EKONOMSKI PROBLEMI U SRBIJI
Veliki broj ekonomskih analitičara u Srbiji danas neprekidno ponavlja da je za izlazak iz krize neophodno promeniti privredni ambijent, popraviti poslovno okruženje, sprovesti institucionalne i strukturne reforme. Saveti se dalje nastavljaju preporukama da je potrebno povećati izvoz i priliv stranih investicija
Ove preporuke se mogu uputiti gotovo svim državama u svetu, pa se veoma lako može postati i međunarodno priznati ekspert za ekonomiju. Analitičari, koje uopšte ne interesuje realno činjenično stanje u privredi, imaju svoje istaknuto mesto u državi. Izlaskom iz svoje naučne sfere i popunjavanjem medijskog prostora jalovim teorijama i apstraktnim izrazima, oni čine lošu uslugu i sebi, i društvu. Ako žele da budu od koristi, analitičari koji se bave ekonomskim problemima moraju ukazivati na greške ekonomskog sistema, moraju ih identifikovati do detalja, objasniti mehanizme koji su Srbiju uveli u ovu krizu, davati konkretne predloge kako da se te greške otklone i predložiti mere za oporavak privrednog sistema.
Trošenje deviznih rezervi se događa u periodu pogoršavanja platnog bilansa izazvanog višegodišnjim rastom trgovinskog deficita. NBS ne sme dozvoliti sasvim slobodno formiranje dinara na deviznom tržištu. Neophodno je izvršiti brzu depresijaciju dinara, tako što se mora odrediti ravnotežni kurs, a odmah zatim odrediti i zona u kojoj će se taj kurs braniti od špekulativnih napada. Depresijacija ili pad vrednosti dinara dovela bi do situacije da banke moraju da otpisuju deo potraživanja i reprogramiraju kredite privredi i građanima. Određeni broj preduzeća bi otišao u stečaj, ali bi se stvorili uslovi da ostatak privrede preživi. Banke bi gotovo sigurno imale velike gubitke, koje bi država morala delom da sanira, ali bi teret sanacije bio podeljen na banke, dužnike i državu. Bez ovakve sanacije, postoji velika šansa da propadnu i oni koji su se mogli spasiti. Po mome mišljenju ovaj process bi trebalo ubrzati, jer se od njega ne može pobeći. Ako se ove teške i bolne mere, koje su godinama odlagane, ne sprovedu, cena njihovog ne sprovođenja u budućnosti biće daleko veća.
Ove preporuke se mogu uputiti gotovo svim državama u svetu, pa se veoma lako može postati i međunarodno priznati ekspert za ekonomiju. Analitičari, koje uopšte ne interesuje realno činjenično stanje u privredi, imaju svoje istaknuto mesto u državi. Izlaskom iz svoje naučne sfere i popunjavanjem medijskog prostora jalovim teorijama i apstraktnim izrazima, oni čine lošu uslugu i sebi, i društvu. Ako žele da budu od koristi, analitičari koji se bave ekonomskim problemima moraju ukazivati na greške ekonomskog sistema, moraju ih identifikovati do detalja, objasniti mehanizme koji su Srbiju uveli u ovu krizu, davati konkretne predloge kako da se te greške otklone i predložiti mere za oporavak privrednog sistema.
Trošenje deviznih rezervi se događa u periodu pogoršavanja platnog bilansa izazvanog višegodišnjim rastom trgovinskog deficita. NBS ne sme dozvoliti sasvim slobodno formiranje dinara na deviznom tržištu. Neophodno je izvršiti brzu depresijaciju dinara, tako što se mora odrediti ravnotežni kurs, a odmah zatim odrediti i zona u kojoj će se taj kurs braniti od špekulativnih napada. Depresijacija ili pad vrednosti dinara dovela bi do situacije da banke moraju da otpisuju deo potraživanja i reprogramiraju kredite privredi i građanima. Određeni broj preduzeća bi otišao u stečaj, ali bi se stvorili uslovi da ostatak privrede preživi. Banke bi gotovo sigurno imale velike gubitke, koje bi država morala delom da sanira, ali bi teret sanacije bio podeljen na banke, dužnike i državu. Bez ovakve sanacije, postoji velika šansa da propadnu i oni koji su se mogli spasiti. Po mome mišljenju ovaj process bi trebalo ubrzati, jer se od njega ne može pobeći. Ako se ove teške i bolne mere, koje su godinama odlagane, ne sprovedu, cena njihovog ne sprovođenja u budućnosti biće daleko veća.
Najnoviji broj
18. april 2024.
