Stanje smirenja, zahvalnosti i svečanog strahopoštovanja
O teološkom smislu Badnjeg dana, mestu porodice i liturgije, rođenju Hristovom u pravoslavnoj tradiciji, za Glas Podrinja govori protonamesnik Nikola Milošević, sabrat Sabornog hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu
Koji je teološki i duhovni značaj Badnjeg dana u pravoslavnoj tradiciji? - Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta i dan pred Rođenje Hristovo. Najava i raspoloženje zbog nastupajućeg praznika se u bogoslužbenim himnama ogleda već i u pripremnim sedmicama posvećenim starozavetnim Praocima i Ocima koji su gajili nadu u Boga da će im poslati utehu i spasenje i verovali su u dolazak Mesije tj. Hrista Božijeg. Jevrejska reč „Mesija“ na grčki jezik se prevodi kao Hristos, a na srpskom bismo rekli Izabranik ili Pomazanik, Carska Ličnost. Molitveno raspoloženje raste kod verujućih kako ulazimo u navečerje praznika i postajemo svesni, da nam je spasenje blizu, da nas Gospod nije posle pada ostavio sirote i u ropstvu smrti i đavola, nego da je sačinio plan spasenja, Domostroj ili Ikonomiju, određenu agendu da pošalje drugog Adama koji će sve da popravi, iskupi i spase. Zato je naše primereno stanje tog dana, stanje smirenja, zahvalnosti i svečanog strahopoštovanja, odnosno budnosti. Ne zaboravimo da bogoslužbeni dan počinje sa večeri pred praznik, tako i razlikujemo Badnji dan od Badnje večeri, jer već na večernjem bogosluženju mi ulazimo u praznik, pojemo ,,Roždestvo Tvoje“ i ,,mirbožimo se“. Zašto se onda i te večeri posti? Praznik je počeo, ali svoju punoću i vrhunac ostvaruje tek na svetoj Liturgiji, kada se svi pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom, čije rođenje slavimo.
Foto: Canva
Koje običaje Crkva preporučuje, a koji se smatraju odstupanjem od hrišćanskog smisla praznovanja Badnjeg dana? - Pravoslavni običaji bi trebalo da predstavljaju životvornu manifestaciju jednog pravoslavnog naroda, onako kako taj narod tumači svoju veru, dajući joj elemente svog nacionalnog etosa i folklora, ne menjajući njenu suštinu, nego je obogaćujući. Glavna poruka u običajima vezanim za Badnji dan koja treba da manifestuje naš narod je ta da smo nekada živeli paganski, bez poznavanja istinskog Boga, tražeći ga u prirodi i tvorevini. Za naše pretke hrast je bilo posebno poštovano drvo, simbol stabilnosti i snage, skoro i obožavanja. To je deo naše nacionalne istorije i predanja koji niko ne treba da negira, ali ne znači da treba da sledi. Spaljujući hrastovo drvo uoči Rođenja Hristovog, mi simbolički ispovedamo da smo upoznali jedinog istinskog Boga i da smo spremni da ga primimo u svet, da je prošlo vreme našeg života u mraku paganizma, da su stari ,,bogovi“ srušeni i spaljeni. To nam potvrđuju i mudraci koji dolaze sa Istoka da se poklone Bogomladencu. Oni dolaze iz drugih kultura koje su negovale idolopoklonstvo, ali sada slede Boga jednoga, prate put njegove zvezde, i poklanjaju mu se, odnosno prihvataju ga kao Spasitelja.
Foto: "Glas Podrinja"
Koja je uloga porodičnog okupljanja i porodične molitve na Badnje veče? - Mi smo porodica ne samo u našem domu, nego i u crkvi, gde smo svi braća i sestre u Hristu. Mi iz hrama, Svetim Pričešćem, donosimo Gospoda u naš dom i osvećujemo ga. Tako bi i našoj molitvi u kući na Badnje veče trebalo da prethodi molitva u hramu, prisustvo večernjem bogosluženju. Tako radosnu vest da se Hristos rađa, iz hrama prenosimo u naš dom i naša molitva u krugu porodice potvrđuje da je i u naš dom Hristos dobrodošao, da je pozvan da se i u njemu rodi, da je i naš dom ponuđen da bude Vitlejemska pećina. Zato mi naše domove i upodobimo tome, unoseći slamu, jaslice, i druge elemente praznika. Običaj ,,pijukanja“ tako dobija pun smisao, jer deca tražeći po slami razne darove, otkrivaju da pored svih radosti koje se u darovima nalaze, najveći dar koji se u slami krije je Bogodete, Bog koji je postao jedan od nas, koji se u slami, u jaslama, tajanstveno rađa.
Foto: Canva
Kako Božić otkriva Božju ljubav prema čoveku i šta je poruka praznika? - Ljubav Božiju prema čoveku rečima je najbolje zapisao Sveti Jovan Bogoslov, Apostol ljubavi, kako ga zovemo: ,,Jer Bog tako zavole svet da je i Sina svoga Jednorodnoga dao, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni“. Posle Adamovog pada i prognanja iz raja, na ljudskom rodu se projavila smrt kao njegovo prirodno stanje, jer sve što je stvoreno iz nebića, teži da se vrati u nebiće, odnosno smrt. Ljubav Božija je sprečavala čoveka u raju da umre, čuvala ga od smrti i ponudila mu večni život. Svoju volju, da živi večno sa Bogom, čovek je trebao da izrazi kroz poslušnost, ali je izabrao upravo suprotno. Danas se poslušnost drugačije razumeva. Ona se poistovećuje sa potčinjenošću ili čak ucenjenim ropstvom. Biti poslušan danas znači biti potčinjen i omalovažen.
Foto: "Glas Podrinja"
Zato su nažalost i mnogi mislioci kroz istoriju Boga doživeli kao tiranina. To je tako daleko od hrišćanskog razumevanja poslušnosti na kojoj sve počiva i koja je garant da smo na putu spasenja. Zato je i bilo potrebno da nas Bog nauči šta je poslušnost, pa makar i on okusio stradanje i smrt. Slanjem Sina svoga na zemlju, Bog šalje poslušnika, ali ne potčinjenoga, jer sin je ravan ocu, Bog istiniti od Boga istinitog. I sin ne gubi ništa od svoga dostojanstva, nego iz ljubavi sluša oca, i iz iste ljubavi poput očeve, strada za ljudski rod, iskupljujući greh sveta. I ne samo to, nego na kraju ljubav očeva, blagodaću Duha Svetoga podiže Sina iz mrtvih, darujući svetu Vaskrsenje. Ista ta ljubav Očeva i ista blagodat Svetoga Duha, dovela je Sina na svet, rođenjem od Prisnodjeve Marije.
Koje su najvažnije poruke svete Liturgije na Božić koje bi vernici trebalo da ponesu iz hramova u svoje domove? - Božić je Tajna crkve na isti način kako je Tajna i sveta Liturgija. Božić nam pomaže da razumemo smisao svete Liturgije, kao što nam sveta Liturgija pomaže da razumemo način Ovaploćenja (sjedinjenje sa telom) Boga Logosa. I u jednom i u drugom poruka je ista – Bog je postao telo. Telo Hristovo je spaslo ljudski rod svojim Rođenjem, Stradanjem i Vaskrsenjem. Telo Hristovo se daje čoveku kao hrana na svetoj Liturgiji, opet radi spasenja, jer spasenja i večnog života nema bez Hrista, Hrista koji je Bogočovek, savršena, večna i neraskidiva zajednica Boga i čoveka. Tu zajednicu čovek može ostvariti samo na svetoj Liturgiji, odnosno u crkvi i kada čovek to razume, razumeće ne samo najvažniju poruku Božića, nego i najvažniju i najkorisniju poruku svoga života i svoga spasenja – navodi protonamesnik Nikola Milošević.
Foto: "Glas Podrinja"
