Postavljanje kamera u objektima kolektivnog stanovanja mogu obavljati samo licencirane firme. Video nadzor se sme koristiti isključivo u svrhe povećanje bezbednosti imovine i ljudi
Procedura ugradnje videonadzora u stambenim zgradama podrazumeva da licencirana firma prvo izvrši procenu bezbednosnog rizika i podnese zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ukoliko nema zakonskih prepreka, kamere i oprema koje moraju biti licencirane i u skladu sa standardima Srbije, mogu se postaviti. Pristup snimcima ima isključivo firma koja održava sistem. Kamere se mogu postavljati na ulazima, parkingu i drugim mestima, ali ne smeju narušavati privatnost. Naručilac posla je skupština stanara ili stambena zajednica, a sve je regulisano zakonima o zaštiti podataka.
Inicijator odluke o uvođenju video nadzora u stambenu zgradu je Skupština stanara. Bez te odluke, formalno odobrenje neće biti moguće. Firma RS-COM jedna je od licenciranih kompanija koja se bavi instalacijom video nadzora po definisanim zakonskim procedurama.
Foto: "Glas Podrinja"
Uslovi za postavljanje Ugradnja video-nadzora u stambenim objektima u Srbiji podleže strogo propisanoj proceduri i zakonskim pravilima, a suprotno mišljenju da se kamere mogu postavljati i koristiti „kako kome padne na pamet“. To potvrđuje i diplomirani pravnik Saša Ruvidić, iz firme RS-COM, ovlašćene za ugradnju i održavanje sistema video-nadzora.
- Procedura je jasna – pre same ugradnje radi se procena bezbednosnog rizika za izvođenje radova. Ukoliko nema prepreka, može se krenuti u realizaciju, odnosno u izradu ponude u kojoj je precizno definisano šta se ugrađuje, koja oprema, kakvi snimači i kolika je cena - objašnjava Ruvidić.
Saša Ruvidić
On naglašava da oprema mora biti licencirana i u skladu sa standardima koje je propisala država Srbija.
- Paralelno sa procenom rizika, podnosi se prijava Ministarstvu unutrašnjih poslova. U najvećem broju slučajeva MUP prihvata dokumentaciju i izlazi na teren kako bi proverio da li je sve urađeno u skladu sa procenom. Međutim, u praksi se često dešava da se procena rizika radi tek nakon ugradnje. Tada policija izlazi na lice mesta, konstatuje zatečeno stanje i evidentira da na toj lokaciji postoji video-nadzor koji se kasnije može koristiti ukoliko za to postoji razlog - kaže Ruvidić.
Foto: "Glas Podrinja"
Definisan pristup Jedno od najčešćih pitanja stanara jeste – ko može da gleda snimke sa kamera.
- Pristup kamerama ima isključivo firma koja je zadužena za održavanje sistema, a to je po pravilu ista ona firma koja je kamere i ugradila. Stanari, pa čak ni predsednik stambene zajednice, nemaju direktan pristup snimcima. Zahtev za pregled snimaka može da podnese bilo koji stanar ili predsednik stambene zajednice, ali se snimci dostavljaju policiji ili tužilaštvu koji mogu da nalože da se snimak izdvoji i prosledi, ali taj materijal ne može slobodno da se deli - ističe Ruvidić.
Vizuelni domet kamera mora biti strogo ograničen isključivo na zajedničke prostorije, i to samo u meri u kojoj je to neophodno za ostvarivanje svrhe video-nadzora. Neophodno je postupati u skladu sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji definišu uslove pod kojima se sistemi video-nadzora mogu uvoditi i koristiti.
Video nadzor nije rijaliti Kamere se mogu postavljati na ulazima, hodnicima, parking prostorima i drugim zajedničkim površinama, ali pod jednim uslovom – da se ne narušava privatnost.
- Ako kamera, na primer, zahvata prozor ili dvorište privatne kuće ili stana, to nije dozvoljeno i vlasnik može da zahteva njeno uklanjanje. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je tu vrlo jasan. Građani često imaju pogrešna očekivanja. Ljudi misle da je video-nadzor rijaliti program i da mogu u svakom trenutku da gledaju snimke. To nije tačno. Video-nadzor je alat koji se koristi isključivo u slučaju potrebe – naglašava.
Foto: Canva
U objektima gde je postavljen video-nadzor koji nije u skladu sa zakonom i bez definisane procedure, dešava se da dođe do problema.
- Tada svako radi šta hoće i tu nastaju problemi. Kada se sve radi po propisima, problema nema – niko ne snima komšije i niko nema neovlašćen pristup snimcima. Imali smo poziv od jedne bake koja je želela da joj instaliramo aplikaciju na telefon kako bi gledala kamere. To nije izvodljivo ako je sistem postavljen u skladu sa zakonom – objašnjava Ruvidić.
Pravila su obimna, ali se mogu svesti u nekoliko najvažnijih stavki: snimljeni video materijal ne sme biti objavljivan i javno prikazivan, na objektu je potrebno postaviti upozorenje „Objekat je pod video nadzorom“, instalirani sistem tehničke zaštite ne sme da ugrožava privatnost drugih. Snimci služe kao alat za proveru događaja, a ne za svakodnevni nadzor ili praćenje komšija
Foto: Canva
Video-nadzor u stambenim zgradama može biti koristan i zakonit samo ako se postavlja i koristi u skladu sa propisima. „Kada se poštuje procedura, video-nadzor služi svojoj pravoj svrsi – povećanju bezbednosti i zaštiti lica i imovine - zaključuje Saša Ruvidić, vlasnik firme RS-COM.
Pravila su obimna, ali se mogu svesti u nekoliko najvažnijih stavki: snimljeni video materijal ne sme biti objavljivan i javno prikazivan, na objektu je potrebno postaviti upozorenje „Objekat je pod video nadzorom“, instalirani sistem tehničke zaštite ne sme da ugrožava privatnost drugih. Snimci služe kao alat za proveru događaja, a ne za svakodnevni nadzor ili praćenje komšija.
Foto: "Glas Podrinja"
Saša Ruvidić
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: Canva
