Foto: "Glas Podrinja"
DR VLADAN VUKOVIĆ IZABRAO ŠABAC UMESTO BEOGRADA
Uspešan porođaj je kruna posla
Iako mu je dugo vremena hirurgija bila prvi i, činilo se, jedini izbor, ipak je završio specijalizaciju iz ginekologije. Pre toga proveo je godinu dana na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu
Klinike u Beogradu najčešće su želja mladih lekara iz unutrašnjosti. Ipak, ima i drugačijih primera. Dr Vladan Vuković, specijalista ginekologije i akušerstva, rođeni Beograđanin, odabrao je šabačku Opštu bolnicu „Dr Laza K. Lazarević“ za nastavak svoje karijere. Ističe da se nije pokajao, da bi opet napravio iste izbore u životu i da će se truditi da da što veći doprinos razvoju službe u kojoj radi.
-Dežurao sam u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ sa kolegom koji radi u Šapcu i pitao me je da li bih došao ovde da radim. Meni je „Narodni front“ druga kuća i u tom trenutku nisam ni razmišljao o drugim varijantama. Međutim, kako je vreme prolazilo ta opcija mi je postala sasvim prihvatljiva. Došao sam kod direktora dr Slobodana Popovića na razgovor i on mi je objasnio šta ovde mogu da očekujem i jako brzo smo se dogovorili, navodi dr Vuković.
Osnovnu školu i Devetu gimnaziju završio je u Beogradu. Kaže da je još od šestog razreda znao da će biti doktor, iako nije imao nikoga u porodici ni široj okolini ko se bavio ovim pozivom.
Dr Vladan Vuković nastavio je edukaciju i trenutno je u „Narodnom frontu“ gde se usavršava iz operativnih tehnika potrebnih za ginekološke procedure. Trenutno i radi u Šapcu i ide na usavršavanje u Beograd.
-Teško je fizički, ali se zarad višeg cilja isplati. „Narodni front“ je najbolji za sve procedure u oblasti ginekologije i privilegija je biti tamo. Ideja je da se unapredi ovaj segment u Službi ginekologije u Šapcu. To nam nedostaje jer prolazimo kroz smenu generacija. Hvala prof. dr Željku Mikoviću, direktoru „Narodnog fronta“, koja je odlično odreagovala na moju molbu da se tamo nađem, navodi dr Vuković.
-Kada sam bio dete bile su popularne serije sa tom tematikom i verovatno sam se zbog toga zaineresovao za lekarsku profesiju. Imao sam želju da budem hirurg i ništa drugo. Kada je došlo vreme da upišem faklutet drugu opciju nisam imao. Sada kada se osvrnem na svoj život opet ne znam šta bih drugo radio. Nisam pogrešio i volim svoj poziv više od svega. Mora da postoji velika ljubav prema medicini da bi se ovaj posao radio, pogotovu prema ginekologiji, koja je specifična grana. Na ljubav se nadograđuje odgovornost koju imamo prema pacijentima, a zatim i zahvalnost koju dobijemo od njih kada im pomogonemo i meni to znači više od svega. Ne postoji lepši osećaj od onog kada vidim da sam ženi pomogao i da je ona srećna izašla sa bebom iz sale za porođaje, kaže dr Vuković.
Iako mu je dugo vremena hirurgija bila prvi i, činilo se, jedini izbor, ipak je završio specijalizaciju iz ginekologije. Pre toga proveo je godinu dana na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu.
-Prof. dr Nebojša Radovanović me je posavetovao da bi za mene bilo bolje da se posvetim ginekologiji, koja je takođe hirurška grana. Tada se pojavljuje mogućnost da mi u „Narodnom frontu“ mentor bude prof. dr Dejan Filimonović, jedan od najboljih u ovom poslu, tako da sam se opredelio za taj put i naredne četiri godine proveo na specijalizaciji u Narodnom frontu. Na hirurgiji sam naučio dosta toga, ali nisam se pokajao zbog odabira ginekologije. Porodilište je najlepši deo ovog posla. Čin porođaja, „hepi end“ kada majka drži bebu je kruna svega, navodi dr Vuković.
Ne zna koliko je beba zahvaljujući njegovoj pomoći došlo na svet, ali prosek porođaja u „Narodnom frontu“ je do 8.000 godišnje, dok je u godini kovida bilo rekordnih 8.500 beba.
