Proizvodnja lekovitog korena Omana na našim poljima

Poreklo omana (Inula helenium L.) je iz srednje Azije kod nas dosta rasprostranjen. Ima ga kako u ravnicama tako i u brdsko planinskim krajevima najčešće na utrinskim površinama. Sabijena utrinska zemljišta imaju malu eksploataciju ekonomski neisplativu proizvodnju. Kako su lekovita svojstva ove biljke sve poznatija počinje plantažna proizvodnja. Dosta se gaji u Nemačkoj, Austriji, Belgiji i mnogim drugim zemljama.

Oman je višegodišnja zeljasta biljka, jakog zadebljalog korena, u prvoj godini razvija lisnu rozetu dosta krupnog lišća, početkom druge godine kao i naredih godina pojavljuju se cvetonosne stabljike, visine i do 2 metra. Na kraju svake grane završava se cvetnom glavicom žute boje. Biljka počinje sa cvetanjem u drugoj godini u julu i avgustu. Seme je jako loše klijavosti, neka isptivanja su pokazala da seme staro 6 godina gubi klijavost preko 50 posto.

Koren ima visok sadržaj etarskih ulja 1,5-3 %. Najviše ima inulina, koji u jesenjim mesecima koren ima i do 45 %. Takođe koren ima i laktone gorkog ukusa, triterpene, smole i etarska ulja bogata kanforom i još dosta toga.

U svojoj postojbini pa i kod nas cenjen zbog brojnih lekovitih svojstava:
1. U poboljšanju cirkulacije
2. Olakšava iskašljavanje gustog bronhijalnog sadržaja.
3. Srestvo za brže zarastanje preloma kostiji ( spolja)
4. Oporavak mišića

Veliki je spektar bolesti gde se razni oblici lekovitih smeša ( čajevi, masti, tinkture) koriste u humanoj medicini.

Sveži listovi omana primenjuju se za zarastanje rane i vlažnih ekcema. Koren se stavljao na žar kao odbrana od komaraca i td.

Kako je potražnja veća počelo je plantažno uzgajanje, pa se i tehnologija proizvodnje iz ekstenzivne prevodi itezivnu.

Kako je koren cilj same proizvodnje, za gajenje omana najpogodnija su duboka, plodna zemljišta sa dobrim fizičko hemijskim osobinama. Može se gajiti i na peskovitim terenima uz obezbeđeno navodnjavanje. Kao višegodišnja biljka dobro podnosi niske temperature, pa u našim krajevima prezimljava bez oštećenja. Koren jako moćan, dobro podnose sušu i gajenje bez navodnjavanja.

Foto: Pixabay

Dobri pred usevi su strnine koje rano napuštaju parcelu, kako bi se osnovnom obradom stvorili što bolji uslovi za razvoj i rast korena. Na zakorovljenim parcelama poželjna su plitka oranja kako bi inicirali korove i smanlili potencijal korovskih biljaka. Preporuka je obrada zemljišta više puta leti i u toku jeseni kako bi se smanjio potencijal korovskog bilja.

Osnovno đubrenje treba zaorati jesenjim dubokim oranjemi to u skladu sa analizom plodnosti zemljišta. Najčešće se primenjuje 100-140 kg/ha N, 80-100 kg/ha P i 100-120 kg/ha K. Prihrana Azotom u fazi intezivnog formirana lisne rozete. Sitno strukturalna meka zemljišta dobro obezbeđena makroelementima, obezbeđena organskom materijom duboko akumuliranom vlagom dobar uslov visoko prinosne proizvodnje.

Podizanje plantaže omana može se obaviti na dva načina:
1. Iz semena-ređe
2. Deljenjem starih biljaka

Semenom je uobičajeno razmnožavanje ako se podižu veće površine. Setva iz semena se izvodi u lejama ili direktnom setvom na stalno mesto. Nicanje sitnog semena zahteva česta zalivanja kako bi procenat niklih biljaka bio dobar. Najčešće se setva izvodi u pripremljenim lejama velikog procenta organske materije. Setva se izvodi početkom jula, na ovaj način sadnice za rasađivanje budu spremne za rasađivanje u oktobaru - novembru mesecu. Poželjno je rasađivati posle jesenjih kiša ili obezbediti navodnjavanje posađenog rasada. Po m² leje ide 2 gr semena od 1 m leje može se dobiti 300-400 sadnica. Za 1 ha potrebno 50.000 hiljada sadnica ili 150-200 metara leja.

Za razmnožavanje deljenjem koristimo biljke stare 2-3 godine. Po skidanju starog lišća podeli se glava korena, tako da deo glave ima deo korena sa izdankom. Vađenje i pripremanje za sadnju najčešće se radi krajem oktobra i novembra meseca. Na površini pripremljenoj za sadnju otvaraju se brazde dubine 10-12 cm i 30 cm u pravcu reda, međurednog razmaka 60-70 cm. Međuredni razmak se prilagođava mehanizaciji za međurednu kultivaciju kako bi borba sa korovima bila lakša. Malčiranjem međurednih površina smanjujemo gubitke vlage i broj izniklih korova. Najbrža i uspešnija sadnja je od starih podeljenih biljaka gde se već u prvoj godini formira jaka lisna rozeta koja daje dobar jak koren zbog čijih estarskih ulja i gajimo oman.

Kod sadnje u jesen potrebno je prolećno međuredno kultiviranje odnosno borba sa korovskim biljkama. Naročito je ova mera važna na zasejanim poljima direktnom setvom omogućiti mladim biljkama da se brzo razviju. Nikle biljke se do juna razviju toliko da pokriju međuredne površine i uguše korove. U toku maja treba izvršiti prihranu azotom i to đubrivima amonijačno-nitratnoj formi 200-250 kg/ha u zavisnosti od urađene analize plodnosti tla.

Oman zahvaljujući moćnom korenu dobro podnosi sušu ali na lakšim peskovitim zemljištima, u jakim sušnim periodima leta bolje efekte daje i navodnjavanje. Kako je kod nas sve više izražena neujednačena raspodela vodenog taloga pitanje je do kad se ova proizvodnja ići u uslovima nenavodnjavanja.

Vađenje, odnosno berba omana radi se u punoj tehnološkoj zrelosti odnosno krajem jeseni druge vegetacione sezone. To je vreme kad se u korenu nalazi najviše etarskih ulja i drugih lekovitih supstanci. Vađenje je uslovljeno vremnom sadnje sadnica, jesenja sadnja daje bolje primanje kao i brže razvijanje lisne mase u proleće. To je dobar uslov za razvoj korena,što veća masa u drugoj godini veća dobit.

Sušenje, zbog jake hidroskopnosti sklono je buđanju. Preporuka sušenje na 60° na 13 % vlage, pakovanje u polietilenske vreće a potom u višeslojne natron vreće. Sušenjem se od 3 kg sirovog korena dobije kilogram suvog.

Razvrstava se u dve klase po propisu J U S E.B3. 094 :
Klasira se po količini etarskog ulja 1-2 %, veličini korena, primesama drugih delova biljke itd.
Na tržištu može se naći sadni materijal, pojedine kuće koje se bave doradom su spremne da ponude ugovore o otkupu proizvodnje korena. Prošlogodišnje cene za kilogram 80-100 din/kg,prosečna masa porena oko 800 gr. Kako je plodored vrlo bitan u svim ratarskim proizvodnjama ovo je jedna od kultura koja se može uvesti. Isplativost može biti dobra, početi sa manjim povešinama uspeh će biti. Za detalje same proizvodnje i dodatna pitanja uvek na raspolaganju.