Otvoreni za promene u borbi za otvorenije društvo

Peta mobilnost u okviru međunarodnog Erasmus+ projekta realizovana je od 15. do 18. maja posetom gradu Tekučiju na istoku Rumunije, 200 kilometara od granice sa Moldavijom. Domaćin gostima iz Osnovne škole za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom „Sveti Sava“, nosiocu projekta skraćenog naziva „From disability to visibility“, bila je škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju Konstantin Paunesku, partner na projektu.

Foto: Privatna arhiva

Primeri dobre prakse
-Posetili smo školu, upoznali su nas sa organizacionom strukturom, pokazali svoje učionice. Kolege i učenici bili su gostoljubivi, naši đaci, zajedno sa svojim roditeljima, dočekani su sa radošću, poslužili su nas njihovim tradicionalnim poslasticama. Nakon posete školi otišli smo u gradski muzej, gde nas je dočekao gradonačelnik i otvorio debatu „Integracija dece u nepovoljnom položaju, između smisla i realnosti, sa primerima dobre prakse u Rumuniji i Evropi“. Čuli smo prezentacije njihovih učitelja u redovnim školama i izazove sa kojima se susreću, kada u razredu imaju dete kojem treba obezbediti drugačije mogućnosti za zadovoljenje potreba. U njihovom obrazovnom sistemu pozitivan je odnos prema deci sa smetnjama u razvoju i učitelji ulažu velike napore da njihove potrebe zadovolje i učine ih ravnopravnim članovima društva. Imaju podršku vlade na svim nivoima obrazovanja, kao i saradnju sa verskim humanitarnim organizacijama- istakla je koordinatorka projekta Aleksandra Vuković Kurdulić iz OŠ „Sveti Sava“.

Foto: Privatna arhiva

Tokom kratke pauze, na iznenađenje svih, nastupila je lokalna plesna grupa, a učenici su uzeli aktivno učešće i pridružili se plesačima u igri.

-Nastavili smo sa sesijom pitanja i odgovora „Kako mogu da utičem na zajednicu da bude otvorenija“. Družili smo se sa partnerima iz Rumunije (grad Vlča), Italije, Grčke, a zatim smo se vratili u gradski muzej gde su učenici izveli performans „Ja sam jedinstven, drugačiji“ u saradnji sa volonterima, mladim studentima pedagogije. Posetili smo pravoslavnu crkvu u centru grada i u gradskom parku imali likovne i muzičke radionice za decu, u kojima je učestvovao i tamošnji pokret izviđača sa decom mlađeg školskog uzrasta. Naši đaci igrali su i pratili plesne korake vršnjaka. U igri su bile zastupljene tradicionalne i popularne kompozicije- podvukla je ona.

Realizovane su i praktične inkluzivne aktivnosti kroz umetnost, budući da se muzika i crtanje koriste kao terapijski benefiti kod dece koja imaju smanjene mogućnosti.

Foto: Privatna arhiva

„Aprilska“ Rumunija- Raznoliki sadržaji
Prva mobilnost u Rumuniju realizovana je od 23. do 26. aprila u mestu Salatrucel.
-U hotelu smo imali privilegiju da uživamo u bazenu ispunjenom termalnim vodama, tako je to za decu bilo pravo uživanje. Išli smo i u obilazak škole koja je inkluzivna i upisuje i decu sa smetnjama u razvoju. Pošto je to bilo pred Uskrs, šarali smo jaja, drvena jaja, dekupaž sa varjačama, pravili suvenire, pa smo na kraju svi dobili lepu uspomenu. Obilazili smo manastire koji su baš posećeni i deci je to prijalo. Obišli smo rudnik soli, ali je to nešto nesvakidašnje, budući da ima i ogromne tunele, prostor za odbojku, tobogan na naduvavanje, što deca najviše vole. U lepom, ograđenom delu gde imaju tobogančići, lopatice, umesto peska bila je so, a bile su i tramboline. Sve je podređeno tome da se deca što više tu zadrže i udišu slani vazduh- rekla je Brankica Trkulja Nikolić.
Sin Jovan sa kojim je putovala je treći razred i ima autizam i problem sa sluhom. Do sada je imao samo iskustva putovanja na kraćim relacijama.
-Uživao je u svemu, smeštaju, sobi. Inače ima problem sa spavanjem, što tamo nije bio slučaj. Kada smo krenuli, samo je gledao kroz prozor i ništa drugo ga nije interesovalo. Posebno je značajno što smo obišli i redovnu školu, gde su nam priredili prijem u narodnim nošnjama, pevali pesmice. Posetili smo i udruženje dece sa autizmom gde su nam pokazali kakve su mogućnosti rada sa njima, prošao je i poligon sa spravama. To je inkluzivni boravak, gde su deca tipičnog razvoja, ali su uključena i deca sa autizmom i to je bilo jako lepo i zanimljivo iskustvo. Rado gledam te slike i razmišljam o tim iskustvima. Lepo je uveriti se da i sa našom decom može da se putuje. Posebno nam je značila dobra atmosfera, druženje i razumevanje saputnika i domaćina- podvukla je.
Marija Gajić išla je u Rumuniju sa šestogodišnjim sinom Nemanjom Antonićem koji je predškolac. Kaže da mu je putovanje prijalo.
-Značilo mu je mnogo, video je neko novo društvo, bio u novoj sredini. On je dete koje istražuje, privlače ga nova iskustva. Zanimalo ga je baš iz tog razloga što nije kao kod nas već nešto sasvim drugačije. Uvek mnogo znači kad ima nešto novo da se vidi i čuje, stekne se drugo iskustvo. Meni se najviše svidelo što u udruženje dolaze i deca koja nemaju smetnje da budu zajedno sa decom koja imaju smetnje. Opremljeniji su i kadrovski i prostorno i sigurno da to znači za decu- istakla je Gajićeva.

