Priča o životu u pozorištu

U Šabačkom pozorištu, u četvrtak, 9. maja, premijerno će biti izvedena predstava „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti, prema tekstu dramskog pisca Dušana Kovačević, u režiji Stevana Bodrože.
Drama je nastala je 1996. godine i kroz pojam tragedije ispituje pored ironijsko-kritičke žanrovske odrednice, ima i naziv australijske TV serije Lari Tompson.

Kompleksna drama na Velikoj sceni
Kako je istakao reditelj, reč je o kompeksnoj drami i po svojoj formi i po nizu tema koje obrađuje, a samim tim i po višestrukim porukama koje šalje. Dodao je da je jedna od glavnih odlika velikih dramskih dela je upravo to da su višeslojna i da reditelj mora da napravi izbor tema kojima će se najviše posvetiti u svojoj postavci. Navodi da jeza njega to bila priča o životu pozorišta i pozorišnih ljudi.

Režija: Stevan Bodroža
Dramaturg: Marija Stojanović
Scenograf: Tanja Žiropađa
Kostimograf: Selena Mladenović
Scenski pokret: Isidora Stanišić
Izbor muzike: Kosta Pavlović
Dizajn svetla Radomir Stamenković
Dizajn plakata i programa: Dušan Arsenić

-Priča o „mimo sveta“ - carstva mogu propadati, civilizacije se urušavati, zemlje tonuti u građanske ratove ali mali pozorišni čovek živi svoj san u kom je pozorište najbitnija stvar na svetu i o glavu je hoće li se jedna predstava odigrati ili ne. U vezi sa tom iluzijom dirljivo je to koliko je ona jaka, koliko je surova i sirova realnost demantuje, ali i to kakvim je to stazama krenula duša jednog čoveka da bi poverovala u takvu iluziju. I tu dolazimo do još dublje teme ovog komada. Ako je teatar institucija u kojoj se po prirodi stvari neguju iluzije, u kojoj se živi od njihovog negovanja, da li on može da posluži kao metafora toga da su svi naši životi iluzija? Da li, ako saosećamo sa sudbinom junaka jedne australijske serije, mi zapravo dublje osećamo univerzalne vrednosti života, kroz empatsku povezanost sa tim junakom, nego što isto osećamo u susretu sa sopstvenim životom – pojašnjava Bodroža i naglašava da Dušan Kovačević postavlja ova pitanja na jedan duhovit i dirljiv način, a mi smo težili da stvorimo lirsku satiru, punu saosećanja prema ljudima koji u efemerne probleme teatra, i jedne televizijske serije, beže od velikih problema svojih duša.

Igraju:
Katarina - SONjA MILOJEVIĆ
Glumac Beli – VLADIMIR MILOJEVIĆ
Stefan Nos – MILOŠ VOJNOVIĆ
Dragan, Bojan i Oliver Nos – STRAHINjA BAROVIĆ
Dragana, Bojana i Olivera Nos – KRISTINA PAJKIĆ
Sava – SINIŠA MAKSIMOVIĆ
Savka – DRAGANA RADOJEVIĆ
Specijalac – DEANA KOSTIĆ
Električar – VELjKO ERAKOVIĆ

Kovačević: „Pozorište moje mladosti“
Dramski pisac Dušan Kovačević kaže da je Šabačko pozorište pozorište njegove mladosti, te da se raduje novoj premijeri u Šapcu.

Foto: Glas Podrinja

-Šabac je grad moga detinjstva i rane mladosti. I uvek se vraćam u moj grad sa posebnim osećanjem i sećanjem na godine kad sam upoznao ovaj neobičan, lep, uzbudljiv i tragičan svet ispisan kasnije u mojim dramama, scenarijima i knjigama. Prvu pozorišnu predstavu sam odgledao u šabačkom pozorištu kao učenik osnovne škole. Tog dana nisam znao ni slutio da ulazim u kuću koja će biti moj životni poziv i moja ljubav sa danima velike sreće, uspeha i tuge kao u svim ljubavima. „Lari Tompson“ je jednostavna priča. Jedne noći jedan veliki glumac ne želi da igra predstavu – protestuje zbog uvredljivog odnosa prema njemu kao čoveku i uspešnom umetniku. Njegov bunt i odustajanje od igre koristi kolega glumac bez dara za ozbiljnije uloge ali sa velikim darom za snalaženje u životu i velike improvizacije u svemu što radi. Predstava se zahvaljujući njemu i njegovoj snalažljivosti održi a da nije bila odigrana kao što je napisana. Predstava je, zapravo, jedna velika improvizacija snalažljivog čoveka. Ovo je priča o životu u pozorištu ali bi se mogla lako desiti u bilo kom drugom okruženju i u drugim životnim uslovima. Sve bi u suštini bilo isto samo bi kostimi bili različiti. Radujem se još jednoj premijeri u gradu moje mladosti.

Početak predstave je zakazan za 20 časova.