U Mačvi kiša donela i korist i probleme

Poslednja nedelja aprila donela je velike količine padavina koje su izazvale zabrinutost među poljoprivrednicima u Mačvi, a praktično ceo mesec protekao je u znaku kiše. Iako je ona u prolećnom delu godine poželjna, ove sezone zabeležene su neprimerene količine- u pojedinim danima padalo je više od 50 litara po kvadratnom metru, što je onemogućilo ulazak mehanizacije u njive i uticalo na tok setve.

Darko Simić iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Šabac kaže da se setva kukuruza privodi kraju i da će u naredna dva do tri dana biti završena, ukoliko se nastavi najavljeno lepo vreme. Posle kukuruza slede okopavine poput suncokreta i soje. Iako je na prvi pogled dobra vest što ima dovoljno vlage, preterane količine vode u ovom periodu mogu biti problematične.

Foto: Glas Podrinja

Ozime strnine u solidnom stanju, ali oprez je neophodan
Kada je reč o ozimim kulturama, posebno pšenici i ječmu, Simić naglašava da njihovo trenutno vizuelno stanje izgleda solidno, ali da to ne znači da će tako i ostati.

-Ozima pšenica i ječam su u relativno dobrom stanju. Na terenima gde nije došlo do zabarivanja i gušenja korenovog sistema, očekujemo solidan prinos. Međutim, ne sme nas zavarati vizuelna slika- ovo su idealni uslovi za pojavu biljnih bolesti i štetočina, pa apelujemo na poljoprivrednike da ulaze u parcele i pregledaju bokorove, jer se upravo tu prvo pojavljuju simptomi- naglašava Simić.

Foto: Canva

On ističe da se, uprkos dobrom izgledu žita, mora na vreme reagovati ukoliko se uoče prve promene- čak i ako to podrazumeva gaženje useva.

Podrivanje- zaboravljena mera koja postaje neophodna
-Potencijal prinosa je ove godine veliki i ne smemo dozvoliti da ga izgubimo. Biljne bolesti se razvijaju tiho i brzo, zato je važno pregledati biljku u dubini, razgrnuti stabla i tražiti simptome- dodaje on.

Poslednjih godina beleži se porast količine padavina u prolećnom delu godine, dok zimi izostaju snežne ili kišne padavine koje su nekada bile rezerve vlage u dubljim slojevima zemljišta. Sve češće pojave ekstremnih vremenskih uslova nameću potrebu za adaptacijom agrotehničkih mera.

Foto: Canva

-Sada dobijamo ogromne količine vode u kratkom periodu i moramo razmišljati unapred. Padavine kakve imamo poslednjih godina zahtevaju da se mera podrivanja zemljišta ponovo uvede kao redovna praksa, uporedo sa klasičnim oranjem. Podrivanje omogućava da se voda deponuje u dubljim slojevima zemljišta i služi kao rezerva u kritičnim mesecima, kao što su jul i avgust. To nije novina, već zaboravljena mera. Ako to ne uradimo na vreme, korenov sistem useva ostaje plitak, a posle nekoliko sušnih dana biljke ulaze u stanje stresa- objašnjava Simić.

Grad i lokalne štete
Setva kukuruza je u završnoj fazi, a suncokret i soja tradicionalno slede nakon toga. Prema Simićevim rečima, zemljište je dobilo više vlage nego što je potrebno za klijanje.

Foto: Canva

-Mnogi kažu da je dobro što ima puno vlage, ali previše vode može biti kontraproduktivno. Koren ostaje plitko pozicioniran, pa kada nastupe prvi topli dani, brzo se suši površinski sloj i dolazi do problema- ističe on.

Oblak koji je prešao preko Pocerine i Mačve doneo je grad, ali štete nisu bile velike.

-U Pocerini, u katastarskoj opštini Metlić, nastao je problem za jagode, šljive i drugo voće. I u Mačvi, oko Badovinaca, bilo je nanosa leda, zabeležene su sporadične štete. Najugroženiji su voćari, naročito u fazi kada je bobica nežna i osetljiva. Za njih, ali i ostale proizvođače, osiguranje useva postaje sve važnija mera zaštite- kaže Simić.

Foto: Canva

Bez presejavanja kukuruza
Dobra vest za ratare je da čak i u slučaju grada ne postoji opasnost od presejavanja kukuruza.

-Konus rasta kod kukuruza nalazi se ispod zemlje i u slučaju totalne defolijacije, biljka će nastaviti rast. Možda neće dostići predviđenu visinu za tu FAO grupu, ali prinos neće izostati. Zato je važno napomenuti- problemi koji se javljaju mogu se rešiti, ali samo ako se na njih reaguje blagovremeno- pojašnjava.

Zaključak- pouka iz aprila
Iako se trenutno čini da je stanje useva stabilno, agronomi upozoravaju da ne treba čekati da se problem dogodi, već ga predvideti i sprečiti. Na kraju, Simić poručuje da moramo naučiti da klimatske promene diktiraju nove pristupe u poljoprivredi.

Poslednjih godina beleži se porast količine padavina u prolećnom delu godine, dok zimi izostaju snežne ili kišne padavine koje su nekada bile rezerve vlage u dubljim slojevima zemljišta. Sve češće pojave ekstremnih vremenskih uslova nameću potrebu za adaptacijom agrotehničkih mera

-Najlakše je konstatovati štetu kad se desi. Naš zadatak je da kroz savete i podršku poljoprivrednicima pomognemo da se pripreme za ono što dolazi. Klima se menja, i mi moramo da se menjamo s njom. Nemamo više luksuz da čekamo da se problem desi- moramo raditi unapred. Podrivanje, kalcifikacija, obilazak parcela i pravovremena reakcija- to su mere koje mogu sačuvati prinos. Iako su trenutno ozimi usevi u solidnom stanju, pred nama je period koji će odlučiti njihovu sudbinu- napominje Simić.

Takođe, dugoročno, poljoprivredni proizvođači trebalo bi da počnu da razmišljaju o osiguranju svojih useva kao meri zaštite.