Đurđevdanski uranak...

Među žiteljima vladimiračkog kraja je uvreženo mišljenje da je Đurđevdan, kada se zazeleni priroda i stižu prvi plodovi kao dar prirode, najlepša slava. A njen uranak, pravi ćilim predanja i verovanja da u mnogome govori o letu koje sledi. Dan ranije seku se grane leske i odevaju krstom od iste, da se od kapija i zgrada, njiva i livada označi da će sud neba odrediti berićet. I dan danas utrkuju se vredni domaćini da poput svojih predaka leskom obeleže svoje njive i pokažu poštovanje prema precima a zarad potomaka.

Sam uranak vrvi od običaja, koji istini za volju sa jedne strane blede a sa druge poštovaoci predanja i samih predaka istrajavaju za poštovanje ali i za podsećanje mladih da se na tome održao i rod i selo kroz svakojaka iskušenja. U novije vreme uranci su prepuni druženja i pesme, uz rakiju i priča koje slave one čije ime i zasluge nasleđuju potomci. A običaj je bio da se u baštama majki i baka neguje selen, božur i drugo pomalo zaboravljeno cveće ali da se čuvao selen od momaka posebno u domovima gde beše kršnih devojaka za udaju. Opet starine čuvajući čast devojaka znali i oštre kose kojima se obarala prva trava staviti u selen pa je u par generacija bilo i trajnih invalida koji su ostajali bez dlanova ili ruku. Nešto blaži bio je običaj da se skidaju kapije na ulazu u dvorište a neretko i bacane da se ne pronađu i opet zarad devojaka koje su brojni momci begenisali.

A sam đurđevdanski uranak je mirisao na livadsko cveće i tek pokošeno seno. Iščekivali su se gosti a po tradiciji kum je bio u čelu sofre. Po onoj narodnoj krsna slava pa tri prsta... Tekli su običaji a i dan danas pomalo nalik na Ivkovu slavu, pa se barem tri dana i gosti i slavi Sveti Georgije u dekoru koji samo zatalasala Posavina može dočarati. Uranak i u ove dane ima svoje čari i odoleva vremenu pa se tu i tamo uz reke i rečice okupi družina, zapeva i uz uzdah prisećanja kako su stari u istovetnim pesmama i pored oskudice nalazili dovoljno razloga da se uz kandilo i slavsku sveću i kolač zavetuju da će kao i sve drugo na mnogaja ljeta ostati mlađim pokolenjima.

Đurđevdanski uranak se neguje ponajviše u selima gde se svako na svoj način trudi da se urankom pretače u obeležavanje krsne slave, svetinji, domova koji goste čak i putnike namernike...