Ukoliko primetite bilo kakvu promenu u ponašanju deteta, možete da se obratite dečijem psihologu u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja
Važno je uočiti i blagovremeno reagovati
Najgore je čekati da se stanje samo popravi
Razvojno savetovalište šabačkog Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“ je deo Službe dečije zdravstvene zaštite u kojem radi multidisciplinarni tim zdravstvenih saradnika – dečiji psihijatar, psiholog, dva defektologa, dva logopeda i socijalni radnik.
- Osnovni zadatak Savetovališa je blagovremeno otkrivanje dece sa razvojnim poteškoćama, praćenje njihovog rasta i razvoja, obezbeđivanje stimulativnih tretmana i, u slučaju potrebe, upućivanje na viši nivo zdravstvene zaštitte. Timski rad sa detetom obično počinje psihodijagnostikom, odnosno psihološkom procenom koja se odnosi na problem zbog kojeg je roditelj doveo dete kod nas. U zavisnosti od prirode problema radi se procena psihomotornog razvoja (kada je reč o detetu mlađeg tj. predškolskog uzrasta), intelektualnih sposobnosti, osobine ličnosti deteta, njegova emocionalna i socijalna zrelost. U ove svrhe koriste se određene psihodijagnostičke metode, tj. skale psihomotornog razvoja, testovi i inventari ličnosti – objašnjava Zorica Pantelić, diplomirani psiholog u Domu zdravlja.
Foto: Canva
Pantelić ističe da je od presudnog značaja uspostavljanje tzv. radnog saveza, tj. odnosa sa detetom koji mora da bude pozitivno emocionalno obojen.
-Dete treba da se oseća prijatno i prihvaćeno baš takvo kakvo jeste, da se ne plaši kritike ili kazne i to je glavni preduslov za uspešnu saradnju. Psiholog treba da uđe u detetov svet, da se spusti na njegov nivo da bi sa njim uspostavio što bolji odnos i da bi ga razumeo. U tu svrhu koriste se igra i igračke da bi se dete animiralo i opustilo. Posle obavljene psihodijagnostike, u zavisnosti od rezultata, roditeljima se daju saveti kako da stimulišu određene zone razvoja kroz svakodnevne životne aktivnosti (rutine). Kod većih problema dete se uključuje u timski rad, tj. šalje kod logopeda, defektologa, dečijeg psihijatra. Osim razvojne dijagnostike, psiholog se bavi psihologijom razvojnog doba, odnosno razvojnim psihološkim problemima dece od rođenja do 18 godina života, tj. završetka srednje škole. Kod psihijatra dolaze deca sa odstupanjima u psihomotornom razvoju kao što su usporen razvoj motorike, govora, intelektualnih i kognitivnih sposobnosti; deca sa govornim poremećajima (mucanje, dislalije, nerazvijen ili slabo razvijen govor...). Osim toga, upućuju su deca sa emocionalnim problemima, psihosomatskim, problemima u ponašanju, učenju, hiperaktivna deca, sa poremećajem pažnje – ističe dečiji psiholog.
Najgori izbor je čekati da se stanje samo popravi i pripisati ga promenama koji su normalni za određene razvojne periode.
Pre petnaestak godina prilikom sistematskih pregleda bila je obavezna i poseta dečijem psihologu. -Ministarstvo zdravlja je ukinulo tu vrstu psihološke procene i od tada se dete samo upućuje na pregled kod logopeda i radi se procena njegovog govorno jezičkog razvoja. Ne ispituje se celokupan psihomotorni razvoj i to je po meni veoma štetno – kaže dečiji psiholog.
Problem neće nestati sam od sebe -Kad je reč o najmlađima, deci predškolskog uzrasta, sve je veći broj dece koja imaju kašnjenje u psihomotornom razvoju kao što je razvoj govora. To je i najčešći razlog za upućivanje kod nas od strane izabranih pedijatara, i zbog toga što se to najlakše i primeti. Očekuje se da dete sa dve odnosno tri godine počinje da razvija govor, da koristi određene osnovne reči, sklapa rečenice, a ukoliko to izostane, roditelji se zabrinu, obrate lekaru koji ih upućuje na psihološku procenu. Naravno, roditelj može, s obzirom da je ovo Savetovalište i sam doći, nije neophodan uput. Veliki broj roditelja i dolazi samoinicijativno ukoliko primete neki problem. To se može manifestovati kroz mucanje, noćno mokrenje, tantrume, histeriju. Kasnije, kada dete krene u školu, najčešće se javljaju problemi u adaptaciji bilo da je to vršnjačka ili školska grupa, zatim problemi u antisocijalnom ponašanju, u učenju i savladavanju školskog gradiva. Takvim i sličnim problemima se bave školski psiholozi ali se dešava da je roditelje sramota da im se obrate zbog straha da će dete biti ismejano od strane vršnjaka, da će se loše osećati zbog toga i onda radije dolazi ovde kod nas da se u školi ne bi znalo da su bili kod psihologa. Mi smo još uvek sredina u kojoj postoje predrasude kada je reč o odlasku kod psihologa ili psihijatra.
Kod adolescenata najčešće se javljaju emocionalni problemi i veliki broj mladih tog uzrasta dolazi samoinicijativno. Tu se uočavaju problemi anksioznosti ili panični napadi, depresivna reagovanja. Javljaju se i zbog vršnjačkog nasilja kako bi prevazišli te traume – objašnjava Zorica Pantelić.
Foto: Canva
Roditelji su naši saradnici Dolazak sa detetom kod psihologa ne znači da niste dobar roditelj. Ukoliko rana intervencija izostane, problem uglavnom dobija složeniju dimenziju. Kod prvog dolaska kod dečijeg psihologa obavi se razgovor sa roditeljima, informativno dijagnostički intervju sa detetom.
-Ako je potrebno, radi se psiho dijagnostika, ako je reč o malom detetu, procena psihomotornog razvoja ili procena intelektualnih sposobnosti, procena ličnosti i na osnovu svih podataka koji se prikupe o detetu planira se dalji rad. Ako je potrebno, upućuje se kod defoktologa ili logopeda i ako je reč o nekom ozbiljnijim psihijatrijskim problemima, kod dečijeg psihijatra. Sa roditeljima se uvek radi savetodavni rad, oni su naši saradnici, članovi tima. Veoma je teško raditi sa detetom i pomoći mu ako se roditelji ne uključe - ističe psiholog.
Foto: Canva
Foto: Canva
