MARATONCI TRČE POČASNI KRUG

Dok dlanom o dlan, dođoše izbori. I prođoše, doduše delimično. A sad tek vidimo da tu predizbornu trku nismo dovoljno iskoristili. Nije urađeno puteva koliko je trebalo, ni tunela prokopano, niti je dovoljno mladih dobilo posao, niti se beskućnika skućilo... svašta se činilo da bi se dovoljno nevoljnika privolelo kako bi se došlo do vlasti, a moglo je još. Trebalo je ono po srpski, oni nama obećanje i ispunjenje a mi njima poverenje. Ovako, idemo dalje.
Za slične situacije čuveni Dušan Radović, davno je rekao “Podelili smo se, jedni vole, a drugi grade domovinu. Nemamo svi vremena da se bavimo i jednim i drugim. Oni koji je grade učiniće sve da oni drugi imaju razloga da je vole još više“.
Da nije ovog drugog predsedničkog kruga, bilo bi nam dosadno. Nekako smo se tek navikli na svu onu političku halabuku. Samo da nam izbori ne pređu u naviku.
Odvajkada je kod nas Đurđevdan poštovan kao dan hajdučkog sastanka. E, ovog puta, arambaša Ivica zapretio je voždu Borisu i vojvodi Tomi da će sa svojim golaćima preuzeti vlast ako ne budu dobri. Valjda će dileme rešiti do Mitrovdana koji je takođe po tradiciji vezan za hajduke.
Kako sad pa to, jedni su dobili najviše glasova a drugi kažu da su pobednici. Kod nas matematika i nije baš u vinklu.
Sad sledi ono razmeravanje, premeravanje, razmeštanje, premeštanje... I dok se oni budu prepakivali, narod će navijati. Hleba i igara.
Ustvari, u izborima narod, odnosno birači, biraju samo deo vlasti. Ono ostalo i najvažnije, završava se iza zatvorenih vrata gde se sklapaju koalicije. A za te koalicije niko nikada nije glaso. Pa kako su to onda narodni izbori.
Dok se mi nagađamo oko isključivih demokrata (DS) i proradikalnih prodemokrata (SNS), u Francuskoj su se desile promene, na scenu su došli socijalisti, kao nekad. I u Grčkoj slično, tamo pobedila desničarska nova demokratija a vlast kreira leva radikalna struja. U Rusiji Putin i Medvedev se zamenili. Kako je to lepo, i mirna Barčka sve do Sibira. Kod nas pojeftinio benzin za neki dinarčić a dinar malo osnažio ali se još uvek trese od evra... Muftija nije uspeo da postane predsednik tako da Srbija još uvek neće biti pravoslavna džamahirija. Istovremeno Srbijom hara Sulejman Veličanstveni i putem tv ekrana zaluđuje žene kojima život nije pružio šansu da postanu dvorske dame ni haremske lepotice.
A kad je u pitanju naša sadašnjost, može se sa delimičnim olakšanjem reći “prođe i to“. Sa srećom. Neki vele da više ništa neće biti kao pre. Možda. Osim onog što će ostati isto.
I za takav slučaj pomenuti satiričar, imao je reč. “ Jedan drug neće biti više ono što je bio. Od svih, on je najviše iznenađen. Čudi nas. Imao je više razumevanja kad su drugi odlazili“.
Ipak, maratonci trče počasni krug.