od 7. januara do malog Božića ili Nove godine, kada je odanije praznika, blaga vest ponovo odjekuje i iznova nas radosti i uspokojava Rođenje Sina Božjeg koji je Put, Istina i Život?
- U ove svečane i praznične dane kada molitveno proslavljamo Rođenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista želim da se, pre svega, zahvalim redakciji lista „Glas Podrinja“ na ljubaznom pozivu za razgovor i čestitam Božić Vama i svim čitaocima lista, radosnim pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi!
Centralni događaj u životu svake porodice je dolazak na svet prinove. Rođenje deteta, kao Božiji dar, plod je ljubavi supružnika, ali i više od toga. Ono je, po rečima svetog Jovana Zlatoustog, praslika Vaskrsenja – potvrda vere u život večni, u trijumf života nad smrću. Zbog novorođenog deteta u porodici se pravi slavlje, dolaze srodnici i prijatelji da učestvuju u njemu. Ako ovakva radost biva za rođenje smrtnog čoveka, kakva je tek radost kada se rađa Sin Božiji, Spasitelj sveta. U njoj učestvuje sva vaseljena – anđeli, pastiri, mudraci, nemušte životinje, nebo i zemlja. Pravoslavna Crkva ovu radost živi i svedoči već više od dve hiljade godina. Za nju Božić nije samo događaj iz prošlosti. Svake godine kada Crkva proslavlja Božić, pravoslavni vernici kroz bogosluženja, na svetotajinski način, postaju realni učesnici tog događaja koji se desio davno u prošlosti. Rođenje Hristovo promenilo je istoriju ljudskog roda, ono je pomirilo nebo i zemlju, jer, po rečima crkvenog pesnika, Hristos „leže u jasle da bi čitav svet ustao i podigao se do Neba“. On je, svojim Raspećem i Vaskrsenjem, pobedio najveće neprijatelje ljudskog roda: smrt, greh i đavola. Smrt, jer je On, Hristos, izvor i davalac života; greh, jer je Učitelj puta koji vodi u vrlinu; đavola, jer je „Bog istiniti od Boga istinitog“ a ne „laža i otac laži“. Zato u Jevanđelju po Jovanu Hristos i kaže sam za sebe: „Ja sam put i istina i život“.
Foto: "Glas Podrinja"
Svaki početak prilika je da se podsetimo i rezimiramo ono što je iza nas. Godina je protekla sa ratovima, povećanim brojem ubistava i samoubistava, nasilja u porodici, svakodnevne „poplave“ vesti iz crne hronike. Bez pitanja „Zašto?“, koji je odgovor Crkve na iskušenja i stradanja kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou? - Ratovi, ubistva, samoubistva i svako nasilje posledica su, pre svega, čovekovog opredeljenja da živi bez Boga ili čak protivno Bogu i Njegovim zapovestima. „Ako nema Boga i besmrtnosti duše, onda je sve dozvoljeno“ kaže Ivan Karamazov. Odgovor Crkve na sva ova iskušenja i stradanja daje nam se u pesmi anđela koju su čuli vitlejemski pastiri: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“. Istinski mir se ne može dostići ljudskim snagama i naporima, on se dobija kao dar, dar od Boga. Mir Božiji je već došao na zemlju Rođenjem Hristovim, sjedinjujući Nebo i zemlju i sabirajući čitavu vaseljenu. U vitlejemskoj pećini nalazimo proste i neuke pastire i učene mudrace sa Istoka, predstavnike različitih kultura i rasa. Svi oni zajedno, okupljeni oko Bogomladenca, slave Boga i klanjaju se malom Hristu, Sinu Božijem, koji im zauzvrat šalje mir svoj. Ovaj mir, mir Božiji, nadahnjuje i pastire i učene mudrace uznoseći ih u takvo duhovno stanje u kome oni prevazilaze sve svoje međusobne razlike bivajući jedno u Bogu. Zato je potrebno da i danas, ako želimo da imamo mir na zemlji, damo slavu Bogu i poklonimo se Bogomladencu Hristu i imaćemo slogu i jedinstvo i u našem narodu i u svetu.