Put do zvanja specijaliste ginekologije i akušerstva nije bio lak. Zahtevao je dosta odricanja, ali naš sagovornik je na to navikao još od školskih dana.
-Deveta gimnazija je verovatno najteža posle Matematičke i tamo su mi neki predmeti bili teži od nekih na fakultetu. Već tada sam navikao da učim po četiri, pet sati dnevno. Pamtim kako sam gledao vršnjake koji se bezbrižno igraju dok sam ja učio. Tako je bilo i na fakultetu. Izlazio sam i ja, ali sam dosta i propuštao kako bih spremao ispite. Ipak, ništa ne bih menjao, kaže dr Vuković.
Od avgusta prošle godine je u Šapcu i kaže da mu se grad sviđa i da ima dosta toga da ponudi. Zadovoljan je i uslovima u Opštoj bolnici, a kako vreme prolazi vidi i gde bi oni i kako mogli da se još poprave i unaprede.
-Pre dolaska u Šabac nisam imao kontakt sa ovim gradom, ali moram da priznam da je nadmašio moja očekivanja. Ima dosta toga da se vidi i u poređenju sa Novim Beogradom Šabac ne nudi ništa manje. Uslovi u Bolnici su takođe solidni. Imamo u Službi ginekologije veoma dobar ultrazvučni aparat, ali ima i stvari koje treba da se unaprede, kao što je nabavka novih instrumenata. Sada je ovde mlada ekipa koja je spremna da se potrudi da sve bude što bolje, navodi dr Vuković.
Nažalost, kada se desi nešto loše i neki porođaj se završi tragično čitava profesija bude u nemilosti javnosti.
-Ogromna većina nas koji smo završili šest godina osnovnih studija i četiri godine specijalizacije želi da radi ovaj posao odgovorn. Bitno je sve da bi se završilo onako kako treba: kako se pacijent ponaša, kakvi su uslovi, ne zove se to bez razloga „drugo stanje“. Trudnica treba da bude upućena u sve i da zna kako da se ponaša kada dođe momenat porođaja, a mi moramo na pravi način da joj pristupimo, da imamo strpljenja. Naš posao je takav da se u minutu sve može okrenuti i mi to ne možemo da kontrolišemo, ali možemo da reagujemo. Pacijent, lekar, babica i anesteziolog prilikom porođaja čine tim i svako ima svoju ulogu i moramo svi da sarađujemo za uspešan rezultat na kraju, kaže dr Vuković.
-Dežurao sam u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ sa kolegom koji radi u Šapcu i pitao me je da li bih došao ovde da radim. Meni je „Narodni front“ druga kuća i u tom trenutku nisam ni razmišljao o drugim varijantama. Međutim, kako je vreme prolazilo ta opcija mi je postala sasvim prihvatljiva. Došao sam kod direktora dr Slobodana Popovića na razgovor i on mi je objasnio šta ovde mogu da očekujem i jako brzo smo se dogovorili, navodi dr Vuković.
Osnovnu školu i Devetu gimnaziju završio je u Beogradu. Kaže da je još od šestog razreda znao da će biti doktor, iako nije imao nikoga u porodici ni široj okolini ko se bavio ovim pozivom.
-Teško je fizički, ali se zarad višeg cilja isplati. „Narodni front“ je najbolji za sve procedure u oblasti ginekologije i privilegija je biti tamo. Ideja je da se unapredi ovaj segment u Službi ginekologije u Šapcu. To nam nedostaje jer prolazimo kroz smenu generacija. Hvala prof. dr Željku Mikoviću, direktoru „Narodnog fronta“, koja je odlično odreagovala na moju molbu da se tamo nađem, navodi dr Vuković.
-Kada sam bio dete bile su popularne serije sa tom tematikom i verovatno sam se zbog toga zaineresovao za lekarsku profesiju. Imao sam želju da budem hirurg i ništa drugo. Kada je došlo vreme da upišem faklutet drugu opciju nisam imao. Sada kada se osvrnem na svoj život opet ne znam šta bih drugo radio. Nisam pogrešio i volim svoj poziv više od svega. Mora da postoji velika ljubav prema medicini da bi se ovaj posao radio, pogotovu prema ginekologiji, koja je specifična grana. Na ljubav se nadograđuje odgovornost koju imamo prema pacijentima, a zatim i zahvalnost koju dobijemo od njih kada im pomogonemo i meni to znači više od svega. Ne postoji lepši osećaj od onog kada vidim da sam ženi pomogao i da je ona srećna izašla sa bebom iz sale za porođaje, kaže dr Vuković.
