16. maj 2024.16. maj 2024.
Foto: Glas Podrinja

Foto: Glas Podrinja

JUBILEJ OD NAJVEĆIH POPLAVA KOJE SU POGODILE SRBIJU

Deset godina straha od kiše

Sredinom maja navršava se deset godina od katastrofalnih poplava koje su pogodile Srbiju odnoseći živote i za sobom ostavljajući neprocenjivu materijalnu štetu. Mačvanski okrug je imao velikih problema sa izlivanjem reka, bujičnih potoka, kao i sa podzemnim vodama. Krupanj je prošao najgore, a u Šapcu je danima vladao strah i panika zbog mogućnosti probijanja nasipa na Savi
Na teritoriji Šapca najgore je prošao Oridski basen. Jedna starija žena izgubila je život na Oridu, nakon što je odbila da se evakuiše. Desetine ljudi je privremeno iseljeno iz svojih domova, dok je na hiljade Šapčana, ali i ljudi iz svih gradova Srbije, bilo na nasipima koje su ojačavali džakovima sa peskom.

Foto: Glas Podrinja


Kiša je počela da pada u utorak popodne bez prestanka i nakon 24 sata došlo je do prvih izlivanja vodotokova, presecanja puteva, ulazaka vode u kuće. Kružile su dramatične slike iz cele Srbije, Krupanj je praktično bio odsečen od ostatka sveta, a Kolubara koja je u petak, 16. maja, u ranim jutarnjim časovima probila nasip kod Obrenovca u gradu se zaustavila tek kod trećeg sprata. Popodne je zasedao Republički štab za vanredne situacije, a tada premijer Aleksandar Vučić je, u prenosu uživo, rekao da se Šabac mora odbraniti po svaku cenu i pozvao dobrovoljce iz Beograda da krenu u odbranu Šapca. Danonoćno se radilo na jačanju i uzvišenju bedema, a voda je nakon zvaničnih 665 centimetara dostiglih u subotu, polako počela da opada. Pre toga, nasip je popustio u Hrvatskoj i tamo se izlila ogromna količina vode, što je bilo na sreću po nas.

Bilo je teško. Ne ponovilo se
Tadašnji načelnik Odeljenja za vanredne situacije i načelnik Okružnog štaba za vanredne situacije Aleksandar Stojković smatra da je bila loša odluka da u Šabac dođe načelnik Generalštaba Ljubiša Diković na čelo Štaba za vanredne situacije u Šapcu. Navodi da je bilo problema u komunikaciji, koordinaciji, sukobu, kao i odbijanju nadležnosti.

Aleksandar Stojković, Foto: Glas Podrinja


-Sektor za vanredne situacije je uradio ogroman posao. Ceo Okrug je bio pogođen poplavama, a bilo je ugroženijih opština od Šapca, pre svega Krupanj i Mali Zvornik. Nažalost, politika je umešala prste. Podigla se velika prašina oko Šapca. Dolazili su različiti inostrani predstavnici, ministri, pomoćnici ministara... Trebalo je i sve njih primiti i istovremeno biti na terenu. Stvorio se veliki problem i u noći kada je došlo nekoliko hiljada ljudi iz Beograda na nasipe u Šabac. Sve to je bilo nepotrebno, kaže Stojković.

Ističe da je velika sreća za čitav Okrug bila što su na čelu svih gradskih i opštinskih štabova bili ljudi sa velikim znanjem i iskustvom, koji su na tom mestu bili već godinama. Navodi i dobru saradnju sa tadašnjim predsednicima opština i gradonačelnicima.

-Bilo je teško. Ne ponovilo se. Oridski basen je najgore prošao, ljudi su evakuisani u škole, a i oridska crkva je dosta pomogla. Angažovali smo sve što smo imali, sve privatne čamce. Palo je do 280 do 650 litara kiše po kvadratnom metru. To je teško braniti. Nasipi su bili ugroženi na nekoliko mesta i stavljan je najlon da se ojača. Procene se bile da 90 odsto neće probiti, a do prelivanja je bilo još oko 30 centimetara. Da je nastavilo da pada ne znamo šta bi bilo, a da je nasip probijen voda bi stigla do drugog sprata. Tu bi bila nemoguća evakuacija, u pitanju su milioni kubika vode, objašnjava Stojković.

Foto: Glas Podrinja


Dodaje da je Šabac bio zaštićen do 715 centimetara, a da se voda zaustavila na 666. Prijavili su zvanično 665, navodno, ne zbog sujeverja. Međutim, voda je nakon toga počela da opada.