„Ni u gori o zlu ne govori“, kaže naš mudri narod. Ipak, svedoci smo da se zlo umnožilo i da je „ohladnela ljubav mnogih“. Šta možemo, ili moramo, da učinimo da opstanemo kao narod Božji i spasemo duše naše? - Mislim, da ključ opstanka i našeg naroda i svakoga od nas leži u očuvanju i negovanju porodice kao „Crkve u malom“, kao zajednice muža i žene sa porodom od Boga im darovanim. Ovo nam potvrđuju i praznici i običaji vezani za Božić a koje naš narod već vekovima praktikuje u Nedeljama koje prethode prazniku Hristovog Rođenja. Detinci, Materice i Oci – ovi divni praznici posvećeni našoj deci, majkama i očevima – proizašli su iz dubokog narodnog poimanja i doživljaja hrišćanske porodice. Na ove praznike se molitveno sećamo duhovnog sinovstva i duhovnog roditeljstva, podsećamo se da nema ljubavi bez žrtve, a simboličnim vezivanjem, koje je prisutno u našoj narodnoj tradiciji i iskustvu, opominjemo se da baš pred Božić treba da obnovimo i učvrstimo naše porodične veze. Božić nam na najlepši način pokazuje šta znači porodično proslavljanje praznika. Svako u porodici ima neku službu kojom blagodari Sinu Božijem na Njegovom dolasku radi spasenja sveta: deca pijuču, majke spremaju česnicu, očevi unose badnjak i slamu u kuću i pripremaju pečenicu, i što je najvažnije, cela porodica se sabira na svetoj Liturgiji na sam Božićni dan, što i jeste krajnji smisao praznovanja. Božić nas vraća porodici u onom najautentičnijem, biblijskom smislu što je danas posebno važno s obzirom na poruku, koja nam dolazi sa „prosvećenog zapada“, da bračna zajednica može biti i nešto drugo.
Foto: "Glas Podrinja"
Govori se, nekada javno, više tiho, među bližnjima, da živimo u poslednjim vremenima i da je Drugi dolazak Hristov, koji će biti u slavi, blizu. Mnoga znamenja su se ostvarila. „Uskoro će kraj vremenu“, govorio je Sveti vladika Nikolaj. Šta biste Vi rekli? - Za mene je i Prvi i budući Drugi dolazak Hristov povod da zablagodarim i proslavim Boga za Njegovo veliko čovekoljublje i smirenje. Prvi dolazak Hristov, koji proslavljamo u ove Božićne dane, kroz Njegovu propoved o životu večnom a naročito kroz Njegovo Vaskrsenje iz mrtvih kao pobedu nad smrću, donosi nam predukus Carstva Božijeg kao mesta u kome neće biti ni bola, ni tuge i ni uzdisanja nego će biti život beskonačni. Drugi Njegov dolazak doneće nam punoću Otkrivenja tog Carstva u kome ćemo Hrista gledati „licem u lice“ i sa Njim večno biti i ništa nas od Njega neće moći rastaviti. Tajnu oba ova dolaska Hristova mi svaki put opitujemo, delimično ali ne u punoći, na Svetoj Liturgiji koja je služba Bogu ali i ikona-slika Carstva Božijeg. Na Liturgiji mi se sećamo „svega što se nas radi zbilo: Krsta, Groba, Tridnevnog Vaskrsenja...“ ali i „Drugog i slavnog dolaska“ jer blagodaću Svetoga Duha bivamo uvedeni u prostor Božije večnosti gde se susrećemo sa Vakrslim Hristom. Zato sa radošću iščekujemo Drugi dolazak Hristov koji za nas neće biti dan strepnje, straha, beznađa i očekivanje pravedne kazne, već susret sa voljenim i dugoočekivanim Gospodom Hristom, kao i sa našim srodnicima koji su živeli po Bogu i upokojili se u nadi na Vaskrsenje i život večni.
Da se, u duhu ovog praznika, vratimo u radost. U Eparhiji šabačkoj pokrenuti su i realizovani mnogi značajni projekti. Po čemu ćete Vi, kao domaćin, pamtiti godinu iza nas? - Tokom prethodne godine, kao novopostavljeni Episkop šabački, imao sam priliku da se upoznam sa vernim narodom i sveštenstvom naše Eparhije i vidim duhovne plodove višedecenijskog rada mojih poštovanih prethodnika, Arhijereja Jovana i Lavrentija. Podstaknut njihovim dobrim primerom, trudio sam se da, uz pomoć svog sveštenstva i vernog naroda, nastavim njihovo hvale vredno delo na svim poljima crkvene delatnosti. Na polju duhovne obnove, organizovali smo u Šapcu, Loznici i drugim mestima naše Eparhije predavanja na važne liturgijske i pastirske teme sa ciljem da se verni narod što dublje uključi u crkveni život. S tim u vezi, pored veronauke koja već postoji u školama, pokrenuli smo nedavno u jednom šabačkom hramu i Školu veronauke za odrasle sa željom da i u drugim hramovima u Eparhiji budu takve škole. Od oktobra prošle godine započela je sa radom u Šapcu i Škola crkvenog pojanja „Sveti Kozma Majumski“ u kojoj zainteresovani mogu da izučavaju svo bogatstvo našeg crkvenog pevanja. Po pitanju haritativne delatnosti, osnovana je Dobrotvorna ustanova „Sveti Filaret Milostivi“, kao izraz hrišćanske brige o bližnjima i potrebitima, koja treba da objedini sve takve delatnosti na nivou čitave Eparhije šabačke. Prethodna godina je protekla i u znaku mnogobrojnih jubileja vezanih za našu Eparhiju koje smo dostojno obeležili. Navešću samo najznačajnije: dva veka manastira Čokešine; sto pedeset godina hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Loznici; devedeset godina od upokojenja Episkopa šabačko-valjevskog Mihaila Uroševića, velikog crkvenog trudbenika nakon Prvog svetskog rata koji je i materijalno i duhovno obnovio Eparhiju; sto godina od pokretanja časopisa „Glas Crkve“, prvog glasila Eparhije šabačke; devedeseti Vukov sabor u Tršiću na kome je besedio Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Porfirije.
Vaša Božićna poruka čitaocima „Glasa Podrinja“? „Hristos se rađa – slavite! Hristos s nebesa – u susret mu izađite!“ – pojemo svake godine na jutarnjoj službi praznika Rođenja Hristova. Ostavimo i mi, makar u ove praznične dane, svoje svakodnevne obaveze i brige i izađimo u susret Bogomladencu Hristu da ga pozdravimo i proslavimo, da bi se i u naše porodice i duše uselio mir vitlejemske pećine u kojoj se On rodio. Još jednom, želim svima srećan Božić – Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
U nedelju, 14. januara proslavićemo zabranjivanu, a nikad zabranjenu Novu godinu. Da li biste nam nešto rekli o planovima za naredni period u Eparhiji šabačkoj? - Blagodareći Bogu na svemu do sada postignutom u prošloj godini, molimo se da nam i u novoj da snage da hodimo istim putem i da nam pošalje još crkvenih trudbenika, jer po Hristovim rečima: „Žetve je mnogo, a poslenika malo“. U narednom periodu u Eparhiji šabačkoj želja nam je da se naročito posvetimo crkvenom obrazovanju i misiji. Svesni odgovornosti za budućnost naše omladine, vršimo pripreme za organizovanje Letnje duhovne škole na Soko Gradu, kao jednog dugoročnog projekta, gde bismo radili sa decom, prvenstveno manjeg uzrasta. Cilj ove škole je da obrazujemo i vaspitavamo našu decu u skladu sa tradicionalnim hrišćanskim vrednostima kako bi ona kasnije, kada odrastu, mogla zrelo i odgovorno da preuzmu svoje uloge u Crkvi i društvu. Takođe, u bliskoj budućnosti, planiramo da nastavimo i sa tradicionalnom manifestacijom „Moba“, delom blaženopočivšeg vladike Lavrentija, koja okuplja srpsku omladinu iz otadžbine i rasejanja. Što se tiče crkvene misije, u planu je ponovno pokretanje Radija „Glas Crkve“, sa novom radijskom šemom, kao i izdavačke delatnosti – izlazak iz štampe obnovljenog broja časopisa „Glas Crkve“ i nekoliko novih izdanja istoimene Izdavačke kuće. Cilj ove misije je da se kroz časopis, izdavačku delatnost i radio ostvaruje neprestana misionarska delatnost na prosvećivanju sveštenstva i naroda Eparhije šabačke.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