Iako mu je dugo vremena hirurgija bila prvi i, činilo se, jedini izbor, ipak je završio specijalizaciju iz ginekologije. Pre toga proveo je godinu dana na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu.
-Prof. dr Nebojša Radovanović me je posavetovao da bi za mene bilo bolje da se posvetim ginekologiji, koja je takođe hirurška grana. Tada se pojavljuje mogućnost da mi u „Narodnom frontu“ mentor bude prof. dr Dejan Filimonović, jedan od najboljih u ovom poslu, tako da sam se opredelio za taj put i naredne četiri godine proveo na specijalizaciji u Narodnom frontu. Na hirurgiji sam naučio dosta toga, ali nisam se pokajao zbog odabira ginekologije. Porodilište je najlepši deo ovog posla. Čin porođaja, „hepi end“ kada majka drži bebu je kruna svega, navodi dr Vuković.
Pre dolaska u Šabac nisam imao kontakt sa ovim gradom, ali moram da priznam da je nadmašio moja
očekivanja. Ima dosta toga da se vidi i u poređenju sa Novim Beogradom Šabac ne nudi ništa manje. Uslovi u Bolnici su takođe solidni
Ne zna koliko je beba zahvaljujući njegovoj pomoći došlo na svet, ali prosek porođaja u „Narodnom frontu“ je do 8.000 godišnje, dok je u godini kovida bilo rekordnih 8.500 beba.
Put do zvanja specijaliste ginekologije i akušerstva nije bio lak. Zahtevao je dosta odricanja, ali naš sagovornik je na to navikao još od školskih dana.
-Deveta gimnazija je verovatno najteža posle Matematičke i tamo su mi neki predmeti bili teži od nekih na fakultetu. Već tada sam navikao da učim po četiri, pet sati dnevno. Pamtim kako sam gledao vršnjake koji se bezbrižno igraju dok sam ja učio. Tako je bilo i na fakultetu. Izlazio sam i ja, ali sam dosta i propuštao kako bih spremao ispite. Ipak, ništa ne bih menjao, kaže dr Vuković.
Od avgusta prošle godine je u Šapcu i kaže da mu se grad sviđa i da ima dosta toga da ponudi. Zadovoljan je i uslovima u Opštoj bolnici, a kako vreme prolazi vidi i gde bi oni i kako mogli da se još poprave i unaprede.
Naš posao je takav da se u minutu sve može okrenuti i mi to ne možemo da kontrolišemo, ali možemo da reagujemo. Pacijent, lekar, babica i anesteziolog prilikom porođaja čine tim i svako ima svoju ulogu
-Pre dolaska u Šabac nisam imao kontakt sa ovim gradom, ali moram da priznam da je nadmašio moja očekivanja. Ima dosta toga da se vidi i u poređenju sa Novim Beogradom Šabac ne nudi ništa manje. Uslovi u Bolnici su takođe solidni. Imamo u Službi ginekologije veoma dobar ultrazvučni aparat, ali ima i stvari koje treba da se unaprede, kao što je nabavka novih instrumenata. Sada je ovde mlada ekipa koja je spremna da se potrudi da sve bude što bolje, navodi dr Vuković.
Nažalost, kada se desi nešto loše i neki porođaj se završi tragično čitava profesija bude u nemilosti javnosti.
-Ogromna većina nas koji smo završili šest godina osnovnih studija i četiri godine specijalizacije želi da radi ovaj posao odgovorn. Bitno je sve da bi se završilo onako kako treba: kako se pacijent ponaša, kakvi su uslovi, ne zove se to bez razloga „drugo stanje“. Trudnica treba da bude upućena u sve i da zna kako da se ponaša kada dođe momenat porođaja, a mi moramo na pravi način da joj pristupimo, da imamo strpljenja. Naš posao je takav da se u minutu sve može okrenuti i mi to ne možemo da kontrolišemo, ali možemo da reagujemo. Pacijent, lekar, babica i anesteziolog prilikom porođaja čine tim i svako ima svoju ulogu i moramo svi da sarađujemo za uspešan rezultat na kraju, kaže dr Vuković.
M.M.
Najnoviji broj
16. maj 2024.