Značaj svakog pojedinca
-Jedna grupa dece pravila je mozaik od štampanih bojanki, svako dete je bojilo svoj deo rada, a na kraju su sastavili veliki mozaik, gde su istakli značaj i doprinos svakog pojedinca, značaj svake karike u lancu. Takođe, ekološki osvećena deca su bojila i ukrašavala kamenčiće (prirodne materijale) prirodnim bojama i time dali doprinos uspešnoj realizaciji likovne radionice. Svi učesnici radionice dobili su simbolične poklone i slatkiše. U manastiru Bucumeni okupili smo se gostima iz Rumunije, Italije, Grčke i Srbije. Upoznali su nas sa kulturno- istorijskim obeležjima tog kraja. Posetili smo rekreativni centar Zaga- zaga. Po povratku je usledila podela sertifikata, sumiranje utisaka i razmena iskustava- ispričala je Vuković Kurdulić.

„Majska“ Rumunija- Mogućnosti postoje, treba ih iskoristiti
Brankica Došenović sa sinom Mihailom išla je u Makedoniju, a sada i u Rumuniju u okviru druge mobilnosti.
-Iskustva su različita, različiti su osećaji kada se putuje u dve različite države. Ljudi su gostoprimljivi, ljubazni, dočekali su nas sa puno ljubavi. Zaposleni u specijalnoj školi su imali dosta razumevanja. Deci su prilazili na drugačiji način nego u Makedoniji, jer je tamo ipak redovna škola. Zajedničko im je da su i jedni i drugi bili puni ljubavi, pažnje i razumevanja za takvu decu. Samim tim što smo otišli na to drugo putovanje dostigli smo neku veću granicu, „probili smo led“ u situaciji putovanja. On je bio zadovoljan, što je meni bilo najvažnije, da vidim da mu prija promena, da upozna druge ljude, iako ih ne razume, ali oseća njihovu toplinu. Mesto je takođe lepo, škola savremena. U Gradskoj kući smo imali predavanje o načinu kako oni uče, rade, kako se ophode prema toj deci, kako roditelji funkcionišu, slušali smo o tome da deca sa smetnjama mogu da napreduju mnogo i budu visokoobrazovana- navela je i dodala da je bilo mnogo aktivnosti u kojima je uživao.
-Njemu je bio najzanimljiviji ples, jer voli da igra i voli muziku. To mu je najviše dalo energiju, sreću, radost. Bolje je kad je veća grupa dece, znaju se i veću saradnju imaju. Meni je jako veliko zadovoljstvo i čast što sam imala priliku da vidim Makedoniju, Rumuniju, vidim kako ti roditelji sa takvom decom tamo žive, kakav im je životni ritam. Svi mi roditelji tražimo pravi izbor za njih i verujemo da ćemo u tome uspeti. To je test i za njih i za nas, da sami sebe testiramo koliko smo spremni da im pomognemo da idu dalje i dostignu svoj cilj u životu, da budu samostalni- istakla je Došenovićeva.
Maja Martić putovala je sa ćerkom Lenom koja pohađa četvrti razred.
-Bili smo i u Grčkoj, a pošto su neki roditelji odustali od Rumunije, pozvali su nas iz škole i rado smo se odlučili da ponovo idemo na putovanje. Bilo je mnogo lepo, obilazili smo razna mesta, među njima i nacionalni park. Put jeste trajao 16 sati, ali nije bio toliko naporan, pravili smo pauze. To je mesto baš do granice sa Moldavijom, gradić Tekuči, videli smo zanimljive predele, prelazili smo Karpate, što je jako lepo videti. Deca su rado učestvovala u aktivnostima u školi, igrama... Aleksandra i osoblje škole su se prema nama ponašali kao da smo porodica. Deca tamo imaju slične probleme, a našoj deci je značilo da budu sa decom sličnom njima. Žao mi je što još uvek ima mnogo predrasuda prema našoj deci i što se isključuju iz društva. Deca sa smetnjama u razvoju su nešto promenila u ovom svetu i zato verujem da će i ona biti sposobna da nađe svoj put- podvukla je Martićeva.

Foto: Privatna arhiva

Tanja Mijatović, defektolog u nastavi u OŠ „Sveti Sava“ istakla je značaj putovanja.

-Zajedno smo pisali projekat, ali tako smo pravili raspored da uvek neko drugi putuje sa Aleksandrom i roditeljima. Za roditelje i decu je to bilo značajno, zato što je uglavnom većina njih malo putovala, imali su male mogućnosti da napuste Srbiju. Nama je bilo značajno zato što smo mogli da vidimo kako rade zemlje u okruženju i kakvu podršku imaju njihova deca sa smetnjama u razvoju u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sistemu i da mi unapredimo rad u našoj školi gledajući kako oni primenjuju neke metode, šta koriste u radu i kako su im škole opremljene. U Rumuniji konkretno nema neke velike razlike u odnosu na Srbiju. Još uvek imaju specijalne škole i obrazovanje se odvija i u redovnim školama u zavisnosti od želje roditelja- objasnila je Mijatovićeva.