ŠABAC MOJE MLADOSTI
PRVE PIJACE
U vreme moje mladosti pijace nisu bile kao što su danas. Stočna pijaca, koja se u ono vreme zvala bandera, bila je na praznom placu gde je danas zgrada Medicinske škole u Cara Dušana ulici. Pored puta bila je česma. Kada je posle Drugog svetskog rata iskopan veliki i dubok bunar za potrebe prve fabrike marmelade i sokova, ova česma je presušila. Znači da je isto podzemno jezero i bunar odvukao ovu vodu sa česme.
Tržnica za tzv. žensku pijacu nije postojala. Žene su svoje proizvode prodavale sedeći na kamenim ivičnjacima trotoara ispred crkve, gimnazije, nekad sve do kuće Đukanovića.Sedeći na ivičnjaku kraj sebe su držali korpe sa jajima, posude sa sirom i kajmakom, obranice na kojima su visili po jedan ili dva para živine, voće i flaše sa rakijom. Dinar je bio platežna moneta. Imao je 100 para i pet groša u metalu. Najmanja novčanica, koje se i danas sećam, bila je od pet para.Za dinar se moglo kupiti pet jaja (tj. 20 groša jaje), pile 6-7 dinara, rakija 2 dinara litar, med 8 dinara a šećer 13 dinara.Danas je med pet do šest puta skuplji od šećera.
U moje mlado doba Šabac je bio opkoljen barama. Pored onog često plavljenog prostora između ulice Stojana Novakovića i kasarne, velike bare bile su Benska i u centru grada iza današnje tržnice sve do parka. Priča se da je između Benske bare i ove iza tržnice bila drvena ćuprija preko koje se išlo u ulicu Cara Dušana. Bio sam dečak kada sam se sa starijim drugovima čamcem vozao po Benskoj bari. Kada se preko leta osuši, rastao je korov i boca. Tu smo hvatali štiglice. Od parazitne biljke imele koja je rasla na nekom drvetu, kuvali smo lepljivu lajmu i na ulepljenim grančicama stavljenim na grane čička, hvatali štiglice. U blizini smo postavili kavez sa štiglicom koji je svojom pesmom privlačio ptice. Taj štiglic zvao se loker.
Posle Drugog svetskog rata na mestu Benske bare izgrađene su stambene višespratnice, a ona poljana na kraju Stojana Novakovića pretvorena je u naselje sa desetinama privatnih kuća. I bara iza tržnice posle Drugog svetskog rata nasuta je i pretvorena u građevinsko zemljište.
Tržnica za tzv. žensku pijacu nije postojala. Žene su svoje proizvode prodavale sedeći na kamenim ivičnjacima trotoara ispred crkve, gimnazije, nekad sve do kuće Đukanovića.Sedeći na ivičnjaku kraj sebe su držali korpe sa jajima, posude sa sirom i kajmakom, obranice na kojima su visili po jedan ili dva para živine, voće i flaše sa rakijom. Dinar je bio platežna moneta. Imao je 100 para i pet groša u metalu. Najmanja novčanica, koje se i danas sećam, bila je od pet para.Za dinar se moglo kupiti pet jaja (tj. 20 groša jaje), pile 6-7 dinara, rakija 2 dinara litar, med 8 dinara a šećer 13 dinara.Danas je med pet do šest puta skuplji od šećera.
U moje mlado doba Šabac je bio opkoljen barama. Pored onog često plavljenog prostora između ulice Stojana Novakovića i kasarne, velike bare bile su Benska i u centru grada iza današnje tržnice sve do parka. Priča se da je između Benske bare i ove iza tržnice bila drvena ćuprija preko koje se išlo u ulicu Cara Dušana. Bio sam dečak kada sam se sa starijim drugovima čamcem vozao po Benskoj bari. Kada se preko leta osuši, rastao je korov i boca. Tu smo hvatali štiglice. Od parazitne biljke imele koja je rasla na nekom drvetu, kuvali smo lepljivu lajmu i na ulepljenim grančicama stavljenim na grane čička, hvatali štiglice. U blizini smo postavili kavez sa štiglicom koji je svojom pesmom privlačio ptice. Taj štiglic zvao se loker.
Posle Drugog svetskog rata na mestu Benske bare izgrađene su stambene višespratnice, a ona poljana na kraju Stojana Novakovića pretvorena je u naselje sa desetinama privatnih kuća. I bara iza tržnice posle Drugog svetskog rata nasuta je i pretvorena u građevinsko zemljište.
Najnoviji broj
25. april 2024.
