Lepo vreme izmamilo veliki broj biciklista na ulice grada
Biciklisti u saobraćaju
Sa povećanjem broja biciklista na putevima, raste i potreba za bezbednošću i adekvatnom infrastrukturom. Proleće je period kada se iznova otvara ova tema
Biciklisti su ravnopravni učesnici u saobraćaju i imaju pravo na bezbedan prostor za kretanje. Ipak, upravo su ovi vozači izloženi riziku od nezgoda zbog nedostatka pažnje vozača motornih vozila, nedostatka biciklističkih staza i neadekvatne infrastrukture. Šabac je jedan od brojnih gradova koji nemaju dovoljno biciklističkih staza što ove vozače primorava da se kreću kolovozom i tako dele prostor sa automobilima, autobusima i kamionima. Neobraćanje dovoljno pažnje na vozače dvotočkaša često može dovesti do opasnih situacija.
- Analiza stanja bezbednosti biciklista u saobraćaju na putevima na teritoriji grada Šapca koju je Savet za koordinaciju poslova bezbednosti u saobraćaju sproveo odnosi se na period 1997-2022. godina. U tih 25 godina poginulo je 106 biciklista na našim putevima, dok je najviše poginulih bilo 2000., 2004. i 2009. godine. Od kada se veća pažnja posvećuje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, kako kroz ozbiljniji Program za rad Saveta, tako i kroz saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i Odeljenjem saobraćajne policije u Šapcu, od 2015. godine beleži se i pad broja stradalih biciklista. Kada je reč o vremenskoj analizi bezbednosti biciklista u saobraćaju, meseci u kojim ima najviše stradalih su jun i avgust, a najpovoljniji je februar. Ponedeljak je dan kada biciklisti najviše stradaju, nedeljom najmanje. Vremenski interval u kom se dešavalo najviše nezgoda u kojima su učesnici bili biciklisti jesu 08-11 časova, a najmanje 01-05 časova – navodi Katarina Tadić, sekretar Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti u saobraćaju na putevima na teritoriji Šapca.
U lokalnom Savetu ističu da su najugroženija starosna kategorija starija lica, starosti od 65 i više godina. Od ukupnog broja stradalih lica 5 odsto čine deca mlađa od 15 godina.
- Čak 45 odsto čine odrasli (31-64 godina), 34% starija lica (65+), 16% mladi (15-30 godina) i ono što je najvažnije, najmanji broj jesu deca, 5%. Analiza nam takođe govori da su 64% stradalih lica muškog pola, a 36% ženskog, a prostorna analiza ukazuje da se najveći broj nezgoda dešavaja u naselju. Statistički podaci jesu ohrabrujući, iako nijedan izgubljen život nije i ne sme biti statistika. Prioritet u radu sa biciklistima jeste edukacija o značaju korišćenja biciklističke infrastrukture gde je dostupna, dok je vidljivost i korišćenje svetala i svetloodbojnog prsluka obavezna – objašnjava Katarina.
Neophodna sveobuhvatna saobraćajna politika - Šabac je kompaktan ravničarski grad umerene klime, i kao takav predstavlja idealno okruženje za razvoj biciklističkog saobraćaja. Ovaj vid prevoza donosi višestruke koristi – ne samo na ličnom planu kroz poboljšanje zdravlja pojedinca, već i za zdravstveni sistem u celini, smanjujući rizik od oboljevanja i povreda koje su često posledica saobraćajnih nezgoda. Ekološki gledano, biciklizam je daleko održiviji izbor u odnosu na motorni saobraćaj, dok su i materijalni troškovi znatno niži – bicikli ne zahtevaju gorivo, skupu registraciju niti održavanje skupe infrastrukture. Ipak, u Šapcu biciklistički saobraćaj nije dovoljno zastupljen. Sve veći broj motornih vozila na ulicama značajno ugrožava bezbednost pešaka i biciklista. Iako bi obeležavanje biciklističkih traka i izgradnja staza doprineli rešavanju problema, istinski efekat mogao bi se postići jedino sveobuhvatnom saobraćajnom politikom. Takva politika bi podsticala građane da za kratke relacije pređu sa motornih vozila na pešački i biciklistički prevoz, čime bi se smanjio broj motornih vozila i povećala bezbednost u saobraćaju. U periodu od 2013. do 2020. godine, Udruženje „Vozi ulice“ čiji sam član, organizovalo je vožnje, izložbe, donacije bicikala i druge akcije, i na taj način aktivno doprinosilo promociji biciklističkog saobraćaja u Šapcu. Rad Udruženja doprineo je izgradnji pojedinih biciklističkih staza i podizanju svesti o važnosti ovog oblika prevoza. Naš grad poseduje veliki potencijal za ekološke vidove transporta koji je trenutno neiskorišćen. Bilo bi dobro kada bi građani, zajedno sa udruženjima i službama gradske uprave, zajedničkim snagama radile na razvoju ovog potencijala, kako bi stvorile sigurniji i zdraviji urban prostor za sve nas – navodi Marko Gavrilović iz Udruženja „Vozi ulice“.
Biciklističke staze su ključni element bezbedne infrastrukture za ove vozače. One omogućavaju da se biciklisti kreću odvojeno od motornih vozila što u velikoj meri doprinosi smanjenju rizika od nezgoda. Promovisanjem biciklizma utiče se na smanjenje saobraćajnih gužvi, poboljšava kvalitet vazduha kao ekološki prihvatljiv vid prevoza. Osim toga, redovna vožnja bicikla pozitivno utiče na zdravlje i fizičku kondiciju.
