80 godina Glasa Podrinja Redakcija izbliza
Antifašista
Sedamdesetih godina prošlog veka broje poslednje dane. Četvrtak, tačno u podne sastanak zajedničke redakcije lista Glas Podrinja i Radio Šapca. Novinari obe redakcije iz Šaca i dopisnici iz ostalih sedam opština tadašnjeg Podrinsko Kolubarskog okruga: Bogatića, Vladimiraca, Koceljeve, Loznice, Malog Zvornika, Krupnja i Ljubovije. Nema vrdanja svi na okupu.
Posle kraćeg planiranja dnevnog programa Radio Šapca, prelazi se na analizu novina Glas Podrinja, koji se svakog četvrtka pojavljuje na kioscima. Glavni urednik Veselin K. daje sveobuhvatni pregled objavljenih tekstova, hvali ono što je dobro napisano ali bogami i kritički govori o manje kvalitetnim člancima. Urednici redakcije samo trepću oni su zaslužni za pohvale i kritike. Nama pripravnicima tresu se gaće, samo da ne pomene nekog od nas.
To je samo početek, na red dolazi direktor Petr N. Koji još više ulazi u sadržaj novina, od tekstova do oglasa i čitulja. Ko preživi plaća kafu posle sastanka. Za sad je sve dobro, tako da ima nade za ,,nomade”. Šapčani ne bi bili to što jesu da i u najozbiljnije situacije ne ubace po koju čiviju, bez obzira na vreme i mesto. Kafe kuvarica tetka Smilja J. baš u trenutku najozbiljnijih analiza unosi poslužavnik sa kafama. Pažnja se prenosi na opojni miris kafe, tako da tadašnja priča u vezi podizanja spomenika palim borcima u proteklim ratovima pada u drugi plan. Uz to i kolega Dragan F. kao iz vedra neba ispaljuje:
- Znate kolege i tetka Smilja je antifašista!
- Ona ga pogleda, to je već previše, stavlja poslužavnik sa kafom na sto i okreće se njemu sva crvena u licu
- Kome ti kažeš da sam antifašista
- Jesi jesi on i dalje uporan
- Ti meni da kažeš da sam antifašista, moj brat poginuo u ratu. Sram te bilo. Govori sad već uplakana.
Urednik smiruje situaciju, kaže da prekinu oko toga, na dnevnom redu je analiza novina, čak mora da se uključi i direktor.
- Smiljo, pobogu nemoj da plačeš. Antifašista je nešto pozitivno, to su borci protiv fašizma. Tvoj pokojni brat je dao život u toj borbi. Tetka Smilja i dalje ništa ne razume šta je fašista a šta antifašista. Uplakana izlazi iz sale za sastanke, kafu ko je popio popio, ostali moraju da siđu sprat niže u Venac ili da pređu preko ulice u Točkonju. Tetka Smilja iz protesta tog dana nikome više nije nije kuvala kafu, čak ni administraciji.
Posle kraćeg planiranja dnevnog programa Radio Šapca, prelazi se na analizu novina Glas Podrinja, koji se svakog četvrtka pojavljuje na kioscima. Glavni urednik Veselin K. daje sveobuhvatni pregled objavljenih tekstova, hvali ono što je dobro napisano ali bogami i kritički govori o manje kvalitetnim člancima. Urednici redakcije samo trepću oni su zaslužni za pohvale i kritike. Nama pripravnicima tresu se gaće, samo da ne pomene nekog od nas.
To je samo početek, na red dolazi direktor Petr N. Koji još više ulazi u sadržaj novina, od tekstova do oglasa i čitulja. Ko preživi plaća kafu posle sastanka. Za sad je sve dobro, tako da ima nade za ,,nomade”. Šapčani ne bi bili to što jesu da i u najozbiljnije situacije ne ubace po koju čiviju, bez obzira na vreme i mesto. Kafe kuvarica tetka Smilja J. baš u trenutku najozbiljnijih analiza unosi poslužavnik sa kafama. Pažnja se prenosi na opojni miris kafe, tako da tadašnja priča u vezi podizanja spomenika palim borcima u proteklim ratovima pada u drugi plan. Uz to i kolega Dragan F. kao iz vedra neba ispaljuje:
- Znate kolege i tetka Smilja je antifašista!
- Ona ga pogleda, to je već previše, stavlja poslužavnik sa kafom na sto i okreće se njemu sva crvena u licu
- Kome ti kažeš da sam antifašista
- Jesi jesi on i dalje uporan
- Ti meni da kažeš da sam antifašista, moj brat poginuo u ratu. Sram te bilo. Govori sad već uplakana.
Urednik smiruje situaciju, kaže da prekinu oko toga, na dnevnom redu je analiza novina, čak mora da se uključi i direktor.
- Smiljo, pobogu nemoj da plačeš. Antifašista je nešto pozitivno, to su borci protiv fašizma. Tvoj pokojni brat je dao život u toj borbi. Tetka Smilja i dalje ništa ne razume šta je fašista a šta antifašista. Uplakana izlazi iz sale za sastanke, kafu ko je popio popio, ostali moraju da siđu sprat niže u Venac ili da pređu preko ulice u Točkonju. Tetka Smilja iz protesta tog dana nikome više nije nije kuvala kafu, čak ni administraciji.
Živojin Žunić
Najnoviji broj
24. april 2025.
