Foto: "Glas Podrinja"
NA DONjOŠORSKOM GROBLjU OBELEŽEN 23. OKTOBAR
80 godina slobode
Vence na spomenik žrtvama fašizma položili su predstavnici Vojske Srbije, Grada Šapca, Mačvanskog upravnog okrga, SUBNOR Šapca, Sremske Mitrovice, Loznice, Laćarka, Krupnja, Gradski odbori Socijalističke partije Srbije Šapca i Rume, Vojni penzioneri Šapca, Rezerne vojne starešine
Svečanim programom na Donjošorskom groblju prošlog četvrtka obeležena je 80. godišnjica oslobođenja Šapca. Jubileju je prisustvu veliki broj građana, predstavnika udruženja koja baštine narodnooslobodilačke tekovine, kao i predstavnika Gradske uprave, javnih preduzeća, ustanova.
Vence na spomenik žrtvama fašizma položili su predstavnici Vojske Srbije, Grada Šapca, Mačvanskog upravnog okrga, SUBNOR Šapca, Sremske Mitrovice, Loznice, Laćarka, Krupnja, Gradski odbori Socijalističke partije Srbije Šapca i Rume, Vojni penzioneri Šapca, Rezerne vojne starešine.
-Došao je veliki broj poštovaoca svega što su naši preci uradili da bismo danas živeli u miru i slobodi. To je imperativ i nešto što je bitno za čitav svet. Živimo teškom vremenu, velika su žarišta ratna i razaranja i u Evropi i širom sveta. Siguran sam da ćemo mudrom politikom rukovodstva Srbije izbeći to i očuvati mir i slobodu koju su nam naši preci ostavili u amanet. Pre samo nekoliko dana Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno Vlada Republike Srbije je dala priznanja svima koji su bili borci u poslednjem ratu i posthumno odlikovala žrve tog rata. Sve što su naši preci izvojevali je na nama da sačuvamo i mi se trudimo da naša borba bude u standardu građana, u sportskim rezultatima, ekonomskom napretku, izgradnji bolnica, puta, pruga, mostova, škola, vrtića. Kultura sećanja koju Grad Šabac neguje je trajna vrednost. Sećamo se onih koji su dali svoje živote i učestvovali u borbama u Drugom svetskom ratu, ali sećamo se i Prvog svetskog rata kada su takođe u ovom gradu bila ogromna razaranja i žrtve. Mi ćemo se truditi da mudrom državnom politikom budemo oni koji će za mir i slobodu razgovarati do beskonačnosti samo da nikada ne uđemo u ratne sukobe, rekao je gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić.
Predstavnici SUBNOR-a podsetili su na dane oslobođenja. Glumac Dušan Simić govorio je odlomke iz Dnevnika prote Grigorija Babovića.
Podsećanje na dan oslobođenja
Predsednik SUBOR-a Šabac Živorad Petković podsetio je okupljene da su na ovaj dan, pre 80 godina, partizanske jedinice Narodno oslobodilačke vojske, Šeste ličke i delovi Prve proleterske, umarširale u grad, na čelu sa komandantom Mirkom Lukačem i Šapčaninom Miloradom Šarićem, dok je u grad prvi na konju ušao Lozničanin Miša Majstorović.
-Šapčani su ispratili Nemce sa 17.000 vekni hleba, koje su, u strahu od nasilja, morali pripremiti. Tada je Šabac bio pod upravom Nemaca, Ljotića, i Nedića i drugih kvislinga i oni su grad napustili. Tog dana, 23. oktobra 1944. godine građani Šapca , koji su više od četiri godine trpeli sistemski teror, konačno su doživeli slobodu, rekao je, između ostalog, u svom govoru Živorad Petković.
-Šabac je u Drugom svetskom ratu, prema broju stanovnika, dao možda i najveći broj žrtava. Više od 5.000 poginulih u gradu koji je u tom vreme imao samo oko 10.000 stanovnika, dakle polovina, što boraca, što streljanih žrtava. Nalazimo se na humkama gde su pohranjene kosti 3.500 Šapčana, što je impozantan broj i za veće gradove. Naša dužnost i obaveza je da se odužimo tim ljudima za to što su dali živote za slobodu koju mi danas uživamo, rekao je zamenik predsednika SUBNOR-a Šabac Vladimir Ninković.
Vence na spomenik žrtvama fašizma položili su predstavnici Vojske Srbije, Grada Šapca, Mačvanskog upravnog okrga, SUBNOR Šapca, Sremske Mitrovice, Loznice, Laćarka, Krupnja, Gradski odbori Socijalističke partije Srbije Šapca i Rume, Vojni penzioneri Šapca, Rezerne vojne starešine.
-Došao je veliki broj poštovaoca svega što su naši preci uradili da bismo danas živeli u miru i slobodi. To je imperativ i nešto što je bitno za čitav svet. Živimo teškom vremenu, velika su žarišta ratna i razaranja i u Evropi i širom sveta. Siguran sam da ćemo mudrom politikom rukovodstva Srbije izbeći to i očuvati mir i slobodu koju su nam naši preci ostavili u amanet. Pre samo nekoliko dana Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno Vlada Republike Srbije je dala priznanja svima koji su bili borci u poslednjem ratu i posthumno odlikovala žrve tog rata. Sve što su naši preci izvojevali je na nama da sačuvamo i mi se trudimo da naša borba bude u standardu građana, u sportskim rezultatima, ekonomskom napretku, izgradnji bolnica, puta, pruga, mostova, škola, vrtića. Kultura sećanja koju Grad Šabac neguje je trajna vrednost. Sećamo se onih koji su dali svoje živote i učestvovali u borbama u Drugom svetskom ratu, ali sećamo se i Prvog svetskog rata kada su takođe u ovom gradu bila ogromna razaranja i žrtve. Mi ćemo se truditi da mudrom državnom politikom budemo oni koji će za mir i slobodu razgovarati do beskonačnosti samo da nikada ne uđemo u ratne sukobe, rekao je gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić.
Predstavnici SUBNOR-a podsetili su na dane oslobođenja. Glumac Dušan Simić govorio je odlomke iz Dnevnika prote Grigorija Babovića.
Predsednik SUBOR-a Šabac Živorad Petković podsetio je okupljene da su na ovaj dan, pre 80 godina, partizanske jedinice Narodno oslobodilačke vojske, Šeste ličke i delovi Prve proleterske, umarširale u grad, na čelu sa komandantom Mirkom Lukačem i Šapčaninom Miloradom Šarićem, dok je u grad prvi na konju ušao Lozničanin Miša Majstorović.
-Šapčani su ispratili Nemce sa 17.000 vekni hleba, koje su, u strahu od nasilja, morali pripremiti. Tada je Šabac bio pod upravom Nemaca, Ljotića, i Nedića i drugih kvislinga i oni su grad napustili. Tog dana, 23. oktobra 1944. godine građani Šapca , koji su više od četiri godine trpeli sistemski teror, konačno su doživeli slobodu, rekao je, između ostalog, u svom govoru Živorad Petković.
-Šabac je u Drugom svetskom ratu, prema broju stanovnika, dao možda i najveći broj žrtava. Više od 5.000 poginulih u gradu koji je u tom vreme imao samo oko 10.000 stanovnika, dakle polovina, što boraca, što streljanih žrtava. Nalazimo se na humkama gde su pohranjene kosti 3.500 Šapčana, što je impozantan broj i za veće gradove. Naša dužnost i obaveza je da se odužimo tim ljudima za to što su dali živote za slobodu koju mi danas uživamo, rekao je zamenik predsednika SUBNOR-a Šabac Vladimir Ninković.
M.M.
Najnoviji broj
5. decembar 2024.