Minimalna šteta u datim okolnostima
Sa druge strane, Miloje Dragojević, direktor Poljoprivredne stručne savetodavne službe i tadašnji koordinator za poljoprivredu u Kriznom štabu ističe da je zahvaljujući tadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, načelniku Kriznog štaba dr Bobanu Birmančeviću i generalu Ljubiši Diković Šabac pretrpeo minimalnu štetu u datim okolnostima. Kaže da je na terenu vladala čelična disciplina, a da je teže od svakog posla bilo gledati u nebo iz kog je kiša neprestano padala.

Foto: Glas Podrinja


-Bilo, ne ponovilo se! Tadašnja gradska vlast nije imala nijednu lopatu, nijedan džak za pesak. Stigle su informacije sa terena da je nasip na Čevrntiji u jako lošem stanju. Uvedena je vanredna situacija u kojoj važe drugi zakoni. Za komandanta Kriznog štaba postavljen je dr Boban Birmančević koji je sve vodio hirurški precizno. Tokom noći je došao ogroman broj autobusa sa ljudima koji su bili spremni da pomognu. Trebalo ih je sve prihvatiti, ali već sutradan uspostavljena je organizacija svega. Sve se uozbiljilo dolaskom generala Dikovića, kog tokom svog tog vremena nismo videli ni umornog, ni pospanog. Kao čovek sa sela znao je koliko je ljudima bitna poljoprivreda, stočni fond. Država je tada pokazala svoju jačinu, a narod slogu. Nikome ništa nije bilo teško da radi u tim trenucima. Moja PSSS je radila danonoćno, zajedno sa Direkcijom za poljoprivredu Grada Šapca. Pokazalo se da imamo izuzetnu omladinu. Svaki minut je bio neizvestan, kiša je padala neprekidno, a voda nadolazila. Hvala svim građanima koji su se odazvali na poziv tadanjeg premijera Vučića i došli u Šabac, kaže Dragojević.

Miloje Dragojević, Foto: Glas Podrinja


Ostale su mu urezane slike straha, beznađa i očaja u očima ljudi koji su tokom par sati ostali bez svega stečenog.

-Pokušavali smo da radimo posao bez emocija, ali to je bilo nemoguće. Bilo je nepokretnih ljudi, bolesnih, gladnih i žednih. Sve im je bilo u vodi. Trebalo je svima pomoći. Brzo je počela da stiže pomoć koju je trebalo negde smestiti, a zatim i deliti. Stizala je hrana kako za ljude, tako i za životinje. Sve je trebalo evidentirati, koliko je dobijeno i koliko kome predato. Bilo je onih koji su pokušavali da zloupotrebe situaciju. Morali smo da uđemo u svako dvorište, vidimo kolika je šteta, kome šta od pomoći pripada. Tačno se znalo ko šta radi i sve je funkcionisalo besprekorno, navodi Dragojević.

Milijana Vraštanović iz Miokusa
Tih majskih dana kiša je padala u takvom intenzitetu, da se činilo kao da nikada neće prestati. Jednog jutra, odlazeći u drugi deo dvorišta videla sam vodu koja brzinom ulazi u dvorište. Činilo mi se da sanjam i obuzimao me je strah, nisam mogla da poverujem da je to stvarnost. Voda je samo nadolazila. Još veći strah u meni su budili alarmi za evakuaciju i sama pomisao da moram da odem iz svoje kuće. U selu je bilo poplavljeno 35 domaćinstava. Voda se zadržala oko dva meseca. Uz pomoć mnogih donacija, kao i pomoći našeg Grada, meštani su kroz duži vremenski period uspeli da saniraju štetu koja je pričinjena za vreme poplava.

Foto: Privatna arhiva


Vesna Tomić iz Ševarica
-Kako sam rodom iz Drenovca, a udata u Ševarice, svi moji su tih dana bili na nasipima. Strašno sam se plašila zbog svih koji su bili tamo. Znala sam da i, ukoliko dođe do probijanja nasipa, voda ne može doći do naše kuće, ali nisam smela ni da razmišljam šta bi se desilo sa svim tim, uglavnom mladim ljudima, koji su bili na nasipu. Moja braća su tamo i spavala. Bila sam kod kuće sa malom decom, bratovom ženom i njegovom decom. Selo je bilo pusto, kao tokom ratnog stanja. Svi muškarci su bili na liniji odbrane, a u selu su ostale žene sa decom. Nakon onoga što se desilo u Obrenovcu strah je bio još veći. Imam neke prijatelje tamo i nisam mogla ni da ih dobijem da vidim šta je sa njima. Pamtim i trenutak kada je vojska dolazila da pomogne, sve je tutnjalo dok su prolazili njihovi kamioni, a u praznom selu, sve je bilo još sablasnije.

