Aleksandar Vujević o romanu prvencu„Sedam suvenira“
Putovanje koje menja život
Svoj prvi roman posvetio je deci i sav prihod od prodaje usmeriće za njihovu novogodišnju proslavu i prigodne poklone
Ljubitelj putovanja. Pustolov. Altruista. Sanjar i realista u jednom, duboko promišljanje o životu i te, samo naizgled, antagonizme, neretko je, tokom godina, pretakao u reči. Pisanje je za Aleksandra Vujevića bila potreba, neophodno oslobađanje impresija od nagomilanih životnih iskustava. Novinarski rad, poezija, proza, izrodili su ljubav prema kratkoj formi, a onda se dogodio trenutak koji je promenio sve.
Slika koja je promenila sve -Na Fejsbuku mi je izašla slika Transibirske železnice. Ceo život tragam za neobičnim mestima, na planeti ima toliko toga da se vidi i to mi je bio okidač. Odmah sam dobio ideju, razradio likove, osmislio kako će se radnja odvijati. Roman sam napisao praktično u dahu. Ovom knjigom ostvario sam dečački san- kaže Vujević.
I sam ljubitelj neobičnih putovanja, sa društvom je obišao mnoge skrivene dragulje u zemlji i okruženju, istražujući destinacije vredne pažnje. Nikada nije seo u voz o kome je pisao, ali ga je umeće vizuelizacije odvelo i na to neobično putovanje. Činilo se da tu nema ničeg suvišnog i da se sve sklopilo kao delići slagalice. Kao da je reditelj razmišljao o svakom detalju koji će do kraja da posloži na svoje mesto.
-Mnogo sam istraživao za knjigu i kako izgleda samo putovanje od Moskve do Vladivostoka, jer sam želeo da to približim čitaocima. Nemaju svi mogućnosti da otputuju, a ja imam moć da to prenesem i iskoristio sam je na najbolji mogući način. Moj najveći uspeh je ostvaren ako sam čitaoca podstakao na razmišljanje- podvlači on.
Sadržajno bogatim, a sažetim, pitkim stilom, navodi na promišljanje i preispitavanje, misaone procese koji su omeđili realnost Viktora Andrejeva, glavnog putnika u vozu oko koga se prepliću ostale sudbine likova u romanu, baš kao što su i naši životi, svesno ili nesvesno, međusobno povezani nevidljivim nitima.
-Ovaj roman je sve ono što je u meni sve ove godine, tragovi koji su u meni negde upakovani i samo je otvorena ta fioka. Volim Gijoma Musoa, Agatu Kristi, verujem da se ljudi ne rađaju nužno loši, nego ih okolnosti takvim učine. Cela priča koju sam napisao je životno primenjiva. Svi težimo da budem voljeni onakvi kakvi jesmo, samo nekad tražimo pogrešne načine da to realizujemo- smatra Vujević.
Nema slučajnosti Uveren je da nema slučajnosti i sve dolazi baš onda kada smo za to spremni. Ali ako nam je već ta „pošiljka“ upućena, ne dozvolimo da previše dugo stoji u sandučetu, a da je ne preuzmemo, jer može biti vraćena „pošiljaocu“.
-Postoji jedan termin u umetnosti, tačka nedogleda- gde se ukrštaju sve prave i daju dimenziju crtežu. Tako mislim da svi mi dajemo dimenziju jedni drugima i naši susreti jesu mali mikrokosmosi gde mi ostvarujemo te relacije i postajemo bolji. Nema slučajnosti, sve dolazi kada smo spremni- uveren je. Tako je i Andrejev, po struci psihoterapeut, krenuo na putovanje posle ljubavnog brodoloma, a Vujević je njegovu priču ispričao kroz splet nepredvidivih okolnosti i ono najvaženije- suvenire. One sitne, male stvari, koje su samo nama važne i samo mi razumemo njihov značaj u našem životu. Ili nešto više od toga?
-Svaki od tih suvenira predstavlja potragu za sobom jer smo sebe na putu izgubili, pogrešno verujući da nemamo kontrolu nad sopstvenim životom. To su svi oni imali signali koje mi propuštamo, svakodnevne situacije koje nam mnogo toga govore, ali mi ih ne pratimo ili ih površno shvatamo. Svi oni ljudi koji kroz traumu ili negativno i pozitivno iskustvo daju poruku kako nadalje treba da se ponašamo- objašnjava.
