30. maj 2024.30. maj 2024.
Foto: OVS

Foto: OVS

KIŠA PONOVO IZAZVALA HAOS NA ULICAMA GRADA

Kanalizacija rađena po standardima, kiše preobilne

Tokom obilnih kiša ulica Leonarda da Vinčija postane mini jezero, posebno kraj ulice i to je tako godinama. Mi zapravo ne znamo šta je problem. Šahtovi, podzemne vode, neadekvatna urbanizacija. Ono što znamo je da vode uvek kada pada više kiše ima, navodi stanarka jedne od zgrada u ulici Leonarda da Vinčija.Standardi projektovanja su prilagođavani, tako da kada dođe do rekonstrukcije vodovodna mreža će biti nešto drugačije rađena. Zbog roka trajanja u narednom periodu će morati da dođe do rekonstrukcije, jer je veliki deo kanalizacije u gradu rađen pre 40 i 50 godina, kaže Vraneš
Pljusak koji je prošle sedmice padao u Šapcu ponovo je izazvao poplavu u pojedinim ulicama. Podaci kažu da je palo 35 do 36 litara kiše po metru kvadratnom za veoma kratko vreme. Iznad 20 litara po metru kvadratnom pale se žuti i narandžasti meteo alarmi.

Postoji nekoliko tačaka u gradu u kojima često bude problema kada padne veća količina kiše. Najčešće po prestanku padavina u pomoć priteknu, ko drugi nego vatrogasci – spasioci. Ovoga puta vodu su svojim pumpama crpeli na više mesta, iz podrumskih prostora u ulicama Žike Popovića, Stevana Čalića, Cara Dušana, Vojvode Mišića, Đure Jakšića, Vidovdanskoj, Adama Lazarevića.

Foto: OVS


Dosta vode bilo je i u ulici Kralja Milutina i bočnim koje su na nju povezane.

-Tokom obilnih kiša ulica Leonarda da Vinčija postane mini jezero, posebno kraj ulice i to je tako godinama. Mogu slobodno da kažem i decenijama, jer živim u tom kraju već 20 godina. Voda po kolovozu problem je za vozače, ali kada onda uđe u podrume stanova, kuća, naravno da izaziva zabrinutost. Ne znam da li su komšije ikada kontaktirale nadležne povodom toga i da se problem reši, ako je moguće. Ono što znam je da vatrogasci su uvek dolazili kada je potrebno da crpe vodu. Mi zapravo ne znamo šta je problem. Šahtovi, podzemne vode, neadekvatna urbanizacija. Ono što znamo je da vode uvek kada pada više kiše ima, navodi stanarka jedne od zgrada u ulici Leonarda da Vinčija.

Direktor JKP “Vodovod” Šabac, Jovan Vraneš, Foto: Glas Podrinja


Direktora JKP „Vodovod“ Šabac Jovan Vraneš navodi da je kanalizacioni sistem u gradu projektovan po određenim standardima, ali da ogromnu količinu vode u kratkom vremenskom periodu ne može da primi.

Očigledno, situacija nakon jakih kiša će i dalje ostati problematična. Građanima jedino možemo da savetujemo da budemo strljivi i sačekaju da se nakon kiše voda povuče sa ulica


-Sistem ovako jaku kišu može da prima nekih 10 – 15 minuta, nakon toga se napuni i određeni delovi ulica ne mogu da se uliju u veće kolektore. Crpne stanice kada se uključe guraju vodu i iza crpne stanice pritisak je veći tako da voda iz bočnih ulica ne može da se ulije. Nakon prestanka kiše potrebno je sat do dva da se sistem isprazni i da primi tu vodu, navodi Vraneš.

Prema njegovim rečima kanalizacija se projektuje prema predviđanjima nekih prosečnih padavina. Međutim, poslednjih godina klima se menja i kiše umeju da budu sve obilnije.

Foto: OVS


-Standardi projektovanja su prilagođavani, tako da kada dođe do rekonstrukcije vodovodna mreža će biti nešto drugačije rađena. Zbog roka trajanja u narednom periodu će morati da dođe do rekonstrukcije, jer je veliki deo kanalizacije u gradu rađen pre 40 i 50 godina, kaže Vraneš.
Kada su u pitanju privatne kuće građani nešto mogu da urade i sami. Pre svega u podrumima ne bi smelo da bude mokrih čvorova, a oluci iz dvorišta ne treba da se povezuju na javnu kanalizaciju.

Problem vlažnih maramica
Još jedan od problema je i što ljudi u kanalizaciju bacaju svakakav otpad koji je namenjen za kontejnere: od kiselog kupusa, do svinjskih glava. Svakako, ovo dovodi do začepljavanja i bržeg punjenja kanalizacionog sistema.
-Vlažne maramice su jedan od najvećih tehničkih problema na crpnim stanicama. One ne mogu da se pokidaju i lepe se za rešetke koje su postavljene da zadržavaju otpad da ne uđe u pumpe. Na svakoj crpnoj stanici imamo kontejnere koji se pune ovim otpadom. Vlažne maramice u reakcije sa masnoćom iz kanalizacije postaju tvrde kao kamen. Nekada moraju ručno da se skidaju sa rešataka. Postoji ukupno 26 crpnih stanica u gradu i sve se redovno obilaze i čiste, objašnjava Vraneš.


-Ne bi trebalo imati bilo kakve instalacije i mokre čvorove ispod nivoa ulice, jer se u slučaju kiše kanalizacije puni i to se izliva. Poslednjih godina takvi slučajevi ne mogu ni da se priključe na kanalizaciju. Takođe, svako u svom dvorištu treba da reši problem kiše, a ne da oluke povezuje na javnu kanalizaciju. Urbanistički parametnri podrazumevaju koji procenat dvorišta mora da bude travnat, baš zbog toga da bi mogao da upija kišu, navodi Vraneš.

Foto: OVS


Očigledno, situacija nakon jakih kiša će i dalje ostati problematična. Građanima jedino možemo da savetujemo da budemo strljivi i sačekaju da se nakon kiše voda povuče sa ulica.
M.M.

Najnoviji broj

11. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa