Istorija Slepčevića pretočena u knjigu

Diplomirani pravnik Aleksandar Nešković iz Slepčevića od školski dana gaji pasiju prema literarnom stvaralaštvu. Ljubav prema lepoj pisanoj reči, zavičaju i istoriji objedinio je u monografiji o starom Slepčeviću. U planu je da knjiga bude objavljena u dva toma, a hronološki bi pratila period od osnivanja naselja do kraja Drugog svetskog rata.

Foto: Privatna arhiva

-Od detinjstva sam od majke slušao priče o njenom rodnom mestu. Interesovanje za istoriju ovog kraja, pre svega Slepčevića probudilo se u meni sa odlsakom na školovanje u Beograd. Nekoliko godina bavio sam se itraživačkim radom, te sam kroz istraživanje u arhivima došao do važnih podataka iz prošlosti sela. Bazirao sam se na period od 1775, tj. od osnivanja naselja do 1875. godine (Nevesinjske puške). Planirano je da to bude prvi tom, a drugi tom knjige bi obuhvatao razdoblje od 1875. do 1945. godine. Ova vremenska podela nije slučajna, jer tu te godine prekretnice u istoriji – pojašnjava Aleksandar Nešković i dodaje da su u monografiji zabeležena imena svih porodica koje su osnovale Slepčević.

-Značajan broj familija se doselio iz krajeva preko Drine pretežno crnogorsko-hercegovačkog. Ove porodice su pretežno naselile Mačvu. Kada govorimo o Slepčeviću oko 200 porodica sam pomenuo u knjizi koje su deo istorije sela. Trudio sam se da pronađem fotografije porodica kako bih ilustrovao tekst i kako bi čitaoci imali i vizuelni uvid – kaže Nešković napominjući da je najstarija fotografija nastala sredinom 19. veka i pripada porodici Karić.

-Brajići, Savići, Glišići i Marići su okosnica sela početkom 20. veka. U osnivanju značajnu ulogu odigrali su Komanovići, Karići i Katići. To su bogate stare familije. Moram da napomenem da je porodica Ćatić (Milosavljević) uvek imala jednu ili dve kuće tokom istorije, no uživala je veliki ugled.

Foto: Privatna arhiva

Vredni istorijski izvori
Istraživanje je zasnovao na proučavanju građe arhiva, crkvene građe, ličnih arhiva, seoska groblja i sećanja meštana.

-Koristio sam turske deftere (popise). Oni su značajni za istoriju stanovništva. Dokument iz 1834. godine je prvi popis lica starijih od sedam godina koji plaćaju harač i poreskih obveznika, odnosno oženjenih muškaraca kod nas. Popis iz 1863. godine dao je najznačajnije podatke o Slepčeviću. Takođe, koristio sam i dostupnu austrijsku građu. Moram da naglasim da je istraživanje građe veoma mukotrpan posao koji traži vreme. Trudio sam se da prikupim i zabeležim što više podataka, sećanja i na tome sam zahvalan svim starijim meštanima koji su dali svoj doprinos. Pokušao sam da sve dokumentujem izvorima i potvrdim ono što je navedeno.

Od detinjstva sam od majke slušao priče o njenom rodnom mestu. Interesovanje za istoriju ovog kraja,
pre svega Slepčevića probudilo se u meni sa odlsakom na školovanje u Beograd

Nova saznanja i spoznaje mogu biti značajna budućim istraživačima, meštanima Mačve, Šapca da saznaju više o svom poreklu. Autor ističe da ima antropološki pristup.

-Knjiga nije politički obojena i trudio sam se da pokažem migracije stanovništva. Mogu slobodno reći da ima antropološki karakter. Želim da ohrabrim, inspirišem i druge da se bave sličnim temama i istražuju. Mogu saznati interesantne činjenice o svom poreklu, precima. Interesantan je crkveni život u Slepčeviću, ali i postojanje škole već 1871. godine. Ovo pokazuje da je to veoma živo mesto sa bogatom istorijom. Čak se i ime vezuje za slepog sveštenika.

Knjiga u pripremi
Aleksandar se po završetku školovanja vratio u majčin rodni kraj gde je zasnovao porodicu. Veruje da bez beleženja prošlosti nema budućnosti.

-Treba da poznajemo svoju istoriju, ali i da ona bude dostupna mladima kako bi kasnije prenosili priče na svoje potomke i sačuvali od zaborava. Knjiga je u pripremi, te bih pozvao sve one koji su u mogućnosti i žele da pomognu, to mogu da učine uplatuom na žiro račun 205-9001021998248-73 kako bi delo ugledalo svetlost dana i bilo dostupno javnosti.