Znakovi pored puta Svaki suvenir dobio je svoju materijalizaciju u obeleživaču za knjige i simboličnoj poruci koja ide uz njih a dobija se na poklon uz kupljeni roman. Radili su ih članovi „Malog ateljea“, a čitaoci ih intuitivno biraju. Čoveku je, više nego ikad potreban drugi čovek, a njegova pružena ruka, reč, osećaj, dodir, mogu biti terapeutski. Kada onaj kome je to struka ne može da pomogne sebi, na njegovom životnom putu pojavljuju se ljudi koji to nesvesno čine. Njegovo je samo da to prepozna.
-Nama i najčešće i trebaju obični ljudi oko nas. Oni možda nama nešto i govore, ali mi to ne primećujemo. Potrebno je da malo više slušamo jedni druge i posmatramo šta se dešava oko nas.
Promocija u petak u Kulturnom centru Promocija knjige je u petak, 5. septembra, od 20 sati, u Kulturnom centru Šabac. Radimo nešto specifično i drugačije. Glumci Pozorišta „Janko Veselinović“ izvešće odlomke iz knjige kroz performanse. Imaćemo akustičnu svirku, ketering, promociju domaćih proizvođača rakije i vina i prigodne poklone uz kupovinu romana. Knjiga se može nabaviti i u „Vulkanu“, „Laguni“ i „Dobroj knjizi“.
Okolnosti nisu samo ono što nam je dato, već nešto što možemo da kreiramo. Viktor je potpuno pogubljen, ide u potragu, u nepoznato, i bez obzira na to što je stručan, ne može sebi da pomogne. Njemu nisu pomogli bližnji, već osoba od koje je to najmanje očekivao. Poenta je u prepoznavanju šta nam u stvari treba- poručuje.
Foto: Glas Podrinja
Radnja romana dešava se uoči Nove godine, kada smo svi hipersenzibilni, emotivni, puni očekivanja. Tako je i nastala ideja za Aleksandrov humni čin.
Deci koja su nam važna -Pošto radim projekte za Centar za socijalni rad želeo sam da malo izađemo iz okvira i napravimo poveznicu sa sadašnjim vremenom tako što ćemo deci obezbediti paketiće i predstavu. Uveličaćemo proslavu u Sokolskom domu primopredaje paketića za stotinak dece bez roditeljskog staranja, kao i dece i odraslih iz Dnevnog boravka za osobe sa smetnjama u razvoju. Ja sam samo spona između ljudi i dece- podvlači, dodajući da je život toliko jednostavan, a mi smo ti koji ga komplikujemo.
-Mi možemo nešto da uradimo, a mi to ne činimo zato što smatramo da će to neko pogrešno protumačiti. Nije sramota reći ljudima koliko ti nedostaju, koliko su ti potrebni i koliko ti nisu potrebni. To je jednako važno- postaviti granicu i znati da možeš da raspolažeš svojim vremenom, a nemamo ga mnogo- napominje.
Aplicirao je na konkursu Grada Šapca koji je podržao njegovu ideju i obezbedio deo sredstava za knjigu. Izdavač je Književna omladina Srbije, posebna edicija Pegaz. Kandidovan je na njihovom konkursu za nagradu za prvi neobjavljeni roman.
Foto: Glas Podrinja
-Verujem da sam dao primer kako malo treba da se jedna sredina pokrene. Mislim da je ljudima u današnje vreme najveći problem što nemaju inicijativu. Dovoljno je samo jedno da krene i onda se, kao karte kad krenu da padaju, sve namesti. Tako su se i ovde uključile brojne privatne kompanije i pojedinci voljni da podrže i samu promociju knjige, a samim tim i decu za koju to sve radimo. Zahvalan sam nebu što mi je pružilo priliku da mogu ostavim neki trag, da mom detetu dam primer kako možeš biti bolji i da nije sve samo „daj“, nego „izvoli“- poručuje Vujević.
Plan je da u nekom narednom romanu prikaže neobične lokacije kako bi čitaocima dočarao magičan svet koji nas okružuje. Lepota je svuda oko nas, samo je treba otkriti.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