Foto: Privatna arhiva


Ljubica Samurović iz Prnjavora
-Voda u dvorištu je tekla kao Drina. Srećom, nije nam ušla u kuću, ali jeste u pomoćne objekte. Podavili su nam se pilići, ali smo ovce uspeli da spasemo jer smo ih ranije premestili. Imali smo materijalnu štetu, ali ne toliku koliku su imale komšije kojima je voda bila i u kući i morali su sve da menjaju. Sin i muž su ćerku i mene traktorom prevezli kod mojih na drugi kraj Prnjavora. Voda se nije dugo zadržala, a nakon povlačenja ostalo dosta smeća. Najvažnije je da smo svi živi i zdravi ostali, ali stres je bio ogroman.


Ogroman broj stoke je stradao, sve posađeno po njivama bilo je uništeno. Seća se i životinja kojima je instinkt nepogrešivo pokazao kako da se bore za život.

-Kada je voda naišla u Miokusu telad su plivala po vodi, krave su same išle uz stepenice u potkrovlje. Krava spada sa stepenica, doplivava nazad i penje se ponovo. Nijedan pas nije nalajao na nas, a ušli smo u nebrojena dvorišta, seća se Miloje Dragojević.

Superćelijske oluje moguć problem
Zoran Zdravković, član Gradskog veća zadužen za bezbednost, navodi da je čitava dužina nasipa na Savi ponovo utvrđena. Regulisani su i vodotoci drugog reda, ali bi velike superćelijske oluje, mogle da naprave problem.

-Oko 120 kilometara nasipa, od Železničkog mosta na Savi, do Badovinaca je ponovo utvrđeno i tu ne bi trebalo da postoji opasnost od proboja. Nasipi su utvrđeni na nivou stogodišnjih poplava plus jedan metar. Tokom poslednje četiri godine uložili smo više od 80 miliona dinara samo u održavanje vodotokova drugog reda. Međutim u slučaju oluja koje bi donele veliku količinu padavina u kratkom roku mogao bi da nastane problem na vodotocima drugog reda, bez obzira na to koliko je urađeno. Od 2014. godine regulisano je 110 kilometara vodotokova drugog reda, očišćeni su, ponovo prokopani, urađeni su nasipi. Ipak smo prošle godine ponovo imali izlivanje kada je ogromna količina kiše pala na jednom mestu, navodi Zdravković.

Zoran Zdravković, Foto: Glas Podrinja


Rekonstruisan je i nasip na Savi od Mrđenovca do Šapca, kao i na Drini pored Prnjavora. Ponovo je uređen i nasip pored Zorke. Zdravković ističe da je sve urađeno zahvaljujući „Srbijavodama“ i sredstvima iz budžeta grada.

-Prednost u odnosu na 2014. godinu je i što sada imamo dobrovoljna vatrogasna društva. Pripadnici DVD-a „Grušić“ su prošle godine u svom selu izvlačili ljude zarobljene u automobilima, a potom i automobile sa poplavljenog puta. Kada se voda povukla raščišćavali su teren. Imamo i DVD „Prnjavor“, radimo na tome da formiramo jedan i u Posavotamnavi. Mnogo znači kada imamo obučene ljude u koje možemo da se pouzdamo. Sistem se još uvek gradi. Nažalost, godinama je urušavan. Te 2014. godine nije bilo ni pomena o jedinici civilne zaštite opšte namene. Startovali smo ne od nule, nego iz minusa, ali smo uspeli da oformimo jednu jednicu civilne zaštite specijalizovanu za zaštitu od požara i jednu specijalizovanu za zbrinjavanje. Takođe, imamo formirane jedinice radne obaveze pri javnim preduzećima, kao i obučene poverenike u svim mesnim zajednicama. Grad je omogućio i određeni broj radio stanica za lakšu komunikaciju na terenu, navodi Zdravković.

Foto: Glas Podrinja


Nakon povlačenja vode šteta je sanirana mesecima. Mnogi od onih koji su doživeli da im voda uđe u kuću ili dvorište i sada strahuju od svakih većih padavina.

Prošle godine Dumača se izlila iz svog korita, kao i neki potoci. Evakuisano je nekoliko domaćinstava u Gornjoj Vranjskoj. Situacija je bila daleko od one iz 2014. ali ljudi su se ponovo setili scena iz tog perioda.
M.M.

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa